Izvor: Blic, 15.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne smeta im što imaju samo dva padeža
Pirot - Piroćanci vole svoj lokalni govor i nimalo im ne smeta što imaju samo dva padeža i što ih često retko ko sa strane razume. Pored ćilima, kačkavalja i gume, i lokalni dijalekt ubrajaju u brend svog kraja.
„Turate li šušpe u mandžu? Njeknja me onija njurča podira pa ču mu, kad ga sretnem, strošim njokalicutu", često se može čuti u svakodnevnom razgovoru Piroćanaca, a oni ponosni na svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dijalekat, kažu da im nije potreban nikakav rečnik i da se lepo razumeju. Šalu na stranu, lako je njima, to im je maternji govor, ali teško da će iko sa strane moći bez prevoda da razume šta je Piroćanac hteo da kaže. Elem, u prevodu bi to glasilo ovako: „Da li stavljate paprike u jelo? Pre nekoliko dana me sreo onaj tunjavko, zadirkivao me pa ću mu kad ga sretnem razbiti njušku."
„Rečnik pirotskog govora", koji se nedavno pojavio iz štampe, na jednom mestu sakupio je bogatstvo i lepotu pirotskog dijalekta. Njegov autor, poznati pirotski novinar i publicista Tomislav G. Panajotović, koji iza sebe ima nekoliko knjiga iz oblasti dijalektologije, kaže da onaj ko tvrdi da je pirotski govor smešan izlaže se riziku da sam ispadne - smešan. Jer, prema rečima čuvenog dijalektologa, akademika Pavla Ivića, pirotski govor je jedan od najstarijih i najlepših srpskih govora.
Na njemu pišu brojni lokalni stvaraoci. Trilogija Miodraga Simonovića „Pirot beše varoš", igrana u Pirotskom pozorištu, punila je sale i pronela slavu pirotskog govora i van atara Pirota. Jedan od glumaca koji je igrao u toj predstavi Zoran Živković Žuća rado se seća lika - Acko, brzo konjče i svojih replika koje su počinjale obavezno rečima: „Če rečeš e što".
- Gostovali smo širom Srbije i u Vojvodini, nekoliko puta u Beogradu i publika nas je ne samo lepo primala nego i razumela, zato što pirotski govor ima svoju specifičnost i dušu - kaže Žuća iz Krušara kraj Jagodine, naturalizovani Piroćanac koji, čini se, „bolje orati po pirotsći od mnođi rodženi Piroćanci" i koji kaže da „otkude ti je žena, otuva ti je i roda".
Panajotović kaže da je pirotski govor bio predmet ozbiljnih naučnih istraživanja još krajem 19. i početkom 20. veka kada su čak naučnici iz Evrope pisali doktorske disertacije o tom govoru. Pirotski govor je kodifikovan u velikoj meri. Pripada timočko-lužničkoj govornoj grupi i sa svrljiško-zaplanjskim i prizrensko-južnomoravskim govorom čini sastavni deo prizrensko-timočke dijalekatske grupe. U njemu postoje samo dva padeža: nominativ i akuzativ, pa opšti padež preuzima funkciju zavisnih padeža uz pomoć predloga, kao na primer: žena, na ženu, sas ženu... „Na ženu mi brat", „Sas ženu mi se jučera karamo cel d’n", samo su neki od primera.
Najbolji primer tog „bogatstva" padeža je i andegdota iz čuvenog pirotskog restorana „Nacional", koju Piroćanci rado pričaju i prepričavaju. Svojevremeno je u „Nacionalu" odseo jedan ugledni profesor iz Beograda. Od kelnera je tražio meni. On mu je izbrojao čitav spisak: „Imamo pasulj sas suva rebra, gulaš sas jagnjetinu, gulaš sas teletinu, kupus sas svinjetinu...". Profesor posle silnog nabrajanja, upita kelnera: „Da li vi upotrebljavate akuzativ?" A on će: „Ama jok, kod nas se sve sprema na zejtin."
