Izvor: Blic, 01.Avg.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Em manje, em više…
Po rezultatima istraživanja u celom svetu i po količini optimizma Wiesbađani su na začelju kolone.
Taj podatak izazvao je burne reakcije Wiesbađanske političke elite, jer baš u ime te (opštenarodne) radosti oni su godinama izvodili razne kerefeke: prodavali preduzeća, otpuštali radnike, smanjivali penzije i plate, povećavali cene. I sad tamo neki belosvetski stručnjaci za optimizam kažu kako se njihovi građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne smeju. E, ne može tako. Uostalom, kad je onomad poskupeo benzin, niko nije plakao. Naprotiv, građani su se smejali. Ha-ha, šta nas briga za cene goriva, nećemo više voziti automobile, ići ćemo gradskim saobraćajem, vikali su. Sutradan poskupeo prevoz. Ha-ha, smejali su se opet, nećemo u tramvaj, ići ćemo peške, to je zdravije. Prođe par dana - poskupela obuća. Ha-ha, vrištali su građani od sreće i smejali se, šta će nam cipele, ići ćemo bosi, ima li išta bolje za tabane!? Posle (opet) par dana udarna vest - cene svih proizvoda skočile, primanja ostala ista. Ha-ha, pravili su ljudi viceve na taj račun. Ništa se bitno ne menja, sem što ćemo kupovati manje. A gde je manje, tu je i više, što u prevodu znači da je sve relativno. Zato, udri brigu na veselje, vikali su građani na sav glas i smejali se grohotom. I baš zato podatak da su Wiesbađani najsumorniji narod na svetu naljutio je čelne ljude jer bili su ubeđeni (na osnovu viđenog) da je građanima koje oni vode - sve smešno. I bili su u pravu.
Pogledaj vesti o: Cena goriva
