Izvor: RTS, 31.Dec.2010, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u 2010. godini
Izbor i ustoličenje 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve, izjašnjavanje Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i rezolucija Ujedinjenih nacija koja je potom usledila, zatim zemljotres u Kraljevu i izveštaj Dika Martija o trgovini organima – neki su od događaja koji su obeležili godinu za nama.
Iscrpljeni ekonomskom krizom (i pričama o njoj) koja je obeležila 2009. godinu, željno smo iščekivali 2010. Međutim, pokazalo se da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nije bila ništa manje teška ni manje uzbudljiva. Naprotiv.
Na samom početku godine, 4. januara, pravni tim Srbije podneo je Međunarodnom sudu pravde u Hagu kontratužbu i odgovor na tužbu Hrvatske za genocid protiv Srbije u kojoj je opširni dodatak o zločinima nekadašnje NDH nad Srbima tokom Drugog svetskog rata.
Istog dana, Vrhovni sud Srbije ukinuo je pravosnažnu presudu kojom je general bivše JNA Vladimir Trifunović 1995. bio osuđen na sedam godina zatvora zbog što je 1991. povukao oko 250 vojnika iz kasarne u Varaždinu. Trifunović će dobiti priliku da na novom suđenju dokaže svoju nevinost.
Zvona na Sabornoj crkvi oglasila su se 22. januara u 14.20, označivši tako da je Srpska pravoslavna crkva dobila 45. patrijarha. Episkopi SPC-a su za novog srpskog patrijarha izabrali Njegovo preosveštenstvo episkopa niškog Irineja. Ustoličen je dan kasnije u Sabornoj crkvi.
Nacionalni biro Interpola u Beogradu raspisao je, 24. januara, crvenu poternicu za pljevaljskim biznismenima Darkom Šarićem i Goranom Sokovićem zbog sumnje da su organizovali šverc 2,1 tone kokaina, zaplenjenog u akciji "Balkanski ratnik", iz Latinske Amerike u Evropu.
U nastavku akcije "Balkanski ratnik", 27. januara, uhapšeno je pet Šarićevih ljudi: Nebojša Joksović, Borislav Tunjić, Mirko Knežević, Dragomir Poleksić i Miloš Nikolić, 28. januara još trojica, pa još šestorica 29. januara, a kasnije je u Sloveniji 25. maja uhapšeno još 14 članova Šarićeve grupe.
Trećeg dana marta, umro je pisac i slikar Momčilo-Momo Kapor.
U podne 30. marta, „oprostili" smo se od Internet domena "yu", koji je zvanično prestao da postoji.
Dugo najavljivana deklaracija kojom se osuđuju zločini počinjeni i Srebrenici, usvojena je u Skupštini Srbije 31. marta. Za Deklaraciju je, od 149 prisutnih, glasalo 127 poslanika vladajuće koalicije, a 21 bio protiv.
Skupštinski kolegijum je sutradan započeo razgovore o "Elementima nacrta deklaracije o osudi zločina učinjenih na štetu srpskog naroda", koji je sročila predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović.
Beogradska policija je 7. aprila privela manekenku Katarinu Rebraču, koja se bavila humanitarnim radom i koja se, sa još četiri osobe, među kojima je i njena majka Sandrina Bogunović, tereti da je, kroz fond za lečenje raka dojke, prisvojila 37 miliona dinara.
Specijalno tužilaštvo podiglo je 13. aprila optužnicu protiv Darka Šarića iz Pljevalja i još 19 osoba iz njegovog klana, kojom ih tereti da su tokom 2008. i 2009. prokrijumčarili više od dve i po tone kokaina.
U Beogradu je 20. aprila počelo suđenje za ubistvo Ive Pukanića, vlasnika "Nacionala", koji je ubijen u Zagrebu 23. oktobra 2008. Prvooptuženi Sreten Jocić negirao je da je umešan u taj zločin.
Novi toranj na Avali otvoren je 21. aprila, a svečanosti su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, ministri, patrijarh Irinej, gradonačelnik Dragan Đilas i drugi.
Prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC-a počelo je 26. aprila. Jedna od glavnih tema bio je slučaj vladike Artemija koji je bio udaljen sa čela Eparhije Raško-prizrenske. Na kraju zasedanja, 5. maja, Sabor SPC-a je penzionisao vladiku Artemija.
Avion „orao" Vojske Srbije pao je 3. juna u Gružansko jezero, kod Knića, a pilot, major Slobodan Jocić, katapultirao se i preživeo nesreću.
