Izvor: RTS, 13.Mar.2010, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (13. 03. 2010.)
Press: Benzin do kraja 2010. ide čak na 150 dinara!, Blic: Za dva meseca odluka o zahtevima za legalizaciju, Politika: Svi znali sve o Šarićima i – ćutali, Novosti: Samo knjižica fotelju čuva, piše dnevna štampa
Benzin do kraja 2010. ide čak na 150 dinara!
Cena goriva u Srbiji naredne nedelje trebalo bi da se poveća za oko četiri dinara po litru, tvrde domaći naftaši. Cene derivata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zabeležiće tako svoj novi rekord u Srbiji, jer će benzin da košta oko 115, a evrodizel čak 114 dinara! Međutim, to nije sve. Naftaši prognoziraju da će, ukoliko se nastavi ovakav trend, benzin do kraja godine otići na više od 150 dinara za litar!!!
Cena sirove nafte u svetu već nekoliko dana u konstantnom je porastu, a domaći trgovci gorivom tvrde da će zbog toga već naredne nedelje cene derivata u Srbiji poskupeti za oko četiri dinara.
- Nafta je poskupela na više od 80 dolara za barel, zbog čega se očekuje poskupljenje od četiri dinara za litar goriva naredne nedelje. Ako nafta nastavi da raste, što može da se očekuje, gorivo će do kraja godine otići na više od 150 dinara - kaže za Press Nebojša Atanacković iz AD „Nafta".
Posle novog poskupljenja cena benzina u Srbiji trebalo bi da bude oko 115 dinara, a evrodizela 114 dinara za litar. To je najveća cena goriva posle jula 2008. godine, kada je benzin koštao 112, a evrodizel 108 dinara!
Predsednik Udruženja privatnih pumpi Srbije Milan Rakić kaže za Press da je ovakva situacija nenormalna, jer je tada sirova nafta u svetu koštala oko 65 dolara više nego danas!
- Cena sirove nafte u julu 2008. bila je 147 dolara za barel, a sada je 82 dolara. Ispada da će gorivo biti skuplje sada nego tada?! To je nenormalna situacija. Ovakve cene su nastale zbog državne uredbe o cenama derivata nafte, kojom se propisuje cena goriva na pumpama - objasnio je Rakić.
On kaže da se do kraja godine može očekivati da će cena benzina u Srbiji preći 150 dinara za litar.
Za dva meseca odluka o zahtevima za legalizaciju
Odziv građana koji su podneli zahteve za legalizaciju nelegalno sagrađenih objekata je van svakih očekivanja, kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Najveći posao sada je na službenicima koji će ih obrađivati, posle čega sledi i konačna odluka o tome da li će neki objekat biti legalizovan ili ne.
- Izuzetno smo zadovoljni brojem ljudi koji su podneli zahteve za legalizaciju u svim gradovima u Srbiji. Odziv je zaista preko naših očekivanja. Ilustracije radi, poslednjeg dana isteka roka samo u prestonici podneto je čak 110.000 zahteva, dok je u Užicu to učinjeno za 95 odsto nelegalno sagrađenih objekata - kaže Aleksandra Damjanović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.
Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, saopštio je da na području Vojvodine podneto ukupno 135.650 prijava.
Oni koji su podneli kompletnu dokumentaciju i čiji se objekat može legalizovati, biće obavešteni o visini naknade koju plaćaju u roku od 60 dana, posle čega ubrzo dobijaju i rešenje o upotrebnoj i građevinskoj dozvoli. S druge strane, od onih koji nisu podneli kompletnu dokumentaciju, nadležni iz opština i gradova u roku od 60 dana tražiće dopunu. Međutim, ukoliko podnosilac u roku ne dostavi potrebna dokumenta, zahtev za legalizaciju biće odbačen, a objekat srušen.
Svi znali sve o Šarićima i - ćutali
Rozalija Dopuđa u leto 2005. godine otišla je na šalter Vojvođanske banke gde je prihvatila ponudu Veselina Vidakovića Kiste, tada aktivno uključenog u lobiranje za kupovinu akcija u korist javnosti još nepoznatih biznismena iz Crne Gore, da umesto za 12.000, kolika je bila vrednost akcija THP „Palić" za jednu akciju dobije 31.000 dinara. Na jednom šalteru banke njoj je isplaćena ta 31.000 dinara po akciji, a onda je prešla na drugi šalter banke gde je Vidakoviću „pozajmila" razliku od 19.000 dinara, pošto mu je, kako je objasnio, nedostajao novac za otkup akcija. Za tu razliku ona je dobila priznanicu koju su potpisali ona i Vidaković.
