Izvor: B92, 22.Sep.2011, 06:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reči jeftine, hrana sve skuplja
Beograd -- Od očekivanja čelnika monetarne politike da će jesen doneti pojeftinjenja, a time i nižu inflaciju, uz izuzetke, ništa nije bilo.
Stručnjaci kažu da nismo izolovano ostrvo u moru, već deo svetskog tržišta. Zbog toga, objašnjavaju oni, poskupljenja na svetskom tržištu utiču i na maloprodajne cene kod nas.
Nešto tu, ipak, ne pije vodu u potpunosti. Jer, kada padne cena nafte na svetskom tržištu, kod nas gorivo ne pojeftini. Kada evro skače, svi u kretanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kursa nađu razlog za poskupljenja.
Ali, kada evropska valuta pada ili kada joj se vrednost stabilizuje, nikome ne pada na pamet da cenovnike vrati na prethodni nivo. Zbog toga u organizacijama za zaštitu potrošača ističu da cene hrane u Srbiji, osim svetskog tržišta, kroji i naša specifičnost – nedovoljna konkurencija.
To što zeleniš neretko dobijamo iz treće ili četvrte ruke, takođe gura cene na gore. Tu treba tražiti jedno od rešenja, smatra Drago Cvijanović. On kaže da bi poljoprivredni proizvođači, ukoliko bi počeli da se na bilo koji način udružuju, da osnivaju zadruge, razne kooperative ili nešto treće, u startu bili produktivniji i konkurentniji. "A naravno da i visoka cena troškova proizvodnje određuje cenu poljoprivrednih proizvoda. Povećanjem produktivnosti sigurno bismo dobili jeftiniju hranu", zaključuje Cvijanović.
Trgovci uglavnom nisu raspoloženi za razgovor o ovoj temi. Pravdaju se da su poslednja karika u lancu koji vodi od fabrike do potrošača i da oni samo primenjuju cenovnike koje određuju proizvođači, uvoznici, dobavljači...
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da ne možemo mimo sveta i da cene hrane u Srbiji prate one na stranim tržištima, gde je takođe sve poskupelo. On navodi da se "broj stanovnika u svetu povećao, a elementarne nepogode poput suša i poplava nikada nisu bile češće nego poslednjih godina, pa su prinosi smanjeni".
"Osim toga, ne možemo da očekujemo ni povećanje poljoprivrednih površina. Veoma je interesantna pojava i da je povećanjem dohotka po glavi stanovnika u Kini i Indiji došlo i do promene strukture ishrane. Umesto žitarica i oni sada hoće više mesa. To je ogroman pritisak na potražnju, a kapaciteti su ograničeni, pa i cene rastu. Mi smo u celoj toj priči mali, nemamo ogromne površine pod žitaricama poput Ukrajine i Rusije i jednostavno se prilagođavamo", smatra Cvijanović.
U vodećim organizacijama za zaštitu potrošača kažu da svakodnevno prate kretanje maloprodajnih cena, a na pitanje zbog čega je hrana toliko skupa i zašto i dalje poskupljuje, imaju spreman odgovor. Doduše, drugačiji od odgovora ekonomskih stručnjaka.
"Zbog čega sve poskupljuje? Zbog toga što imamo neuređene odnose na tržištu i trgovačke i proizvođačke monopole sa kojima država nikako da se obračuna", ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Postoji li još neki recept za jeftiniju hranu u Srbiji, bez obzira na nespremnost države za končani obračun sa monopolima i kartelima. Cvijanović podseća i da su iznurenost naše poljoprivrede i usitnjenost poseda glavni uzroci nedovoljne produktivnosti i neprofitabilnosti našeg seljaka, odnosno naše poljoprivrede, a time i visokih cena hrane.