Odbegli pripadnik "Zemunskog klana" Sretko Kalinić 8. juna pronađen je ranjen na periferiji Zagreba. Na njega je pucao Miloš Simović, takođe "zemunac", koji je uhapšen 10. juna na graničnom prelazu Batrovci.
Od 29. juna, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić dobio je policijsku zaštitu, jer je Miloš Simović, pripadnik "zemunskog klana", iz zatvora "Zabela" dostavio pismo Bezbednosno-informativnoj agenciji u kojem je priznao da je trebalo da likvidira lidera naprednjaka. Atentat je, preko Luke Bojovića, navodno naručio lider radikala Vojislav Šešelj. SRS je 7. jula podneo krivičnu prijavu protiv Nikolića „zbog klevetanja Šešelja".
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Nenad Borojević uhapšen je 30. juna, zajedno sa još šest osoba. Borojević i predstavnici farmaceutskih kompanija "Roš", "Farma Svis" i "Astra Zeneka" osumnjičeni su za malverzacije sa citostaticima. U okviru operacije "Kraba", narednog dana je uhapšena još jedna osoba.
Pedijatar Mesud Džeković podlegao je povredama koje je zadobio u eksploziji bombe, aktivirane 2. jula, oko 10 sati, u naselju Bošnjačka mahala u Kosovskoj Mitrovici. Tom prilikom povređeno je još jedanaest osoba. Još nije otkriveno ko je aktivirao eksplozivnu napravu. Četiri dana kasnije, 6. jula, predsednik Boris Tadić obratio se Savetu bezbednosti UN, istakavši da je incident u Kosovskoj Mitrovici bio pokušaj da se povećaju međuetničke tenzije i sabotiraju nastojanja da se dođe do održivog mira u Pokrajini.
Dugo očekivano mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnoti Kosova, Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je 22. jula. Prema oceni suda, Deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava. Saopšteno je, međutim, i da su kosovski Albanci delovali van okvira Rezolucije 1244 Saveta bezbednostu, pa je odluka o daljem procesu rešavanja problema Kosova Sud prepustio Generalnoj skupštini UN.
Vlada Srbije je, na vanrednoj sednici 23. jula, usvojila izveštaj Pravnog tima Srbije koji je zaključio da Međunarodni sud pravde nije odgovorio na suštinsko pitanje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je potom da MSP nije odgovorio na to suštinsko pitanje, ali i da nije legalizovao etnički motivisanu secesiju Kosova.
Kolumnista nedeljnika Vreme Teofil Pančić napadnut je 25. jula, u Zemunu. Pretučen je metalnom šipkom i zadobio kontuziju lobanje i povrede na desnoj ruci. Pripadnici MUP-a, u saradnji sa BIA, uhapsiće 4. avgusta Danila Žužu i Miloša Mladenovića, iz Beograda, zbog sumnje da su napali Pančića, a obojica će 21. septembra biti osuđeni na po tri meseca zatvora.
Srbija je 28. jula podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Rezoluciju kojom se ističe da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja, "imajući u vidu da Međunarodni sud pravde nije potvrdio pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje od Srbije" i poziva da se putem dijaloga dođe do uzajamno prihvatljivog rešenja za sva otvorena pitanja.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je, dan kasnije, preneo generalnom sekretaru svetske organizacije Ban Kimunu poziciju Srbije posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu i Metohiji. Napomenuo je tom prilikom da Beograd traži podršku UN za traženje kompromisa pregovorima, što se vidi kroz sadržaj rezolucije koju je podnela Generalnoj skupštini UN, a koja će se na dnevnom redu naći u septembru.
Hrvatska je 25. avgusta izručila Srbiji Sretka Kalinića, pripadnika "zemunskog klana" osuđenog u odsustvu na 30 godina zatvora za učešće u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića i 40 godina za druga krivična dela. Specijalni sud u Beogradu je dva dana kasnije pokrenuo je istragu protiv Kalinića, zbog sumnje da je učestvovao u izvršenju tri krivična dela ubistva.
Više stotina pristalica Islamske zajednice u Srbiji, predvođene glavnim muftijom Muamerom Zukorlićem, protestovalo je 4. septembra zbog sporne parcele na kojoj gradska uprava Novog Pazara gradi obdanište, i tom prilikom su kamenicama napali pripadnike policije. U kamenovanju, koje je trajalo oko tri minuta, povređena su četiri policajca i nekoliko demonstranata.
Generalna skupština UN usvojila je 9. septembra rezoluciju o savetodavnom mišljenju MSP o Kosovu i Metohiji, koju su usaglasile Srbija i EU.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da zajednička rezolucija „ni na koji način ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova, već, naprotiv, omogućuje dijalog za rešenje kosovskog pitanja koje će biti potvrđeno u SB UN".
