Izvor: Politika, 31.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo psihički stabilni i prilagodljivi u obezbeđenju
Radnici privatnih obezbeđenja rade za platu od 15.000 do 25.000 dinara, a na nogama provedu i po 12 sati. – Nema jedinstvenog zakona, pa je u kritičnim slučajevima čak i život ugrožen
Ko se sve bavi poslovima obezbeđenja? To je pitanje koje mnogi postavljaju kada ulaze u banke, butike, menjačnice, kafiće" Među mnogim sugrađanima vlada mišljenje da ovu vrstu posla rade tek stasali nabildovani mladići željni dokazivanja i bez preteranog iskustva u korišćenju oružja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili penzioneri koji se muče da dodatnim radom zarade neki dinar. Situacija na „terenu”, u većini slučajeva nije takva, jer se pokazalo da ovaj težak i odgovoran posao radi i iskusan, obučen i obrazovan kadar.
– Radnici moraju biti izuzetno psihički stabilni i prilagodljivi, jer rade sa oružjem i veoma različitom klijentelom. Upravo taj rad sa ljudima je i najteži, jer većina zaposlenih je na poslovima obezbeđenja objekata kao što su pošte i banke, javne ustanove. Zbog toga su dobra komunikacija i strpljenje kod radnika presudni – objašnjava Rade Đurović, pomoćnik direktora za ljudske resurse u preduzeću AD „Sigurnost Vračar”.
On napominje da klijenti često mogu da budu veoma zahtevni. Pre izvesnog vremena su imali mali nesporazum sa starijim sugrađaninom, koji je bio nezadovoljan radom jednog radnika.
– Napisao nam je čak i žalbu, pa smo odlučili da sa njim porazgovaramo u četiri oka. Ispostavilo se da se žalio zbog toga što je po njegovoj proceni on bio na redu na šalteru jedne pošte, a ne druga stranka – dodaje Đurović.
Još, kažu, pamte slučaj, sugrađanke koja je čak svoje nezadovoljstvo iskazala pismom u štampi.
– Radili smo obezbeđenje u Areni, za neki od koncerata, pa je jedan naš radnik, prema merama bezbednosti i po ugovoru sa klijentom od sugrađanke oduzeo 29 dinara u metalnim apoenima. Ona je bila besna i optužila nas da joj otimamo novac – kroz osmeh dodaje Milan Nikolić, zamenik direktora „Sigurnosti”, firme koja je obezbeđivala i koncert „Rolingstonsa”. Dodaje da im je to bio nauk, jer su posle toga prvi na ovim prostorima uveli mogućnost ostavljanja robe kod radnika obezbeđenja.
– Postoje posebne plastične kese u koje gledaoci ili navijači odlažu stvari koje ne smeju da se unose na javne skupove. Za to se izdaje revers, kao za garderobu, pa roba klijenta uredno čeka posle završenog događaja – kaže Slaviša Ristić, direktor sektora obezbeđenja ovog preduzeća.
Osim nervoznih i veoma često nekulturnih sugrađana koji imaju posebne prohteve posao otežavaju i zahtevi klijenata za koje rade sa jedne strane i ovlašćenja koje radnici imaju sa druge strane.
Jedan od velikih problema ljudi koji rade u preduzećima za privatno obezbeđenje su niske zarade. Plate se kreću od 15.000 do 25.000 dinara. Osim toga ova oblast nije obuhvaćena jedinstvenim zakonom, pa je u kritičnim slučajevima život ovih ljudi ugrožen.
– Ako dođe do pljačke i u objekat uđu naoružani razbojnici, radnik obezbeđenja ne sme da reaguje. Tek ako napadač puca ka njemu on može da potegne oružje – objašnjava Nikolić.
Na naporan rad i svakodnevni stres, navikla je većina radnika, pa se neki ovim poslom bave i po 30 godina. Mnogi od njih su osim obuke za protivpožarnu zaštitu prošli i obuku za kontradiverziono delovanje. U preduzeću „Sigurnost” na poslovima obezbeđenja ima čak i desetak žena.
B. Vasiljević
[objavljeno: 31/01/2009]
