Izvor: Politika, 19.Mar.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više za pomoć siromašnima
Istraživanje saradnika FREN-a kazuje da je veliki procenat domaćinstava koja imaju pravo na materijalno obezbeđenje, ali ga ne ostvaruju
Još 12.000 domaćinstava steći će pravo na socijalnu pomoć ako se usvoje izmene kriterijuma za sticanje prava na socijalnu pomoć predviđene novim Predlogom zakona o socijalnoj zaštiti (koji je upravo u skupštinskoj proceduri). Pored većeg broja domaćinstava i pojedinaca koji ostvaruju pravo na tu pomoć povećava se i prosečan iznos >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << materijalnog obezbeđenja porodice (MOP) po članu domaćinstva.
To je pokazalo istraživanje grupe saradnika „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN). Broj domaćinstava koja bi stekla pravo na ovu pomoć povećao bi se za 22,1 odsto, a Vlada Srbije u obrazloženju predloženog zakona navodi da njegovim usvajanjem maksimalno povećanje broja korisnika može da iznosi oko 60 odsto. Prosečan iznos naknade po članu povećao bi se za 10,9 procenata, a novim primaocima MOP-a pripao bi mali iznos, napominju autori istraživanja. Istraživanje saradnika FREN-a je pokazalo da je veliki procenat domaćinstava koja imaju pravo na materijalno obezbeđenje, ali ga ne ostvaruju.
– Ne možemo u potpunosti da simuliramo kojeosobe neće uzeti materijalno obezbeđenje porodice iako imaju pravo da ga primaju, ali takvih je mnogo više od onih koji primaju MOP po administrativnim podacima – ukazuju istraživači. – U našoj simulaciji procenat onih koji ne uzimaju tu pomoć je 76,9. Mogući razlozi su vremenska neusklađenost baze i administrativnih prijava, neinformisanost potencijalnih korisnika i komplikovane administrativne procedure, ali i neprihvatanje pomoći.
Izdvajanje iz budžeta za ovu namenu uvećalo bi se 34,6 odsto, što je 0,05 odsto bruto domaćeg proizvoda, kažu saradnici FREN-a, a vlada predviđa da će se budžetski troškovi za socijalnu pomoć povećati oko 70 procenata.
Predlog zakona o socijalnoj zaštiti povećava broj članova domaćinstva koja mogu da ostvare pravo na pomoć sa pet na šest, uvećava se iznos samohranim roditeljima sa jednim ili dvoje maloletne dece, kao i iznos za domaćinstva u kojima su svi nesposobni za rad. Predlog zakona povećava i maksimum dozvoljenog zemljišnog poseda za domaćinstva bez radno sposobnih članova sa 0,5 na jedan hektar. Od oko 241.477 domaćinstava koja spadaju u grupu sa najnižim primanjima prema postojećem zakonu, samo 18 odsto ispunjava kriterijume za dobijanje MOP-a, dok nove kriterijume ispunjava 21,3 odsto domaćinstava. To znači da iako se obuhvat MOP-a povećava, i dalje ostaje nizak, jer veliko deo najsiromašnijih domaćinstava i pojedinaca i dalje ne ostvaruju pravo na ovu vrstu socijalne pomoći. Njihov obuhvat biće povećan sa 24 na samo 26,2 odsto.
Istraživači FREN-a zaključuju da bi i posle usvajanja Predloga zakona o socijalnoj zaštiti obuhvat socijalne pomoći ostao nizak. Kod najsiromašnijih (koji čine 10 odsto od ukupnog broja koji imaju pravo na MOP) obuhvat bi se povećao sa 18 na 21,3 odsto. Novi „labaviji” uslovi u pogledu praga prihoda u domaćinstvu za primanje ove pomoći, proširuju postojeći krug korisnika onima koji su manje siromašni, a prihodi onih kojima su najpotrebniji se uvećavaju.
Između 2006. i 2008. godine, stopa siromaštva je opala za 2,5 procentnih poena, pa je tako udeo ljudi koji žive ispod apsolutne linije siromaštva sa 8,8 odsto ukupnog stanovništva u 2006, pao na 6,3 odsto u 2008. godini. S padom privredne aktivnosti od tri odsto u 2009. godini, broj siromašnih je porastao na 6,9 procenata, poništavajući tako dotadašnji pozitivan trend smanjenja siromaštva.
A. Mikavica
objavljeno: 20.03.2011