- Šalterske službenice su bukvalno novac prebacivale iz jednog u drugi džak koji je bio pored njih, a tu je bila i izvesna Goca njihova šefica. Sada smešno zvuči da se tako odvijala trgovina akcijama na šalteru banke, i da smo moje kolege i ja bili tako naivni i prihvatili da damo takvu pozajmicu - kaže Rozalija Dopuđa za „Politiku".
Rozalija je 20 godina radila kao kelnerica i ona nije bila dužna da zna da je ovakav način prodaje akcija, kako objašnjavaju upućeni u novčane tokove, klasičan primer pranja novca, odnosno put kojim se novac od raznih nelegalnih poslova ubacuje u legalne tržišne tokove.
Gordana Radusinov, šefica brokerskog odeljenja Vojvođanske banke za „Politiku" tvrdi da je banka tada sve radila po propisima.
- Pravila nalažu da akcionar izabranoj banci ili brokerskoj kući preda akcije da ih umatiči, nakon toga na kućnu adresu dobija obaveštenje o tome i ima pravo da ih u roku od 90 dana realizuje na berzi ili u roku od tri dana da podigne gotovinu. I u ovom slučaju banka je poštovala proceduru, a svaki klijent radi sa akcijama šta hoće - kaže Radusinov.
Rozalija Dopuđa novac dat za pozajmicu subotičkom kontroverznom biznismenu još nije dobila. Ima sudsku presudu da njoj Veselin Vidaković duguje 3.620 evra za akcije plus kamatu od 2006. godine i sudske troškove u visini od 30.000 dinara.
Njen slučaj nije usamljen jer je i 110 bivših akcionara THP „Palić" tužilo Veselina Vidakovića zbog nevraćene pozajmice, njih osmoro je novac i dobilo, uglavnom zahvaljujući „pravnoj akrobatici", pošto je Vidaković na sudu tvrdio da nema imovine.
Samo knjižica fotelju čuva
Novo rezanje oko 1.500 zaposlenih u Vladi Srbije zaobići će vojsku državnih sekretara i posebnih savetnika koji imaju političku zaštitu stranaka, a biće pošteđeni i pomoćnici ministara, kao važne operativne poluge u resorima.
Kako saznaju "Novosti", prema sistematizacijama radnih mesta koje ovih dana svi ministri dostavljaju generalnom sekretarijatu Vlade, viškovi zaposlenih su u nižim činovničkim strukturama, a ne među najbližim saradnicima ministra. Razlog je što se državni sekretari postavljaju na osnovu koalicionog sporazuma unutar vladajućih stranaka, a savetnike, koji doduše nisu u radnom odnosu, imenuje direktno ministar.
Prema informacijama koje smo dobili, u Vladi od 70 državnih sekretara i 115 pomoćnika ministara, svega je 20 odsto profesionalaca. Ostali imaju partijske knjižice i poslao ih je koalicioni partner.
Izuzetak je nedavno napravila ministarka za NIP Verica Kalanović, razrešivši državnog sekretara iz LSV Branislava Pomoriškog. Taj slučaj nije izazvao veće političke posledice.
- Sistematizaciju smo završili i u resoru će umesto tri, ostati dva državna sekretara, dva pomoćnika i dva specijalna savetnika - rečeno nam je u kabinetu ministarke Kalanović.
I njen stranački lider Dinkić se, pored 70 otkaza u resoru, odrekao i jednog državnog sekretara.
Do sada je Vlada usvojila sistematizacije za deset ministarstava. Prošla je i sistematizacija Ministarstva dijaspore. Saradnici ministra Srđana Srećkovića su i kadrovi njegovog SPO.
- Nisam popunio jedno pomoćničko mesto koje mi pripada, i to je moj doprinos racionalizaciji - rekao nam je Srećković - Ostaju mi dva sekretara i dva pomoćnika.
Ideja Rasima Ljajića da se smanji broj državnih sekretara još nije prihvaćena, tako da ni on ne može da ih razreši dok o tome ne odluči Vlada:
- Od 530 službenika i nameštenika, bez posla će, od 19. maja, ostati 60 - rečeno nam je u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
Šef resora za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković morao je da zadovolji apetite Čankovih ligaša i SPO. Državni sekretari u njegovom resoru su Duško Radaković (LSV) i "vukovka" Sanja Čeković.
- Novom sistematizacijom nećemo menjati broj državnih sekretara i pomoćnika - rečeno nam je u Markovićevom kabinetu.
I Ministar prosvete Žarko Obradović potvrdio nam je da neće smanjivati broj državnih sekretara jer ima pravo na tri, a imenovao je dva.
- Već smo ranije smanjili broj pomoćnika za jedan - preneo nam je Obradović.
Ministar policije Ivica Dačić potvrdio nam je da on neće smanjivati broj saradnika, pošto njegovo ministarstvo i ne potpada pod plan za racionalizaciju.
Pogledaj vesti o: Legalizacija
