Izvor: S media, 07.Avg.2010, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Natezanje" oko Oluje "folklor"
„Natezanje“ Beograda i Zagreba oko karaktera Oluje postalo je deo folklora, ali kad se obeležavanje godišnjice završi i „isključe se mikrofoni“, Srbija i Hrvatska idu dalje u ubrzanoj normalizaciji odnosa, smatraju zagrebački analitičari.
"Cena ovog veoma brzog normalizovanja odnosa Hrvatske i Srbije je zaobilaženje nekih stvari - što funkcioniše 360 dana u godini, a ne funkcioniše pet. To je neka vrsta razumne cene za sve što je postignuto", rekao je za >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Tanjug profesor Filozofskog fakulteta Žarko Puhovski.
Po njegovom mišljenju, od različitih stanovišta predsednika Borisa Tadića i Ive Josipovića o karakteru te akcije važnija je njihova usaglašenost oko rešavanja problema povratka, izbeglica i drugih otvorenih pitanja: "Obojica imaju jasnu sliku o tome šta žele postići u slici medjudržavnih odnosa, ali znaju i da su izabrani političari pa prema tome imaju odgovornost prema biračkom telu."
Puhovski ukazuje da je pogrešna i besmislena ideja - o kojoj se pričalo ovih dana - da bi dva predsednika trebalo da dodju do zajedničkog stava i ocene o Oluji: "To je po mom sudu besmisleno jer će uvek biti tako da će jedna strana insistirati na veličanstvenoj pobedi, a druga na egzodusu, pri čemu su i jedno i drugo delovi iste istine."
"Ono što bi trebalo očekivati u narednim godinama jeste da Hrvatska prihvati racionalnu odgovornost za zločcine koji su se dešavali nakon Oluje, a da Srbija prihvati opravdanost same vojne intervencije. Tu su važne reči premijerke Jadranke Kosor u Vukovaru koje će biti dugo teško shvatljive u Srbiji, a koje su istinite, a to je da je Hrvatska bitno pomogla onima koji su danas u poziciji da se bave normalizovanjem odnosa dveju država da se reše Miloševića."
"Bez akcije Oluja bi Milošević ostao na čvrstoj poziciji. Ovom akcijom je počela demontaža Miloševića, koliko god ona trajala", veruje Puhovski.
On dodaje da je za njega problem što ni jedna strana ne pominje aspekte koje se čine spornim ili nesimpatičnim - o žrtvama nakon Oluje i opravdanosti vojne intervencije jer je Hrvatska bila presečena napola.
"Hrvatsko-srpsko natezanje oko Oluje" tradicionalnim smatra i komentator portala Index.hr Tomislav Klauški.
"Svakog avgusta isto, ali ni jednog avgusta do ovog nije se tako hladno, skoro formalistički, prešlo preko toga. Kao da su svi rešili zadaću: Boris Tadić za domaću je upotrebu izjavio da je Oluja zločin koji se ne sme zaboraviti, Ivo Josipović i Jadranka Kosor za domaću upotrebu uzvratili su da se radi o oslobodilačkoj operaciji. Mikrofoni su ugašeni. Procedura obavljena. Idemo dalje. Što bi rekao Tadić, mora se gledati u budućnost", piše Klauški.
On navodi da se ono što je godinama bio medjudržavni problem sada „pretvorilo u čisti folklor“ i „formalnost koju se obavlja svakog avgusta": "Jedno je svečarski tupiti kako se radilo o legitimnoj oslobodilačkoj operaciji, ali puno je teže progovoriti o samim zločinima. Ne izvršiocima, nego nalogodavcima i zaštitnicima."
"U hrvatskom društvu pobeda se još uvek poistovećuje s osvetom nad Srbima. Dobar deo Hrvata raduje se oslobadjanju zemlje skoro u jednakoj meri kao i činjenici da je njom iz Hrvatske istjerano 250.000 Srba. Oni vole Hrvatsku koliko i mrze Srbe. Onda je sasvim logično da sladunjavu pesmu 'Moja domovina' na fudbalskom stadionu prati gromovit poklič 'Ubij Srbina!'“, ukazuje Klauški.
