Izvor: Vostok.rs, 26.Apr.2012, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatni benzin za Evropu
26.04.2012. -
U naftonosnoj Rusiji građani su navikli da kritikuju unutrašnje cene benzina, ali uzalud. Jedan od vodećih svetskih izvoznika nafte – Norveška, plasirala se među evropske lidere po ceni benzina. Gorivo osetno poskupljuje po čitavoj Evropi, i čak u prospritetnoj Nemačkoj zamislili su se nad državnim regulisanjem rasta cena goriva. Eksperti tvrde da je nafte u svetu dovoljno. Ali benzin poskupljuje zbog nesigurnosti njegovih proizvođača u kontekstu otegnute >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << evropske krize i nejasne situacije oko isporuka iranske nafte.
U rejtingu cene bezniza u raznim zemaljama na internet portalu Drajv Alajv Norveška je zauzela prvo mesto – od sredine aprila za litar goriva u tom kraju vikinga traže 1,86 evra. Iza nje sledi Italija, gde uzimaju 1,83 evra za litar. U Nemačkoj je rast cena za benzin od 1,7 evra za litar počeo da preti nacionalnoj ekonomiji, samtra Federalno udruženje privrednih komora. Tendencija poskupljenja goriva takođe je izazvala zabrinutost federalnih vlasti. Ministar ekonomije Nemačke čak je spreman da formira specijalni resor za kontrolu formiranja cena u benzinskog grani, čime je navukao na sebe gnev Udruženja rafinerija nafte. Organizacija je već izjavila da je nova regulativa monstrum koji će skupo koštati poreske obveznike i biznis.
Kako je istakao u intervjuu za Glas Rusije generalni direktor konsalting grupe FinEkspertiza Agvan Mikaeljan, na cenu evropskog benzina utiču rizici koji su uračunait u cenu nafte, u skladu sa faktorima ekonomske nestabilnosti u samoj Evropi:
Većina rizika vezanih za Iran i uopšte za regionalnu nestabilnost na Bliskom i Srednjem Istoku već u današnjem trenutku uzeta je u obzir u tekućim cenama nafte. Vidimo sada očigledno preteranu cenu nafte i polazeći od toga, neizbežno mora biti povećana cena goriva. A što se tiče regionalnih osobenosti, ovde je vrlo mnogo faktora koji utiču na formiranje cena. Benzin je derivat nafte, sa jedne strane, ali njegova cena zavisi još od transportne infrastrukture, i od nivoa razvoja ekonomije, od mase svakakvih drugih parametara, poreske politike između ostalog.
U Norveškoj, na primer, nastavlja ekspert, visoka unutrašnja cena na sve kompenzuje se bogatstvom fondoa javne potrošnje. To je unutrašnja politka države, koja nikako nije vezana sa konjukturom cena nafte ili krizom. U Nemačkoj, naprotiv, poskupljenje benzina se dešava pod uticajem spoljašnjih faktora, i pre svega ekonomskih problema Južne Evrope. Pošto se osnovna tržišta plasmana nemačke industrije nalaze upravo ovde, Nemačka, čak bez obzira na svoju ekonomsku moć, ne može u potpunosti da izbegne krizne pojave, koje potiču od strane južnih partnera. Ali o nekakvom deficitu nafte koji se odražava na cenu benzina u Evropi nema ni govora, uveren je Mikaeljan.
Nedostatak nafte ne preti svetu, šta više, cene energenata će uskoro prestati da rastu, sa svoje strane prognozira analitičar Forbsa Metju Halbert. Trenutka naftna groznica počinje u Istočnoj Africi, gde je, kako se ispostavilo, mnogo bugatih nalazišta, i Zapad već zagleda u to područje, konkurišući sa Kinom i Indijom.
A aktualni rast cena benzina u Evropi nije ništa drugo do danak za sopstvene sumnje po iranskom pitanju i bojazan zbog nejasnih perspektiva.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
