Izvor: Blic, 18.Jul.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noge s neruke
Pozovem (po preporuci) pedikirku da mi sredi nokte. Sede žena, uze klešta i poče da mi zavrće prste na nogama kao da su od gume. Iz pristojnosti ćutim, kolutam očima, uvrćem se u ritmu njenih drskih trzaja, al’ slaba vajda. Žena nikako da popusti.
Razmišljam, možda joj ova desna noga nije naruku, možda će s levom biti bolje, pa ajd da prećutim. I u neko doba jedva dočekam tu levu stranu i levu nogu. Ali već u startu vidim da sa istom drskošću žena krši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i lomi moje nokte (a i prste) i na ovoj drugoj nozi. Sad već debelo iziritirana, a sa pragom tolerancije na nuli - krenem da uzdišem, pa da jaučem, a potom i da jecam...
Ona ni da trepne. Barata i dalje mojim nožnim prstima (komotno), kao svojim pedikirskim alatom. Mota ih i mulja u svojim rukama, obrće, okreće i vrti oko zamišljene ose" Ja - mokra od bola i izbečena od zaprepašćenja. Ne mogu da verujem da ne reaguje na moje trzanje i suze. Pardon, gospođo, usudih se da kažem" to što zavrćete su moji prsti. Kapirate!? Šta, bre, pardon, šta, bre, prsti" ti ćeš meni da objašnjavaš kako da radim, odbrusi i nastavi da turpija moje (sad već utrnule) nokte.
Ali, molim vas, pokušah ljubazno, imam osećaj da zavrćete grublje no što bi trebalo, noge mi se oduzele. Zavrću i meni uši u ovom Wiesbadenu, pa ne kukam nikome, reče mi hladno, kao da sam ja ta koja nekom daje nalog da joj to radi. „Ali kakve veze imam ja sa tim?", upitah oprezno. Ama, baš nikakve, kao što ni ja nemam nikakve veze sa pedikirom, a moram da ga radim jer od nečeg moram da živim, odgovori ona i za divno čudo - ostade živa.
