Izvor: B92, 24.Mar.2012, 17:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kina se okreće tamo gde ima nafte

Peking -- Poslednjih nedelja se govori o usporavanju kineskog rasta, dok neki analitičari već govore o ulasku Kine u recesiju.

Ova je tvrdnja u svakom slučaju preterana, no neosporno je da će kineski rast od "samo" 7,5% biti znatno niži nego u proteklim godinama.

Usporavanje rasta među prvim su osetili tamošnji proizvođači automobila kroz smanjenje prodaje. U korist im ne ide niti stalno povećavanje cena motornih goriva.

Ekonomsko će jačanje podsticati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se Peking sve više nameće kao druga najveća velesila na svetu (iza Sjedinjenih Američkih Država), a kako bi osigurali svoji pristup izvorima sirovina i energenata, pre svega nafti. Istovremeno sa jačanjem političke uloge Peking će jačati i svoje vojne snage, pre svega kako bi se nametnuo susedima, ali i kako bi, po ugledu na SAD-e, učvrstio svoj status velesile.

Za kineske je potrošače povećanje cena tim bolnije jer je donedavno kineska vlada određivala najvišu cenu motornih goriva.

No zbog velikog povećanja cena sirove nafte kineske su rafinerije počele da rade s gubicima zbog čega su zapretile da će obustaviti preradu.

Na kraju je kineska vlada popustila i dozvolila značajno povećanje cena. Naravno, to će se povećanje negativno odraziti na prodaju automobila (u prva tri meseca 2012. smanjena je za 4,4%). Uprkos tome kineske potrebe za naftom i dalje će rasti, možda u nešto manjem obimu, ali će i dalje rasti.

Ponajviše zbog sve veće zavisnosti od uvoza nafte budući međunarodni potezi Pekinga su itekako predvidljivi.

Oni su i biti će uslovljeni potrebama rastuće ekonomije koja treba sve više energenata i sirovina.

Trenutno je u Kini registrovano 105.780.000 automobila i lakih teretnih vozila (u ovaj broj nisu uračunata vozila policije i oružanih snaga). S 18.500.000 prodatih novih vozila kinesko tržište je postalo najveće na svetu, premašivši i ono američko koje se zbog dugotrajne krize kreće između 10 i 11 miliona prodatih novih vozila godišnje.

Kineske političare, kao i sve njihove kolege u najjačim ekonomskim državama, najviše brini sve veći nesklad između potražnje i ponude sirove nafte. A do sve veće nestašice nafte dolazi baš zato jer Kina (i Indija) svaki dan troše sve veće količine naftnih prerađevina, pre svega motorna goriva.

Tokom 2010. u Kini je prodato rekordnih 18.060.000 vozila (automobila, autobusa i kamiona), ili skoro 50.000 svaki dan. U odnosu na 2009. to je povećanje od neverovatnih 32 odsto. Putničkih automobila svih vrsta, uključujući SUV-ove i mala dostavna vozila, prodato je 13,8 miliona, dok je 2009. prodato 10.300.000.

Velika većina je prodata kupcima koji su prvi put u životu kupili automobil. To znači da je kinesko tržište automobila još uvek jako slabo te da će pravi bum doživeti za nekoliko godina kad se počne razvijati sekundarno tržište polovnih vozila.

Istovremeno će se potrošnja nafte, bez obzira na smanjenje prodaje novih vozila, povećati sa sadašnjih 388 na oko 600 miliona tona godišnje.

Za sada Kina uspeva svoje sve veće potrebe za sirovom naftom namiriti na tržištu. No nije voljna kupovati naftu na otvorenom tržištima (preko berzi) već teži da posebnim bilateralnim sporazumima između vlada osigura sve veće isporuke po što povoljnijim uslovima.

Trenutno su najveći isporučioci Angola (mesečno oko 3.360.000 tona), Saudijska Arabija (2.908.350 t), Rusija (1.273.000 t), Sudan (1.149.800 t), te Iran (1.086.000 t). Kina trenutno uvozi naftu iz 18 država.

