Izvor: B92, 19.Avg.2013, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Nemačkoj opet velika koalicija?
Berlin -- Istraživanja uoči saveznih izbora u Nemačkoj pokazuju da ni socijaldemokrate ni demohrišćani nemaju prednost, pa se ne odbacuje mogućnost velike koalicije.
U zahuktaloj predizbornoj kampanji za savezne izbore u Nemačkoj, sve je aktuelnije pitanje berlinske političke scene posle izbora, naročito posle izjave kancelarke Angele Merkel o mogućnosti "velike koalicije" demohrišćana (CDU) sa socijaldemokratama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (SPD), kakvu je ona već u svom prvom mandatu vodila.
Izjava u kojoj ona, naglasivši da, istina, niko ne teži "velikoj koaliciji", ipak, nije odbacila tu mogućnost, iritirala je njene koalicione partnere, liberale, šefa diplomatije Gvida Vestervelea, kojima loše ide i koji se svim snagama bore da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, ali, izgleda, na drugoj strani i osokolila socijaldemokrate da ponove kako oni ne žele ponovo u koaliciju s Merkelovom.
"Mi ne želimo veliku koaliciju", rekao je šef SPD-a Zigmar Gabijel, dok su liberali poručili da sve spekulacije demohrišćana o "velikoj koaliciji" sa SPD-om pokazuju samo jedno - da onaj ko želi nastavak sadašnje demohrišćansko-liberalne koalicije mora da bira upravo liberale.
Iz te partije su upozorili da bi Gabrijel mogao da "podigne cenu" za "veliku koaliciju", jer njemu ostaje i opcija da socijaldemokrate i zeleni u svoje redove prime i Levicu, partiju nastali spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, popularnu naročito među socijalno nižim slojevima (takvih u Nemačkoj u ovo vreme finansijske i evro-krize i nije baš malo).
Levica, opet, poručuje da socijaldemokrate moraju naučiti da bez njih ne mogu imati kancelara i da, ako žele s njima, moraju biti za poresko opterećenje milionera i ujednačenje penzija nemačkog istoka i zapada.
Socijaldemokrate i partija Zeleni uporno, međutim, odbacuju mogućnost koalicije sa partijom Levica, a u političkoj akrobatici i kombinatorici pominju se, takođe, i opcije da bi male partije, zeleni i liberali, mogli da "pretrče" na stranu svojih politički "neprirodnih" partnera - zeleni kod demohrišćana, a liberali kod socijaldemokrata.
Merkelova, za koju se kaže da bez mnogo emicija, tehnokratski, ali uspešno vlada Nemačkom, pokazala je i pred ove izbore racionalnost, po kojoj je poznata kao retko koji političar.
U jednom intervjuu Merkelova je, naglašavajući da bi bilo bolje da liberali i demohrišćani nastave da vladaju, racionalno ocenila da će i na izborima 22. septembra rezultat biti tesan.
"Ali činjenica je, takođe, da će biti veoma 'knap', onako kako je na saveznim izborima često bilo", rekla je Merkelova, koja je ovog vikenda razbila i sve iluzije i priče o svom povlačenju iz politike i najavila da želi za ceo novi legislativni period da bude na vlasti, ne isključujući pri tom ni mogućnost da bi i 2017. godine mogla ponovo da se kandiduje.
Izborna kampanja u Nemačkoj se zahuktava, a statistika pokazuje da ni demohrišćani sa svojim, ni socijaldemokrate sa svojim "prirodnim" partnerima nemaju većinu i da i jedni i drugi igraju na "kartu" neopredeljenih birača, a takvih je desetak odsto biračkog tela.
Trka za kancelarsku fotelju je ozbiljno počela, Merkelova važi za favorita koju bi Nemci, kada bi mogli da biraju kancelara, opet hteli na tom mestu.
Njen "izazivač", kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik, koji je ovog vikenda održao govor povodom 150. godišnjice svoje partije uz obećanja o boljem životu i Nemcima, ali i strancima, čijoj deci je ponudio dvojno državljanstvo i šanse za školovanje, nezavisno od porekla i socijalnog statusa roditelja, pozvao je u trku za svaki glas i opredeljenih i neopredeljenih birača i bivšeg kancelara Gerharda Šredera.
A Šreder je, kažu, neprevazđen u stvaranju atmosfere u izbornoj kampanji i političar koga je kamera "volela".
