Izvor: Politika, 01.Okt.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhitekta pakla
Pinčonove romane čitamo kao primenjenu teoriju zavere, mahom zavedeni temom i strukturom Objave broja 49, dočim romani poput kod nas upravo objavljenog V zapravo barataju neodgonetljivošću priče kao svojim temeljnim razlogom postojanja
Sa likovima od Danteove Beatriče (fotokopirane u tri primerka) do Nikole Tesle, na prostorima od Malte i Egipta sve do Menhetna, s imenima junaka kao što su Jezero, Edipa, Vanderđus, Zombini, Svinjče, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ševrolet ili Prerija, Tomas Pinčon je jedini američki pisac koji parodira i svet oko nas, i samoga sebe; i hipi kontrakulturu kojoj je (ipak) odan, i predtehnološku sliku zavere.
Bez njegovih romana sa otvorenim krajem i neprohodnim vrletima zapleta paranoja se nikada ne bi etablirala kao sastavni deo masovne kulture. Uostalom, razmislite: da li bi u svetu bez Pinčona ikada bili snimljeni „Dosije iks“, „Muškarci s Menhetna“ i „Izgubljeni“?
Roman Objava broja 49 čita se kao „paranoidna fantazmagorija“, no docnija Pinčonova karijera pokazuje, bar na primeru najskorijeg dela Urođeno zlo, da ne preza od komične, gotovo stripovske, persiflaže svojih romana. Po objavljivanju šestog romana, onoliko debelog i neprohodnog koliko se od ovog pisca i očekuje, Tomas Pinčon proglašen je „apostolom nesavršenosti“. Bizarnih etiketa u, uopšte uzev, mlakoj recepciji romana Nasuprot danu bilo je napretek, a nije se prezalo ni od toga da se Pinčonovi romani nazovu – čudovištima.
Pinčona se i treba plašiti! Pinčon zastrašuje čitaoce i kritičare najpre bezmernom erudicijom, pa tek potom tipičnom sklonošću „prirodnjaka“ po obrazovanju da sludi „društvenjake“ obiljem logike i sistematičnosti. Autorka ovih redova već je „optužila“ pisca da zahteva znanja od fizike do filozofije kako bismo se uspešno probijali kroz njegove romane. Rečeno nešto kraće i grublje, Pinčon traži da budete enciklopedista: trošno ljudsko znanje on koristi sa mitotvoračkim pretenzijama.
Njegova je mitologija, doduše, pomerena prema nihilizmu, prema miniranju svih postojećih svetova umesto božanskom zadužbinarstvu: Pinčonove romane čitamo kao primenjenu teoriju zavere, mahom zavedeni temom i strukturom Objave broja 49, dočim romani poput kod nas upravo objavljenog V zapravo barataju neodgonetljivošću priče kao svojim temeljnim razlogom postojanja – premda ništa manje ne govori ni o autsajderskom bitisanju u sadašnjem trenutku i ovdašnjem prostoru, o odbijanju da se bilo kakva priča učini koherentnom.
Pinčonov prvenac nazvan varljivo jednostavno V jeste višeslojna povest o fluidnom simbolu koji predstavlja ne samo mitski ženski lik već i čitav „rezervoar“ značenja i sećanja. Herbert Stensil, čovek-matrica čiji se identitet umnožava i raslojava kao i sama njegova potraga, u senci oca (diplomate i špijuna) neumorno traga, opsesivno rekonstruišući očev život. V nije samo neuhvatljiva žena koja simbolizuje sve dobre i loše domete modernizma, već i figura obećanja smisla – obećanja da će se istorija,
koju entropija guta i obezvređuje, vratiti značenju koje je običan smrtnik u stanju da pojmi.
Nehumanost rata i nepredvidivost istorije jesu Pinčonove negativne fascinacije, a nauka je tajno oružje – odnosno, idealna a većini teško uočljiva mogućnost da se progovori o dezintegraciji vrednosti, jednako kao o koegzistenciji realnih i mogućih svetova. U predgovoru jedinoj knjizi priča Pinčon samog sebe kritikuje zbog toga što je bio sklon da tako mračno likuje nad mogućnošću masovnog uništenja i potpunog ne stanka sveta. Tom prilikom je u svoje rane uticaje ubrojao Nabokova, Beloua, bitnike i Džejmsa Bonda, što dodatno svedoči o bizarnoj širini njegove inspiracije.
Roman V je popravni ispit ranog Pinčona pripovedača, ali i maestralna najava Duge gravitacije, manično-histerične enciklopedijske pripovesti smeštena u vreme Drugog svetskog rata. V je, isto tako, i prva prava tajna na meniju američke postmoderne proze. Stara priča kaže da se čudovište može pobediti samo tako što ćete ga – pojesti; tako ga pobedimo, ali tako i ono postane deo nas. Eto jednog od načina kako se izboriti sa V – prvim slovom abecede Pinčon.
Vladislava Gordić-Petković
objavljeno: 02/10/2010
