Legalizacija
Legalizacija

Legalizacija građevinskih objekata definisana je zakonom o planiranju i izgradnji.
Legalizacija objekata odnosi se na bespravno izgrađene objekte, odnosno na objekte koje je vlasnik izgradio bez neophodne dokumentacije. Legalizacija građevinskih objekta podrazumeva da vlasnik bespravno sagrađenog objekta, pribavi potrebnu dokumentaciju, građevinsku i upotrebnu dozvolu, kako bi mogao da uknjiži zemljište u zemljišne knjige, ili drugim rečima u katastar nepokretnosti.

Kada vlasnik objekta uknjiži sve po propisima automatski stiče pravo svojine na tom objektu i ne mora više da brine o tome da li će mu objekat biti srušen zbog bespravne gradnje. Prema zakonu o planiranju i izgradnji, legalizacija građevinskih objekata predstavlja izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, tek nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta bez građevinske dozvole. Za legalizaciju objekta potrebni su sledeći dokumenti i papiri: Dokaz o vlasništvu zemljišta i vlasnički list, Plan parcele iz katastra i ovaj dokument se dobija u opštini, Snimak geometra.

Opis objekta koji je napravio arhitektonski biro. Tehnički izveštaj za legalizaciju je dokument koji se podnosi ukoliko vlasnik objekta ne poseduje upotrebnu i građevinsku dozvolu. Ukoliko vlasnik objekta nema pomenute dozvole potrebno je da uputi poseban zahtev za naknadno izdavanje dozvola.

Tom prilikom je potrebno predati sledeće papire: dokazi o pravu svojine, potvrda o uplati administrativnih troškova, geodetske slike objekta, kao i tehnički izveštaj o stanju instalacija. Tehnički izveštaji neophodni su u legalizaciji i procesu objekata. Upotrebna dozvola se dobija tek kad svi radovi na objektu budu gotovi, a građevinska dozvola se dobija dok objekat nije potpuno gotov bez fasade i instalacije.

Građevinska dozvola se izdaje kao dokaz i glavni projekat koji se nalazi u tri primerka. Osim toga potrebni su i dodatni papiri o pravu svojine i potvrde o uplati administrativnih troškova. Građevinska dozvola potrebna je za izgradnju odnosno za izvođenje građevinskih radova na objektima koja su vlasništvo jednog ili više lica. Prema zakonu nakon dobijanja građevinske dozvole, stiče se pravo na svojinu upisivanjem u javnu knjigu. Urbanistička dozvola predstavlja upravni akt iako se ne izdaje u formi rešenja pa je dozvoljeno vanredno pravno sredstvo, predlog za ponavljanje postupka čak i u slučaju kada stranka nije koristila pravo prigovora na takav akt propisan odredbom člana 45.
Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, iz spisa predmeta i obrazloženja osporenog rešenja proizilazi da je tuženi organ odbacio kao nedopušten predlog tuženog za ponavljanje postupka okončanog izdavanjem urbanističke dozvole, sa obrazloženjem da urbanistička dozvola ne predstavlja upravni akt, jer se ne izdaje u formi rešenja, niti se protiv takvog akta može izjaviti žalba.

Za legalizaciju dokumenta je potrebno pet radnih dana. Upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole je regulisan posebnim zakonom, a vlasnici bespravno izgrađenih objekata mogu upisati svoje pravo po pojednostavljenoj proceduri. Objekti na koje se odnosi zakon su: Porodični stambeni objekti, stanovi u stambenim i stambeno poslovnim zgradama, garaže, vikend kuće, objekti za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćni i ekonomski objekti.

Objekti na koje se ne primenjuju odredbe ovog zakona su: Objekti koji su izgrađeni na javnim površinama, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili na površinama na javne namene za koje se u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes. Objekti izgrađeni na prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno na objekte izgrađene u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovima izvedenim na samom kulturnom dobru, objekti koji se nalaze u zaštitnom pojasu po posebnim propisima i objekte izgrađene u koridorima postojećih ili planiranih dalekovoda. Vlasnici bespravno izgrađenih objekata, koji nisu podneli zahtev za legalizaciju objekta u rokovima propisanim zakonom o planiranju i izgradnji mogu u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podneti zahtev u skladu sa ovim zakonom.