Karakteristična je i komparacija prideva, pa i imenica, priloga i glagola: mlad, pomlad, najmlad; budala, pobudala, najbudala; daleko, podaleko, najdaleko; raboti, poraboti, najraboti... Ima reči u pirotskom govoru koje je teško prevesti na srpski jezik ili reči koje imaju više značenja. Tako, na primer, reč „onodenje" označava sve radnje - jesti, spavati, ležati, nešto raditi, ali raditi i one stvari.
U Panajotovićevom „Rečniku" beležimo i ove reči: azdisal (ima svega u izobilju), alnut (čaknut), ape (ujeda, ugriza), asli (isti kao, baš kao), bašta (otac), brobinjak (mrav), varka (žuri), vrvina (staza), vreka (mekeće), vrlja (baca), davija (svađa), drezgavo (neugodno), žvanjča (priča svašta), željuje (žudi za nečim), zavalija (nesrećan, jadničak, jadnik), jebandžija (strana osoba, čovek sa strane), zajeckuje (zamuckuje), zbirut’k (sakupljeno zbrda-zdola)...
Pirotski govor nije bio potiskivan samo od zvaničnih jezikoslovaca, već i od samih Piroćanaca, u prvom redu (polu)pismenih političkih funkcionera koji su krajem sedamdesetih godina prošlog veka čak imali ozbiljnu nameru da zabrane upotrebu maternjeg govora jer „kvari jezik mladih" i „mnogo liči na jezik jedne susedne zemlje". Uprkos svemu, on je preživeo.
U poslednje vreme se pirotski govor vraća i u škole, mada bi šereti rekli da on iz nje nije ni odlazio jer prosvetari u svakodnevnim razgovorima „orate si poviše na pirotsći". Gotovo da nema nijedne osnovne i srednje škole u gradu koja u priredbama nema i deo na lokalnom dijalektu. Panajotović se zalaže za negovanje, čuvanje i afirmaciju dijalekata, kojim inače govori više od 55 odsto stanovnika Srbije.
- Naš dijalekt je godinama potiskivan. A on i ostali dijalekti su izvor za osveženje zvaničnog srpskog jezika i njegovo obogaćivanje. Jezik je bitan element etničkog humora. Kako je specifičan po mnogo čemu, kada se poveže sa tradicionalnom štedljivošću, ispadnu vicevi o škrtosti Piroćanaca koji najbolje pričaju upravo sami Piroćanci - kaže Panajotović.
Iz „Rečnika pirotskog govora"
- Stroši njeknja nogu pa jendrca. (Polomio je pre nekoliko dana nogu pa ćopa.)
- Ka strošimo moruzutu, sas kakaljašćete si klademo oganj. (Kad okrunimo kukuruz sa klipom ćemo da ložimo vatru.)
- Boli ga zub pa klomče rećiju po usta. (Boli ga zub pa mućka rakiju po ustima.)
- Štom iznesoše pečenjeto, on se odma vanu za kokalicutu. (Čim su izneli pečenje, on se odmah dohvati plećke.)
- Boluva zavalija, boluva pa si lavnu. (Bolovao je, bolovao. pa je umro.)
- Jedva se leknu odi tuja alu. (Jedva se otarasi te ale.)
- Orate po selo deka je deda Vaca l’cnul. (Pričaju po selu da je deda Vaca umro.)
- Gotvimo povišće, če ni dojdu godža gosijanje. (Spremili smo više, doći će nam mnogo gostiju.)
- Manenko beše grgavo, a sa kak’v muž stanu. (Kao mali je bio zguren, a sada kakav je muškarac porastao.)
- Golem delbederin Jovan, odi njeg’ domaćin nema da bude. (Veliki je neradnik Jovan, od njega domaćin nikada neće biti.)
- Tijajte pa asli duduk, ništa si neodbira. (Ovaj je kao frula, neupućen i ne zna ništa.)
