Izvor: Politika, 02.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Kosmetu otete stanove ne vraćaju
Već šest godina Goranac Ramadan Demirović, raseljeno lice sa Kosmeta, bori se za svoja ljudska i imovinska prava Ramadan Demirović, Goranac po nacionalnosti, raseljeno lice sa Kosova i Metohije, od 2001. godine vodi borbu za povratak svog stana u Prištini. Za sada, na žalost, bez uspeha. No, strpljivi i marljivi Goranac, nekadašnji reditelj RTV Priština, a sada na RTV Beograd, ne odustaje jer su mu, pre svega, povređena ljudska (imovinska) prava.
Kosovska poverilačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << agencija (nekada HDP)) poziva i još poziva Srbe i nealbance sa Kosmeta da podnesu zahteve za povratak njihovih nepokretnosti, koje imaju na Kosmetu. Ti pozivi su, kako u razgovoru za naš list kaže Demirović, ne samo za njega, već i za mnoge druge nealbance i Srbe sa Kosmeta, cinizam. Naime, Ramadan Demirović je prvi zahtev, za povratak vlasništva nad svojim stanom Međunarodnoj komisiji za stambena pitanja HPD podneo još 31. oktobra 2001. godine u Kosovskoj Mitrovici. U Prištinu, tada, on i slični, nisu mogli da idu zbog nebezbednosti... Za isti stan u Prištini podnesak je podneo i Bedrija Ilirija Dibra, Albanac, koji je nekada radio na RTV Priština, tvrdeći da je pri raspodeli stanova te 1991. godine dotičan stan trebalo da pripadne njemu.
Međunarodna komisija za stambena pitanja HPD donela je rešenje po kome se odbija zahtev Ramadana Demirovića, a stan se dodeljuje Bedri Iliriji Dibri, jer je on, kako piše u rešenju Međunarodne komisije, devedesetih godina bio diskriminisan od Miloševićevog režima jer je bio Albanac?!
A kako je u stvarnosti bilo devedesetih godina na Kosmetu? Poznato je da Albanci, podseća Demirović, tada nisu priznavali nadležnost države Srbije na Kosovu i Metohiji. Ne posao nisu, nastavlja priču naš sagovornik, dolazili ni po nekoliko meseci. Stručne službe u RTV Priština su delovale po zakonu i takvima uručile otkaze...
Godine 1991. Komisija za raspodelu stanova u RTV Priština donela je odluku da se Ramadanu Demiroviću, kao deficitarnom kadru, dodeli stan od 60,87 kvadratnih metara u naselju Dardanija. Tada je doneta odluka o dodeli još 18 stanova. Uskoro se Demirović u stan uselio, a već 1993. godine stan je i otkupio.
Grupa Albanaca, koja je zbog nedolaska na posao dobila otkaze u RTV Priština, žalila se Opštinskom sudu u Prištini da su njihova prava povređena, jer nisu učestvovali u raspodeli stanova. U toj grupi je bio i pomenuti Bedri Ilirija Dibra. Pravosnažnu presudu, po ovom predmetu, Opštinski sud u Prištini doneo je 25. maja 1997. godine. Zahtevi grupe Albanaca su odbijeni, a potvrđeno je vlasništvo nad stanovima Ramadanu Demiroviću i ostalima koji su stanove dobili na legalan način.
Ramadan Demirović je nakon toga svoj stan uknjižio u službi za katastar nepokretnosti u Prištini.
No, po dolasku Kfora i Unmika, u junu 1999. godine, Ramadan Demirović je izbačen sa posla iz RTV Priština, a grupa Albanaca, sa pripadnicima paravojnih formacija, pod pretnjom i prisilom, izbacila ga je iz njegovog stana. Ramadan Demirović se sa četvoročlanom porodicom uputio u Srbiju. Od tada je raseljeno lice..
Da li se žalio na odluku Međunarodne komisije za stambena pitanja HPD? Ne, jer u njenom rešenju piše da onaj čiji je zahtev odbijen nema pravo da se na tu odluku žali ni sudu, niti kom drugom rganu na Kosmetu, već samo može da podnese prigovor Komisiji?!
Naravno da je Demirović podneo prigovor, u kome je naveo sve propuste koje je Komisija počinila tokom odlučivanja, a pogotovu o navodnoj diskriminaciji Albanaca.
Ono što je u slučaju Ramadana Demirovića i njegovih kolega sa RTV Priština posebno karakteristično jeste, po rečima Čelića, kardinalna greška koju je počinila Međunarodna komisija za stambena pitanja HPD. Naime, ona je (a nije smela) jednostavno poništila pravosnažnu presudu Opštinskog suda u Prištini od 25. maja 1997. godine. Nigde u svetu se, upozorava Dušan Čelić, pravosnažne sudske presude se ne poništavaju!
Činjenica je, podseća Čelić, da građani sa Kosmeta trenutno ne mogu da se žale Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, što je, kako on kaže, još jedan katastrofalan pravni nonsens. No, to, uveren je, neće uvek biti tako... Realna je pretpostavka da će doći vreme da će i građani Kosmeta moći da podnose tužbe Međunarodnom sudu u Strazburu. Tada će se valjda uvažavati i stavovi i nalazi Veća za ljudska prava u Prištini.
Stana Ristić
[objavljeno: 02.07.2007.]
