Izvor: Danas, 23.Dec.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Firma čovek 2
Nemadoh nameru da pravim serijal - nije ni lepo da seirim što ja imam četiri zimske gume, a džumhurbaškan nijednu - ama istog momenta nakon što kliknuh na "send" i poslah jučerašnju kolumnu, dođe mi iz dupeta u glavu da tema ni izbliza nije iscrpljena i da naprosto vapi za dodatnom elaboracijom.
Dakle, na posao! Carevi, kraljevi, diktatori i predsednici ovozemaljski listom su porodični ljudi - što je, da kažemo, sasvim u redu, ne mogu se države poveriti luftiguzima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i bećarima - ali ta carevanja, kraljevanja i predsedavanja nipošto ne treba da prerastu u porodični biznis, zato što - ako se to dogodi - obično propadnu i porodica i biznis. Setite se porodice Milošević, pa će vam sve biti jasno.
Da ne bih povredio džumhurbaškanova sveslovenska osećanja - malo mu je sekiracije oko zimskih guma - neću posegnuti za primerima zapadne državničke samozatajnosti, nego ću se "užižiti" na primer slovenskog brata, Vladimira Vladimiroviča. Taj o privatnosti, toplom porodičnom gnezdu, osećanjima, simpatijama, antipatijama i pročim informacijama od značaja za tabloidnu javnost, nikada ne priča, što je sasvim u redu, jer čovek nije ni glumac ni pjevač. Isto ćete tako retko (a možda i nikada) čuti Putina da se proserava o ruskoj istoriji, metafizici i simbolu vere, ima on referente za te stvari. Bilo je, doduše, i u Matuški stidljivih novindžijskih pokušaja da zavire u gospodarsku intimu; onomad ga je jedan nešto priupitao za ćerke. Vova je, međutim, u korenu sasekao nezdravu znatiželju, a novindžija...Novindžija je sada verovatno već u Novosimbirsku, ruskom Mladenovcu.
Imam spreman odgovor na škakljiva pitanja zašto je duša naših državnika slovenskija od ruske i zašto su - sa retkim izuzecima - naše glavešine toliko sklone da izlivaju dušu pred narodom. To je zato, đuturumi, što su ruski mužici pobožno obrađivali zemlju, a rusku državu i kulturu stvarali aristokrati, dočim su našu državu i kulturu pravili geaci. Sad će neko da grakne: ali mi nismo imali aristokratiju. Nije tačno. Imali smo - samo se to (namerno) zaboravilo - i takozvanu aristokratiju krvi (u Vojvodini) i aristokratiju duha (i u Vojvodini i u Srbiji i svugde) ali znamo da gedžovan aristokratiju ne trpi. Neće gedžo, znamo to, da neko bude "bolji" od njega. I šta? Umesto da dopusti da srpska aristokratija krvi i duha od Srba napravi veliki narod, gedžo je bio naumio da napravi Veliku Srbiju. Ne ide to tako, dragi gedžovani. Teritorije same hrle u naručja velikih naroda, dočim od gedžovana beže kao đavo od krsta. Znate ono - ko ima dodaće mu se, ko nema oduzeće mu se i ono što ima. Eto, uzgred, zašto smo došli u situaciju da predsednik Srbije nema ni zimske gume, a da ima crkvu-zadužbinu.
