Izvor: Blic, 12.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đubre pliva oko splavova
Na desetine plastičnih flaša, kese, granje, a negde i stare klupe i gume od automobila slika su koja se često može zateći na beogradskom priobalju. Situacija je nešto bolja oko splavova koji rade, dok su gomile đubreta uobičajena pojava oko starih, zapuštenih i „ničijih" objekata.
Prema gradskoj Odluci o postavljanju plovnih objekata, vlasnici splavova dužni su da vode računa o čistoći oko objekata na vodi, ali u delu obale koji je u zoni tih objekata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Vlasnici bez izuzetka kažu da tu obavezu izvršavaju, a Beograđani, s druge strane, da im smeta gomila smeća koje niko ne čisti.
- Smeće čistimo sami ili unajmimo ljude koji obavljaju taj posao. Grane, prazne plastične flaše, i sve što se „zakači" za splav moramo svako jutro da pokupimo jer su kazne zaista visoke. Međutim, ljudi problem čistoće oko splavova rešavaju na razne načine. Tako neki samo „odgurnu" smeće nizvodno, pa ono tako plovi i redom se kači za svaki splav. Tako bude sve dok ne naiđe na neki napušten, koji nema ko da očisti - kaže Branka Kićević, konobarica u kafeu „Hardi" na Savskom keju.
Neretko se dešava da, umesto da sačekaju jutro i ekipe „Gradske Čistoće" koje će odneti đubre, pojedine „splavadžije" već po zatvaranju svojih lokala, tokom noći, ovaj problem rešavaju tako što đubre bacaju u reku. Od tog manira nisu pošteđene ni Sava ni Dunav.
- Radnici sa pojedinih splavova, posle završenih žurki, izbacuju kese sa smećem u vodu. Nekada se toliko đubreta nakupi da, gazeći po njemu, možete peške preći do Ade Međice. Sa druge strane, ima i onih koji unajme momke koji smeće odvoze na deponiju - kaže Danijela Vasilev sa splava „Baobab".
Prema njenim rečima, Komunalna inspekcija ih često „obilazi".
- Inspektori su bili pre dva dana. Iako nas kontrolišu bar jednom nedeljno, nadam se da će ove sezone to činiti češće kako bi se ružne navike pojedinaca ispravile - kaže Vasileva.
Đubre i prljavština smetaju i Beograđanima koji na reku dolaze kako bi uživali u prirodi.
- Dođem nekad da popijem kafu, ali onda ugledam veliko smeće kako pluta po vodi. To je katastrofalno! Svi ovde dolazimo da se opustimo a ne da gledamo u prazne plastične flaše i kese - kaže Mihajlo Lazović, dok sedi na terasi jednog od splavova na Savskom keju.
Od početka aprila komunalna inspekcija već nekoliko puta je kontrolisala čistoću i vode oko splavova, ali i njihove okoline.
- Najveći problem i dalje su plovni objekti koji nisu u funkciji. Takvih je najviše na Ušću i sa obe strane Brankovog mosta. Njihovi vlasnici nisu poznati pa je teško preduzeti dalje korake, odnosno napisati prijave, kažnjavati i naterati ih da počiste „oko svoje kuće" - kažu u gradskoj komunalnoj inspekciji.
Iako ističu da je situacija nešto bolja nego što je to ranije bio slučaj, pre svega zbog čišćenja priobalja u koje su uključeni i radnici „Zelenila Beograd", situacija i dalje nije sjajna.
- Kazne su svakodnevna pojava i biće ih još više dok oni, koji koriste reku, ne nauče i da je poštuju. Kazne koje naplaćujemo i prijave koje šaljemo sudiji za prekršaje odnose se na nečistoću oko plovnih objekata, a ima i onih koje se odnose na zauzeće javnih površina na koje se odlažu najrazličitije stvari i otpad - rekli su u komunalnoj inspekciji.
Kazne za ove prekršaje kreću se od 2.500 (fizička lica) do čak pola miliona dinara (pravna lica).
Splavovi na konkursu
Više reda na beogradskim obalama doneće konkurs za dodelu mesta za postavljanje plovnih objekata, koji bi uskoro trebao da bude raspisan. Konkurs se raspisuje na osnovu Plana za postavljanje ovih objekata, i on definiše lokacije, kao i koji i kakvi objekti mogu da budu postavljeni. Oni koji budu dobili mesto za splav moraće da obezbede potreban broj kontejnera za odlaganje otpada, a vlasnici će biti dužni da zaključe ugovor sa JKP „Gradska čistoća", ili drugim komunalnim preduzećem, za odnošenje smeća. Svi plovni objekti moraće da imaju rešen odvod otpadnih i fekalnih voda. Korak napred ka uvođenju reda na beogradskim obalama je i novoformirano preduzeće „Beograd vode" koje je zaduženo za brigu o priobalju.
