Izvor: Politika, 06.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škripa vrelih guma na Ušću
Juče održane auto-trke u okviru takmičenja za centralnoevropsku zonu
Sunce je juče žarilo asfalt ali i vrele gume automobila koji su vođeni rukama domaćih i stranih najboljih vozača ceo dan kružili pistom na Ušću u okviru auto-trka Srbije i centralnoevropske zone. Zvuk motora četvorotočkašaparao je vazduh, narušavajući uobičajeni mir pored reka, posetioci su tražili što bolje mesto na Brankovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mostu kako bi pregledno videli stazu, a oni hrabriji pribili su se tik uz nju, pored zaštitne ograde dužstaze na Ušću.
Ignorišući vrućinu, ljubitelji automobilizma razgledali su raznovrsnasportskavozila izlepljena nalepnicama sponzora, ali i trkačke ekipe, koje su oko 15 časova odmaraleu hladu ispod cerada i šatora. Miris benzina širio se na sve strane najavljujući početak glavnog takmičenja za centralnoevropsku zonu. Šampionat Srbije u kružnim trkama bio je već okončan i gosti iz okolnih zemalja spremno su čekali da okušaju snage sa domaćim šampionima.
Kako je objasnio Živojin Garić, koji je stajao kod sudijskog mesta ispod Brankovog mosta, pravili su pauzu dokneočiste stazu od ulja koje se izlilo iz jednog od automobila. Željno iščekujući novi „okršaj” četvorotočkaša posetioci su vodom i sokovima gasili žeđ.
Stigavši iz Podgorice još uvek je obuzdavao adrenalin i Filip Nikolić (20), vozač „alfa romea 147”. Automobilizmom se bavi od 16. godine, nije ga strah da se takmiči i doda gas „do daske”, a kada bude, kaže, prestaće. Uz njega je bio i njegov rođak Miloš Asanović (28), koji se bavi istim sportom, a ljubav prema automobilizmu nasledili su od ujaka i oca, čuvenog trkača sa ovih prostora Gorana Asanovića. On ih je i juče bodrio, kaže, razume ih jer i sam je godinama prvi grabio ka cilju na mnogim domaćim i stranim stazama.
Član njihovog tima Đorđe Bajić bio je zgrožen uslovima pod kojima ovi momci voze.
– Staza na Ušću je prava klanica, toliko je neobezbeđena da bezmalo svake godine neki od vozača pogine, a u subotu se nesreća zamalo ponovila. Zbog toga nam ne dolaze takmičari iz okruženja i kao Beograđanin ističem da je sramota za moj grad što ne izdvoji 150.000 evra i ne napravi stazu dostojnu velegrada – naglasio je Bajić, a Asanović klimajući glavom potvrđivao.
Njihovo mišljenje delio je i naš najtrofejniji vozač svih vremena, Užičanin Milun Vesnić.
– Dve decenije sam učestvovao na trkama po svetu. Svaka metropola ima aerodrom, hipodrom i autodrom. Beograd ga nema i neće ući u red metropola dok ne uredi i obezbedi stazu na Ušću – objasnio je Vesnić.
Sa ženom i snajkom došao je na Ušće da bodri sina Milovana (32), koji niže uspehe i preti da nadmaši oca. Stari šampion napominje da nije osećao strah kad se takmičio, ali da se sada mnogo plaši dok mu je sin u trci.
Raspoložen, vedrog duha Milovan Vesnić juče je jedva čekao da uđe u svoju „opel vektru”. Tremu pred trku nikad nema osim, kako u šalikaže, kada je supruga pored njega, jer mu „preti batinama” ako ne pobedi. Dok je na auto-pisti ništa ga ne može zaustaviti, ali mu drugari u šali govore da van takmičenja vozi sporo kao kakav deka.
Kako se oko 15.30 časova približavala nova trka, atmosfera je postajala zapaljivija, pa je pred samim startom došlo i do koškanja članova takmičarskih timova. Za to nije marila mama Jelena Đukić koja je okolo šetala sinove Miloša (9) i Marka (7), zaljubljenike u trke formule jedan. Kada već ne može da ih vodi u Moncu, ostvarila im je san i dovela ih na Ušće da gledaju trke, a ako se jednoga dana opredele za ovaj sport, kako kaže, neće se obradovati ali ni sputavati ih u ostvarenjuželja. Činilo se da se ljubav prema automobilizmu širi kao zarazaa da je prenese na suprugu uspeo je, kako je ponosno naglasio, i Ozren Uzur, koji više od svega voli „zvuk motora i škripu guma”.
D. Jokić
[objavljeno: 07/07/2008]
