Izvor: Politika, 26.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje službenika, efikasnija država
Tvrdim da bi Srbija imala korist kada bi 50 odsto zaposlenih u državnim službama sedelo kod kuće i primalo 60 odsto plate, kaže Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svislajon-Takovo”
Došlo je vreme za smanjenje državne administracije. Na taj način Vlada Srbije može da napravi preko potrebne uštede, ali bi ministri prethodno morali da pođu od sebe.
Ovako srpski privrednici ocenjuju sve češće najave o racionalizaciji u državnoj upravi. Smatraju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je neophodno smanjenje ne samo broja činovnika, već i ministarstava, a mnogi od njih veruju da je rešenje i u uštedama u oblasti školstva i zdravstva.
Najkonkretnije predloge ima Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svislajon-Takovo”. Prema njegovom mišljenju, broj ministarstava trebalo bi svesti na najviše sedam.
– Ostali bi MUP, ministarstvo inostranih poslova, finansija, ekonomije, vojske, školstva i zdravstva. Svako od njih bi imalo veoma jake sektore, a zaposleni bi morali da budu stručno osposobljeni. Nedopustivo je da kod nas škole i univerziteti ne osposobljavaju ljudi za obavljanje bilo kakvom delatnošću. Danas, nažalost, iz srednjih škola izlaze polupismeni đaci. Zbog toga je neophodno i u racionalizaciji školstva i zdravstva ići do kraja – kategoričan je Drašković.
On smatra i da bi državnu administraciju trebalo svesti na 40 odsto sadašnjeg broja.
– Tvrdim da bi Srbija imala korist kada bi 50 odsto ljudi koji su zaposleni u raznoraznim državnim službama sedeli kod kuće i primali 60 odsto plate. I tako sve dok ne odu u penziju – naglašava Drašković.
Gotovo podjednako oštro reagovao je i Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor”, upitan da li je zaista racionalizacija rešenje za uštede u budžetu.
– Danas svi roditelji hoće da zaposle decu u državnim firmama. Dokle god je tako, nema budućnosti za privredu ove zemlje – naglašava Todorović, dodajući da veliko opterećenje za poreske obveznike predstavlja ne samo prevelik broj ministarstava, već i sve brojniji opštinski činovnici.
Navodi primer Vrnjačke Banje gde je, kaže, pre 2000. godine radilo oko 40 ljudi, dok je u proteklih devet godina primljeno još 130.
– Postavlja se i pitanje racionalizacije u prosveti. Neverovatno je da kod nas ima više učitelja i vaspitača nego đaka – naglašava Todorović, koji je pre nego što je postao privrednik radio kao profesor matematike.
Slobodan Vučićević, predsednik uprave kompanije „Droga-Kolinska”, kaže da su privrednici još na samom početku krize od države tražili da na vlastitom primeru pokaže kako treba štedeti. Ističe, međutim, da zasad nije bilo očekivanih rezultata.
– Sve češće se govori o racionalizaciji, odnosno o smanjenju broja zaposlenih u državnoj administraciji, ali niko ne postavlja pitanje šta ćemo posle s tim ljudima. Realno, postoji ogroman broj zaposlenih u državnoj službi i logično bi bilo da se njihov broj smanji. Ali, time država neće suštinski rešiti problem, jer će veliki broj njih završiti na birou – smatra Vučićević.
On ističe da najveći broj državnih činovnika, u slučaju gubitka radnog mesta, sasvim sigurno neće pronaći novi posao, što će za Vladu Srbije, doduše, predstavljati manje opterećenje nego sadašnja situacija. Ipak, Vučićević naglašava da racionalizacija mora biti sprovedena, ma koliko bolno i nepopularno to bilo.
– Trebalo bi napraviti računicu, kao što to rade kadrovske službe u preduzećima, i utvrditi koliki je broj zaposlenih u državnoj službi zaista neophodan. To bi valjalo uraditi i kada je reč o ministarstvima – kaže Vučićević i napominje da je neophodno ugledati se na dobre primere drugih zemalja i sprovesti racionalizaciju i u zdravstvu i školstvu.
Sličnog mišljenja je i Bojan Radun, izvršni direktor kompanije „Nektar”, koji smatra da je sazrelo vreme da se napravi efikasna država, i to oslanjajući se upravo na dobre primere iz okruženja i sveta.
N. Miković
[objavljeno: 27/08/2009]