Činjenica da je Iran jedan od najvećih isporučioca objašnjava zašto je Peking tako osetljiv na sva američka i evropska i nastojanja da prekinu razvoj iranskog nuklearnog oružja ekonomskim sankcijama te izraelske najave da će oružanom intervencijom uništiti iranska nuklearna postrojenja.

Kako bi osigurali dugoročnu isporuku nafte Kinezi primenjuju posebni pristup. Oni manje razvijenim državama nude da će im pomoći u razvoju ne samo kapaciteta za vađenje i preradu nafte već i celokupne infrastrukture. Takve ponude obuhvataju pomoć (sufinansiranje) pri gradnji puteva, mostova, bolnica, škola, sportskih centara ...

Zašto je Kina podržala podelu Sudana?

Dobar primer kako Peking zbog svojih potreba za naftom utiče na unutarpolitička odnose je Sudan. Kine je snažno prisutna u Sudanu od 1997., Kad su započela i prva istraživanja tamošnjih naftnih rezervi. Ubrzo je saudijska vlada dozvolila osnivanje međunarodnih korporacija za vađenje nafte.

Jedna takva je Greater Nile Petroleum Operating Compani (GNPOC) koja vadi nešto više od polovine sudanske nafte. GNPOC je formalno internacionalna korporacija koja ima više vlasnika. No kad se vlasnička struktura dublje analizira vidi se da dominira kineska državna kompanija China National Petroleum Corporation (CNPC), koja ima čak 40% udela.

Kako je Sudan decenijama (sukobi su započeli još 1956.) bio razdiran sukobima između muslimanskog severa i hrišćanskog juga, a to baš i nije bila najbolja klima za razvoj naftne industrije, tim pre jer su pobunjeničke snage s juga stalno napadale naftna postrojenja. Zato je Peking sa saveznicima doneo odluku da će se Sudan podeliti na dve države.

Koliko je Pekingu bilo stalo da se rat u Sudanu ne rasplamsa najbolje pokazuje činjenica da je tek 8% naoružanja sudanske vojske kineske proizvodnje, dok je čak 87% ruske.

Političare u Pekingu baš ne oduševljava da moraju uvoziti stotine miliona tona sirove nafte godišnje. Ne toliko zbog cene, jer Kina je svakim danom sve bogatija, već zbog toga što previše zavise od drugih.

Prekid isporuka sirove nafte, iz bilo kojeg razloga, uništio bi kinesku ekonomiju u samo nekoliko meseci. Stoga ne čudi da su krenuli u potragu za naftnim ležištima koje bi mogli direktno nadzirati. Kako na području Kine nema dovoljno velikih naftnih polja pa je rešenje bilo tražiti ih u podmorju u blizini kineske obale.

Trenutno najprihvatljivija opcija je širenje na područje Južnog kineskog mora, posebno u oblast ostrva Spartli. Radi se o ostrvima koje se sastoji od stotinak ostrva, ostrvaca, hridi i grebena atolskih čija ukupna površina tek nešto malo prelazi 5 km2. No celo se ostrva širi na površini od čak 410.000 km2.

To je područje bogato ribom, ali su znatno važnija velika nalazišta nafte i prirodnog gasa u njegovom podmorju. Jedini je problem što su za Spartlie zainteresovane i druge države u okruženju. Uz Kinu za to se bore ostrva Vijetnam, Filipini, Malezija i Tajvan. Kina je više puta dala do znanja da će svoje pretenzije nad Spartliima braniti, ako bude potrebno i silom.

Porast kineskih potreba za sirovom naftom i dalje će snažno pritiskati cenu barela nafte prema gore. Čak kad bi se kineski ekonomski rast još dodatno smanjio tamošnja bi industrija i promet trebali sve više i više naftnih prerađevina. Zbog toga će cena sirove nafte i bez zaoštravanja krize oko iranskog nuklearnog programa i dalje povećavati.
Pogledaj vesti o: Cena goriva

Nastavak na B92...