Izvor: B92, 27.Sep.2014, 14:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reku mleka nema ko da popije
Mleka na srpskom tržištu ima dosta, uliće nam se, vrlo moguće, i evropski višak, međutim, potrošnja ove najvažnije namirnice pada li pada.
S druge strane, troškove mlečnih proizvoda, izgleda, bolje regulišu novčanici potrošača nego bilo kakve sankcije i embarga.
Poslednjih par godina pijemo sve manje mleka, pa smo sa preklanjskih 57,8 litara sada došli na svega 49,4 litara, koliko, prema podacima agranih analitičara, stanovnik Srbije godišnje popije. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Spram stanovnika Evropske unije, to je bezmalo upola manje. Naime, stanovnici EU godišnje potroše 90 litara.
Slično je i sa prerađevinama od mleka. Dok je potrošnja belog, domaćeg, sira u Srbiji 9,9 kilograma po stanovniku, za godinu dana, u petnaest starih članica EU je 19,1 kilogram. Ovog sira smo pre dve godine na trpezama imali 11,4 kilograma. O potrošnji putera da ne govorimo: stanovnik Srbije za godinu dana potroši samo sto grama, a stanovnik EU čak 4,76 kilograma. Ovo je verovatno najdrastičniji primer kvaliteta naših trpeza u odnosu na evropske.
Statističari primećuju da je ionako malu potrošnju mleka i njegovih prerađevina dodatno oborila pojava aflatoksina pre godinu i po dana. Naime, potrošnja termički obrađnog mleka smanjena je na samom početku ovog akcidenta za 20 procenata, za koliko su smanjeni i prihodi primarnih proizvođača. Elem, kako se može oceniti na osnovu podataka o potrošnji najvažnijih namirnica, pad životnog standarda stanovništva u kombinaciji sa aflatoksinom, doprineo je da se potrošnja mleka smanji na nivo koji u Srbiji nije do sada zabeležen.
S druge strane, mleka je sve više na tržištu, i našem i svetskom. Zbog zabrane izvoza u Rusiju višak na svetskom tržištu je, kako prenosi Fajnenšel tajms, 2,2 miliona tona, a u poređenju sa prošlom godinim cene su mu pale čak 40 odsto.
"Tržište mleka u Srbiji je zasićeno i ovo je prva godina posle 2009. da ponovo imamo viškove te namirnice. Cene su u ovom trenutku pristupačne jer postoji velika konkurencija, a proizvođači se trude da raznim acijama privuku kupce da se odluče za njihovu robu", izjavio je generalni direktor “Imleka” Slobodan Petrović ocenivši da nije nikako dobro to što je višak mleka nastao usled pada kozumacije zbog daljeg smanjenja kupovne moći. On je podsetio da je prošle godine pad potrošnje mleka iznosio šest odsto.
Ako bude imalo ekonomske logike, višak mleka na tržištu trebalo bi da obraduje građane Srbije jer je za očekivati i da cene idu naniže. Pitanje je, međutim, kako će se u novonastaloj situaciji snaći proizvođači sirovine, to jest naši farmeri i prerađivači, odnosno mlekare. U Evropi se mleko, nakon zatezanja trgovinsih odnosa Moskve i Brisela preliva i traži ventil na novim tržištima. Gubitak ruskog tržišta doveo je do prezasićenosti evropskog tržišta mlekom i sirom, kao i do pada cena. Već se u našim radnjama pojavio sir gauda po dampinškim cenama, značajno nižim od realnih, a logičan sled događaja bi bio da nam stignu i drugi, dobrano jeftiniji, mlečni proizvodi.
Na sve to treba dodati i posledice liberalizacije trgovine sa EU, koja je u punoj meri ove godine stupila na snagu i u kojoj je zaštita za naše mleko pala. Pomenimo, carina na uvozno mleko, bilo da je bez mlečne masti ili je punomasno, je nula. Mladi sir štitimo sa svega šest odsto carine, tvrdi kačkavalj sa 10,5 odsto, a ementaler s 18 odsto...
