Izvor: B92, 16.Avg.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji od izvoza 9,5 mlrd. dolara
Beograd -- Ukoliko bi se nastavio trend rasta, Srbija bi do kraja godine od izvoza robe mogla da dobije blizu 9,5 milijardi dolara.
Adute za prodaju u svetu imamo, a osim tekstila, voća, to su i čelični limovi, bakarne katode, aluminijum, gume, pa i nameštaj.
Ono što zabrinjava je to što uprkos većoj prodaji u inostranstvu, umesto gotovih proizvoda koji imaju i veću cenu, i dalje u srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvozu sa dve trećine dominiraju proizvodi za reprodukciju.
Kada se posmatra struktura izvoza, najveći deo, 65,7 odsto, odnosi se na sirovine i proizvode niže faze obrade, 25,7 odsto je roba široke potrošnje, a 8,6 odsto se odnosi na sredstva za rad. Da može da bude bolje, može.
Šta smo za šest meseci najviše prodali u inostranstvu
Roba - Vrednost u milionima dolara
Gvožđe i čelik - 280
Obojeni metali - 207
Električne mašine i aparati - 152
Žitarice i proizvodi na bazi žitarica - 139
Povrće i voće - 136
"Imajući u vidu ukupan rast izvoza poslednjih deset godina pozitivno je što se ne pogoršava robna struktura, koja inače nije povoljna. Naime, rast izvoza koji poslednju deceniju prosečno iznosi oko 16-17 odsto, ukazuje na to da raste apsolutni nivo iznosa proizvoda više faze prerade, mada bi on trebalo da bude još veći", ističe ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku.
On dodaje da bi, "u slučaju kada bi naš izvoz sačinjavao veći procenat robe za široku potrošnju ili sredstva za rad, to doprinelo da se inkasira i više deviza".
Statistika pokazuje da je spoljnotrgovinska razmena tokom prve polovine ove godine dostigla 12,2 milijarde dolara, a što je rast od 8,2 odsto u odnosu na isti period 2009. Ohrabruje to što i izvoz ima trend rasta.
Svetu smo prodali robe u vrednosti od 4,4 milijarde dolara, a što je više za 18 odsto, dok je uvoz dostigao 7,8 milijardi dolara, i to je povećanje za 3,2 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine. Pokrivenost izvoza, što je vrlo važan podatak, iznosi 57,2 odsto i ona je takođe veća u odnosu na isti period 2009. kada je iznosila 50 odsto.
Od namenske milijarda dolara
Značajan prihod očekuje se od namenske industrije. Tokom 2009. izvezena je roba na svetsko tržište u vrednosti od oko 300 miliona dolara. Zaključeni su ugovori vredni više od 500 miliona dolara, pre svega sa Irakom, Alžirom i Egiptom. Tokom te godine upravo je Irak bio najveći ekonomski partner vojne industrije. Fabrike namenske industrije rade u tri smene. Uskoro se očekuje potpisivanje ugovora kojim bi se dostigla milijarda dolara vrednosti izvoza odbrambene industrije.
"Najdinamičniji rast izvoza ostvaren je kod koksa i derivata nafte, reciklaže, osnovnih metala, hemijskih proizvoda i električne energije. Nasuprot tome, najveći podbačaj imale su tehnološki najintenzivnije oblasti kao što je proizvodnja kancelarijskih i računarskih mašina, radio, TV i komunikacione opreme i preciznih i optičkih instrumenata", kaže Ivan Jakšić, direktor sektora za informisanje Privredne komore Srbije.
Koliko je izvoz blagotvoran i na rast bruto domaćeg proizvoda svedoči i činjenica da prema procenama Narodne banke Srbije u drugom tromesečju ove godine ostvaren je međugodišnji rast BDP od 1,8 odsto, a koji je u najvećoj meri posledica povećanja industrijske proizvodnje.
"Najveći doprinos rastu BDP u drugom tromesečju dali su neto izvoz, zatim privatne investicije i lična potrošnja, dok su javne investicije i državna potrošnja imale znatan pad. Izvoz je u drugom tromesečju ostvario znatno veći rast od uvoza, pri čemu je struktura uvoza poboljšana - uvoz repromaterijala beleži stalni porast, na osnovu čega se u narednom periodu može očekivati rast proizvodnje", kaže Bojan Marković, viceguverner NBS.
Na prvom mestu izvoza su toplo valjani proizvodi, gvožđe i nelegirani čelik u koturovima, na drugom mestu je kukuruz, dok treće mesto zauzima izvoz struje. Posebno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni sigurno da pripada poljoprivredi i prehrambenoj industriji, a procene su da bi u ovoj godini od izvoza moglo da se dobije oko dve milijarde dolara, što je na nivou ostvarenom i u prethodne tri godine.
Struktura kupaca
EU 58 procenata
Ostale evropske zemlje 37,8 odsto
Azija 2 procenta
Amerika 1odsto
Afrika 1,1procenat
Izvoznici u svojoj nameri da osvoje strana tržišta nisu sami. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA, koja promoviše srpski izvoz u svetu i pomaže između ostalog domaćim kompanijama da se probiju u inostranstvo, od početka godine organizovala je pet sajmova.
U planu je još šest - prehrambeni SIJAL u Parizu, "Vorld fud Moskov" u Moskvi, Sajam građevine i prehrambene industrije u Minsku, automehanike u Frankfurtu, kao i za dobavljače u automobilskom sektoru u Parizu.
"Do sada je od početka godine 70 preduzeća bilo na sajmovima, a zahvaljujući tome ostvarili su izvoz od 10 miliona evra. Širok je spektar zainteresovanih od prehrambene industrije, građevine, tekstila, drvne industrije i nameštaja, informacionih tehnologija. U toku je deveti krug za prijavljivanje za bespovratna finansijska sredstva za izvozni marketing, a rok za podnošenje zahteva je 6. septembar", kaže Miloš Ćuričin iz SIEPA.
Najveći srpski izvoz je u Italiju (509 miliona dolara), a većinu čini tekstil, što bi, prema rečima našeg sagovornika, mogao da bude izvozni adut. Sledi BiH (498 miliona dolara), gde su najzastupljeniji prehrambeni proizvodi, toplovaljani koturovi, pivo, kukuruz... Na trećem mestu je Nemačka (482 miliona dolara), na čijem su tržištu mesto našle maline, delovi za mašine, toplovaljani proizvodi u koturovima, gume za automobile, pšenica.
Srbija ima sigurnu zaradu jedino od sirovina
Izvor: S media, 16.Avg.2010
Ukoliko bi se nastavio trend rasta, Srbija bi do kraja godine od izvoza robe mogla da dobije blizu 9,5 milijardi dolara...Adute za prodaju u svetu imamo, a osim tekstila, voća, to su i čelični limovi, bakarne katode, aluminijum, gume, pa i nameštaj. Ono što zabrinjava je to što uprkos većoj prodaji...
