Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Feb.2022, 07:37
Pred poljoprivrednicima setva uz skuplje gorivo, seme i đubrivo; Održani protesti u nekoliko gradova
Pred poljoprivrednicima su važni poslovi - prihrana ozimih kultura i prolećna setva. Zbog rasta cene đubriva, ali i poskupljenja semena, goriva i sredstava za zaštitu bilja, mnogi još razmišljaju koje mere da primene. Stručnjaci upozoravaju da bi odustajanje od prihrane useva i đubrenja zemljišta moglo da desetkuje rod.
Pred svaku setvu poljoprivrednici traže najpovoljniju računicu. Ovog februara im ona nekako izmiče. Enormni rast cene gasa utrostručio je cenu đubriva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Država je zbog toga ukinula carinu na uvoz đubriva i obezbedila beskamatne kredite.
Ali, proizvođači kažu da bi i pored toga setva mogla da bude do 70 odsto skuplja od prethodne.
"Najveći problem je veštačko đubrivo. Sa 30 dinara otišlo je na 120. Mi ne znamo kako ćemo to da uradimo. Mi nemamo sredstava. Krediti nam ne znače ništa, jer moramo da ih vratimo. A da li će da rodi ove godine, ko će to da mi garantuje", kaže Milan Gajić, poljoprivrednik iz Jevremovca kod Šapaca.
U poslednjih četrdesetak godina, ovo je četvrta kriza sa mineralnim đubrivima kod nas, kažu analitičari. Svaki put bila je posledica skupih energenata, ali je poljoprivreda nalazila način da opstane.
Strahuju da bi ove godine od upotrebe hraniva mogli da odustanu farmeri koji imaju do pet hektara, a takva je većina ratara u Srbiji.
"Oni će se verovatno oslanjati na plodnost zemljišta koja je devastirana poslednjih tridesetak godina. Ako se ovako nastavi našim malim farmerima ne gine ništa, nego da uđu u aranžmane sa zadrugama, da postaju članice, koje mogu da se kreditno zadužuju i koje mogu da im budu servis", kaže Milan Prostran, agroekonomista.
U Srbiji se nekada đubrivo proizvodilo u sedam fabrika, a danas u tri, koje podmiruju trećinu domaće potrošnje.
"Imamo proizvođače koji se bave proizvodnjom NPK đubriva imamo i fabriku koja bi mogla da proizvede značajne količine azotnih đubriva, ali problematika je vezana za isporuke gasa, dovoljne količine gasa koje bi mogle da pokrenu tu proizvodnju, da obezbede dovoljne količine đubriva", kaže Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za bilje.
Gde može da se uštedi
Mnoge zemlje u Evropi, navodi Milosavljević, nisu uspele da obezbede dovoljne količine. "Čak više i ne pitaju za cenu, govore samo o tome kako da obezbede. Mi smo to uspeli. A cena je definisana i berzanskom cenom i ukupnom ponudom i potražnjom", rekao je Milosavljević.
Pšenica je trenutno u dobroj kondiciji, a da bi i prinos u žetvi bio dobar, useve treba prihraniti. Uštede bi mogle da se ostvare, ako se đubrivo bude unosilo na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta, savetuju stručnjaci. Kada je reč o prolećnoj setvi, preporuka je da se seju različiti hibridi.
"Da budu različite grupe zrenja, da budu i ranije i kasnije, kasnije daju veći prinos, a ranijim obezbeđujemo da imamo bar neki prinos", kaže Svetlana Zlatarić iz PŠS Šabac.
Koliko će hrana koštati u narednom periodu teško je reći. Činjenica je da na svetskom tržištu cene prehrambenih proizvoda trenutno rastu u proseku dva do četiri odsto mesečno.
Protestovali poljoprivrednici u nekoliko mesta u Srbiji
Poljoprivrednici su danas nastavili proteste u nekoliko mesta u Srbiji, zahtevajući jeftinije mineralno đubrivo i dizel gorivo, kao i više iznose subvencija po hektaru.
Članovi udruženja "Dolovački paori" pre podne su održali protestnu vožnju sa dvadesetak traktora kroz to mesto, a protest je obezbeđivala policija.
"Ne može više da se posluje sa ovim cenama na tržištu, osim sa gubitkom. Cena uvoznog đubriva od 750 evra po toni treba da bude maloprodajna cena, a da država subvenciniše nabavku sa 30 dinara po kilogramu, kako bi svako od nas mogao da baci 300 kilograma đubriva po hektaru, da bismo imali normalne prinose. Mislim da to država može i mora da uradi i da nam izađe u susret", rekao je predsednik "Dolovačkih paora" Marko Bojtar za Tanjug.
Naveo je i da je trenutna cena dizela od oko 184 dinara po litru previsoka i zatražio da poljoprivrednici dobiju takozvani plavi dizel, odnosno cenu goriva bez akciza, po uzoru na druge evropske zemlje.
"Kako će moj kukuruz da bude konkurentan na tržištu onom kukuruzu koji je proizveden plavim dizelom", upitao je Bojtar.
On je izneo zahtev i da se vrati subvencija od 18.000 dinara po hektaru na površini do 100 hektara, i rekao da poljoprivrednici tokom pandemije nisu dobili nikakvu pomoć države.
Poljoprivredni proizvođači sa teritorije opštine Batočina okupili su se danas oko 10 časova sa 20 traktora kod raskrsnice Lapovo-Brzan-Batočina, ali nisu blokirali saobraćaj.
Jedan od učesnika protesta Marko Sretenović iz Dobroselice rekao je Tanjugu da im nije bila namera da blokiraju saobraćajnice, već da skrenu pažnju na probleme poljoprivrednih proizvođača u Batočini i okolnim opštinama.
"Danas su nam se pridružili ljudi iz Lapova i Rače i nekoliko sela iz okoline Kragujevca. Svi smo nezadovoljni subvencijama, koje su u Srbiji najniže u odnosu na zemlje u regionu, a o ceni nafte da ne govorimo", rekao je Sretenović.
Istakao je da poljoprvrednici samo traže da naša država primeni politiku iz zemalja u okruženju.
"Tražimo od Ministarstva i subvencije na osnovnu cenu mineralnog đubriva. Prinos nam je desetkovan i to će sve uticati na rod i na krajnju cenu poljoprivrednih proizvoda", naveo je Sretenović.
Dodao je da su se na protestu okupili uglavnom mladi poljoprivrednici koji su ostali na selu.
"Planiramo proteste, ali još nismo dogovorili kada i kako će oni izgledati. Svakako ćemo sve to uredno da prijavimo i ne odustajemo od zahteva", naglasio je Sretenović.
Mediji javljaju da je protest manjeg broja poljoprivrednika održan u centru Uba, te da su protestovali i poljoprivrednici iz okolini Kraljeva i Zrenjanina.
Pogledaj vesti o: Cena goriva
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