Nadležni organ donosi u roku od 90 dana od dana dostavljanja zahteva rešenje o upisu prava svojine. Legalizacija građevinskih objekata podrazumeva da vlasnik bespravnog objekta, pronađe potrebnu dokumentaciju, građevinsku dozvolu, kako bi mogao da uknjiži zemljište, kada vlasnik objekta uknjiži sve po zakonu stiče pravo svojine na tom objektu i ne mora da brine više o tome da li će mu objekat biti srušen ili porušen zbog bespravne gradnje.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: JužneVesti.com, 21.Maj.2019, 07:19

Korupcija je srce Srbije

Ne znam da li ste pratili, ali ove nedelje je usvojen Zakon o (ne)sprečavanju korupcije, kojim je brže, jače, bolje (čitaj – po hitnom postupku) završen postupak legalizacije korupcije kao zvaničnog brenda Srbije. Shodno tome, neophodno je da se oda počast hrabrim poslanicima koji su imali smelosti da javno priznaju svoju zavisnost. Dobro se zna da je za svaku bolest zavisnosti prvi korak ka izlečenju – priznanje.. A kako je išla istorija te bolesti, od početka pa do...

Detaljnije >>


Izvor: Večernje novosti, 20.Maj.2019, 12:55

"Divljim" neimarima u Crnoj Gori grad će plaćati kiriju

Divljim neimarima u Crnoj Gori grad će plaćati kiriju

Kontradiktorne odluke Opštine Podgorica koje je pripremila za vlasnike nelegalnih objekata. Kome objekat poruše, dobiće novac da iznajmi stan, od šest meseci do tri godine OPŠTINA Podgorica pripremila je Odluku kojom će vlasnici nelegalnih objekata koji nisu predali zahtev za legalizaciju, kao i onima kojima je on odbijen, naplaćivati naknadu za korišćenje prostora. Takođe, Odlukom je predviđeno da Sekretarijat za socijalno staranje glavnog grada, svim građanima...

Detaljnije >>

Izvor: Kamatica.com, 20.Maj.2019

Više od 7000 divljih objekata legalizovano prošle godine

Više od 7.000 bespravno sagrađenih objekata u Beogradu dobilo je prošle godine rešenje o ozakonjenju, pokazuje...

Detaljnije >>

Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Maj.2019, 14:29

Tajvan prvi u Aziji legalizovao istopolne brakove

Parlament Tajvana je glasao za legalizaciju istopolnih brakova, što predstavlja prvi takav slučaj u Aziji i podstrek za LGBT aktiviste.. Pod pritiskom LGBT grupa, ali i verskih organizacija koje su se protivile legalizaciji, poslanici su usvojili najveći deo vladinog predloga zakona koji istopolnim parovima daje mnoga prava u oblasti poreza, osiguranja i starateljstva nad decom, dostupna muško-ženskim parovima. Hiljade ljudi, među kojima je bilo i istopolnih parova,...

Detaljnije >>

Izvor: Beta, 17.Maj.2019

Tajvan prvi u Aziji legalizovao istopolne brakove

Tajvan prvi u Aziji legalizovao istopolne brakove

Parlament Tajvana je glasao za legalizaciju istopolnih brakova, što predstavlja prvi takav slučaj u Aziji i podstrek za LGBT aktiviste.Pod pritiskom LGBT grupa, ali i verskih organizacija koje su se protivile legalizaciji, poslanici su usvojili najveći deo vladinog predloga zakona koji istopolnim parovima daje mnoga prava u oblasti poreza, osiguranja i starateljstva nad decom, dostupna muško-ženskim parovima.Hiljade ljudi, medju kojima je bilo i istopolnih parova, okupile su se jutros po kiši...

Detaljnije >>

Izvor: B92, 17.Maj.2019

Prva država u Aziji ozvaničila gej brakove

Prva država u Aziji ozvaničila gej brakove

Tajvanski parlament danas je prvi u Aziji legalizovao istopolne brakove.. Tajvanski Ustavni sud je 2017. godine doneo odluku da istopolni parovi imaju pravo da se zakonski venčaju, a ta odluka je konačno ozvaničena izglašavanjem u parlamentu. Kako podseća BBC, Ustavni sud je parlamentu dao rok od dve godine da počne primenu odluke o istopolnim brakovima, a krajnji rok je bio 24. maj.

Detaljnije >>

Izvor: VOA, 16.Maj.2019, 12:41

Vlada odobrila: Viski i bombonjera za predgled kod lekara

Vlada odobrila: Viski i bombonjera za predgled kod lekara

BEOGRAD - Zdravstveni radnici u Srbiji odnedavno smeju da prime nenovčani poklon, čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto prosečne plate (2.726 dinara, odnosno 23 evra), a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu (od 54.521 dinara ili 462 evra). Da li je ovo legalizacija mita i korupcije, odnosno da li je država poručila da ne može da se izbori sa korupcijom i još značajnije pitanje – da li je ovo znači i da država ne može iz budžeta da plaća svoje zaposlene? Šta...

Detaljnije >>