Izvor: Politika, 16.Jun.2010, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmaci broje sitno do kvalifikacionog ispita
Test iz srpskog jezika polaže se 21. a iz matematike 22. juna. – Upotreba digitrona i mobilnih telefona nije dozvoljena. – Konačni rezultati biće objavljeni 28. juna, a dan kasnije popunjava se lista želja
Ovogodišnji „mali maturanti” poslednja su generacija osnovaca koja će kvalifikacioni ispit za upis u srednju školu polagati „po starom” u matičnim osmoletkama. Provera znanja zakazana je 21. i 22. juna od 10 do 12 sati. Prvog dana se polaže test iz srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jezika, a drugog iz matematike. Osmaci ne smeju da zaborave da na ispit ponesu đačku knjižicu i pribor za rad, što im je i jedino dozvoljeno da unesu u učionicu. Upotreba mobilnih telefona i digitrona je zabranjena. U klupama će sedeti po jedan đak. Dežuraće nastavnici iz osnovnih i srednjih škola.
Neposredno pre početka ispita ministar prosvete će uživo na televiziji izvući broj testa koji će đaci raditi. Na raspolaganju će imati dva sata da reše 20 zadataka iz srpskog jezika, odnosno 17 iz matematike. Da bi položili, potrebno je da osvoje najmanje jedan bod iz svakog predmeta.
Preliminarni rezultati biće objavljeni 23. juna, a konačni pet dana kasnije. Od broja bodova koje zavrede na kvalifikacionom ispitu, opšteg uspeha i nagrada stečenih u osnovnoj školi zavisi da li će osmaci upisati četvorogodišnje smerove željenih srednjih škola. Đaci voljni da nastave obrazovanje u klupama trogodišnjih stručnih škola rangiraju se samo na osnovu uspeha iz osmoletke.
Lista od 20 želja za upis najprijemčivijih škola popunjava se posle objavljivanja konačnih rezultata provere znanja, 29. i 30. juna. Savetuje se da kandidati ne ostave nijedno prazno polje i da pažljivo i tačno upišu šifre učenika, škole, obrazovnog profila.
Ali, koju gimnaziju ili srednju stručnu školu upisati? Za odgovorom na to pitanje upravo traga oko 72.000 navršenih osnovaca širom Srbije. Mnogima od njih na umu su prestoničke kuće znanja. Prema podacima Ministarstva prosvete, ukupno 2.886 njihovih vršnjaka koji su briljirali na prijemnim ispitima „skrasili” su se u baletskim, muzičkim, likovnim i školama za nadarene đake. A posle kvalifikacionih ispita Beograd će biti bogatiji za oko 16.300 prvaka srednjoškolaca.
U gimnazijama za njih su „rezervisane” 1.893 stolice u prirodno-matematičkom smeru i 1.682 u društveno-jezičkom. Samo Deseta i Dvanaesta beogradska gimnazija nude opšte obrazovanje i očekuju po 240 učenika. Poslednjih godina među najatraktivnijim izdvojile su se Treća, Deveta i Četrnaesta. Klincima je posebno prijemčiva i Trinaesta čije su odaje upoznali gledajući seriju „Priđi bliže”. Interesovanje ne jenjava za Prvu i Petu beogradsku gimnaziju, iako slove za stroge škole sa najzahtevnijim profesorima.
Zvanja koja su trenutno najtraženija na tržištu rada a tiču se planiranja, projektovanja, održavanja arhitektonskih i građevinskih poduhvata stiču se u pet prestoničkih škola. Posle trogodišnjeg obrazovanja u Građevinskoj lako se stiže do posla sa diplomom zidara, keramičara, stakloresca, tesara, armirača... Osmaci koji upišu Arhitektonsku, Geodetsku, Građevinsko-tehničku i Geološku i hidrometeorološku školu „Milutin Milanković” uglavnom nastavljaju školovanje na fakultetima iz ovih oblasti.
Nije lako zavredeti mesto u perspektivnim smerovima osam prestoničkih ekonomskih, pravnih, poslovnih i trgovačkih škola. I pored proširivanja lista one ne mogu da prime više od 2.250 prvaka. Najteže je upisati ogledne smerove bankarski službenik, finansijski i poslovni administrator, a najviše mesta ima za buduće ekonomske tehničare. Trgovačka škola jedina obrazuje aranžere u trgovini koji neretko upisuju fakultete primenjenih i likovnih umetnosti.
Na hiljade „vukovaca”, odlikaša i vrlo dobrih osnovaca konkuriše u nekoj od tri prestoničke medicinske škole, Farmaceutsko-fizioterapeutskoj, Zubotehničkoj i Školi za negu lepote. A za više od polovine školaraca koji žude da se u budućnosti zaposle u zdravstvenim ustanovama, farmaceutskim kućama i centrima za negu lepote ne bude dovoljno mesta. Najteže je upisati fizioterapeutski i farmaceutski odsek. Jagma je poslednjih godina veća za mesto među medicinskim sestrama vaspitačima, laboratorijskim i zubnim tehničarima.
Škole specijalizovane za kadrove koji će se baviti poljoprivredom, proizvodnjom i preradom hrane kao što su Hemijsko-prehrambena tehnološka na Banovom brdu, Poljoprivredno-hemijska u Obrenovcu i Poljoprivredna škola „PK Beograd” u Padinskoj Skeli očekuju porast interesovanja za obrazovne profile koje nude. Poslednjih godina osmaci se češće opredeljuju za smerove pekar i mesar u ovim kućama znanja.
Zavidnim ocenama može se zavredeti mesto u šest beogradskih škola koje se bave drumskim, nautičkim, vazdušnim, železničkim i poštanski saobraćajem. To su Tehnička škola GSP, Saobraćajno-tehnička, Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, Vazduhoplovna akademija, Železnička tehnička i Srednja tehnička PTT škola.
Elektrotehnika, mašinstvo, obrada metala, metalurgija izučavaju se u najviše prestoničkih srednjih stručnih škola u kojima su ipak najtraženiji smerovi koji u nazivu imaju reč kompjuter ili računar. Među najatraktivnije izdvojila se „Politehnika” – škola za nove tehnologije u kojoj se za smer tehničar za robotiku svake godine prijavi tri puta više đaka nego što ima mesta. Najuspešniji osmaci domognu se klupa oglednog odseka administrator računarskih mreža u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”. Neodoljiv svršenim osnovcima je i odsek fotograf u Grafičkoj školi.
Iz godine u godinu sve je veći broj bodova potreban za upis obrazovnih profila koje nude Srednja turistička i Ugostiteljsko-turistička škola zato što čim maturiraju đaci ovih škola mogu da se zaposle.
Da bi u moru mogućnosti odabrali buduće zvanje, „mali maturanti” trebalo bi da potraže savet roditelja, ali ne i da ispunjavaju samo njihove želje, saglasni su prosvetari i psiholozi.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 16/06/2010