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlučio je 19. septembra da umirovljenom vladici Artemiju privremeno zabrani sva sveštenodejstva do predstojećeg, drugog redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora koji će doneti konačnu odluku.
Centralno Kosovo, Kosovsko Pomoravlje i Sirinićka župa ostale su 26. septembra bez signala mobilne telefonije "Telekoma Srbije", a kasnije je bez signala ostala i Metohija.
Radnici Kosovske telekomunikacione agencije, uz pomoć pripadnika Kosovske policijske službe, tog jutra, onesposobili predajnike "Telekoma Srbije" u Gračanici, Štrpcu i Kosovskom Pomoravlju, gde je nestao i signal fiksne telefonije. U Domu zdravlja u Gračanici tvrde da je zbog prekinutih telefonskih veza jedan pacijent umro, pošto nije mogao da pozove Hitnu pomoć.
U hramu Svetih Apostola u Pećkoj patrijaršiji, 3. oktobra svečano je ustoličen patrijarh srpski Irinej, prvi u nezavisnoj Srbiji, posle raspada nekadašnje Jugoslavije. U tron poglavara Srpske pravoslavne crkve uveli su ga mitropolit crnogorski primorski Amfilohije i zagrebačko-ljubljanski Jovan predajući mu panagiju arhiepiskopa (ikonu), žezlo i belu panu (kapu). Svečanosti je prisustvovalo nekoliko hiljada zvanica i vernika.
Prva "Parada ponosa" u Srbiji, manifestacija LGBT populacije, održana je 10. oktobra u centru Beograda. U neredima koji su usledili zbog protesta protivnika Parade, povređena su 124 policajca i 17 civila.
Oštećeno je 11 policijskih i tri vatrogasna vozila, zapaljena je garaža Demokratske stranke u Krunskoj ulici, polomljena su stakla na ulazu u zgradu Radio-televizije Srbije, kamenovana je zgrada u kojoj je sedište Socijalističke partije Srbije i razbijeni izlozi više lokala u gradu. Uhapšen je vođa desničarskog pokreta "Obraz", Mladen Obradović.
Policija je privela ukupno 249 izgrednika, od kojih 54 maloletnika, a od privedenih punoletnih osoba, zadržana je 131 osoba.
U incidentu na fudbalskom stadionu u Đenovi, 12. oktobra, na utakmici Italija-Srbija povređeno 16 ljudi od kojih dva karabinjera, a privredeno je 138 osoba, među kojima i vođa navijača Ivan Bogdanov. Njih sedamnaestorica zadržano je u pritvoru. EU pokrenula istragu o neredima, zvanični Beograd se izvinio Italiji, a predstavnici vlasti najavili radikalne mere protiv odgovornih za skandal.
Skupština Srbije usvojila je, 14. oktobra, Deklaraciju o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije. Tim dokumentom najoštrije se osuđuju zločini u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih i izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja.
Za deklaraciju su glasala 133 poslanika koalicije Za evropsku Srbiju, Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije, G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara i Liberalno demokratske partije, dok poslanici ostalih stranaka nisu glasali.
Savet ministara Evropske unije odlučio je 25. oktobra da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na izradu mišljenja. Puna saradnja sa Haškim tribunalom ostaje glavni uslov da bi Srbija stekla status kandidata.
Vlada Srbije je 28. oktobra donela odluku kojom se povećava novčani iznos nagrade za informaciju o tome gde se krije haški optuženik Ratko Mladić, sa milion na 10 miliona evra, a za informacije o Goranu Hadžiću sa 250.000 evra povećala na milion.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je 1. novembra presudu kojom je Miladin Kovačević, na osnovu Sporazuma o priznanju krivice za prebijanje Amerikanca Brajana Štajnhauera 2008. u Bostonu, pravosnažno osuđen na dve godine i tri meseca zatvora.
Kraljevo i okolinu, 3. novembra, u ranim jutarnjim časovima, pogodio je zemljotres jačine 5, 4 stepena Rihterove skale, u kojem su poginule dve osobe, više od 50 povređeno, a pričinjena je znatna materijalna šteta.
Epicentar je bio u selu Vitanovcu, 10 kilometara od Kraljeva, a zemljotres se osetio širom Srbije. Posle glavnog udara usledilo je i nekoliko manjih potresa.
Građani su prijavili više od 16.000 oštećenih objekata. Premijer Mirko Cvetković obećao je da će proces izgradnje montažnih kuća biti gotov do sledeće jeseni, kako bi bili zbrinuti svi koji su ostali bez krova nad glavom. U „Teletonu", održanom krajem novembra na RTS-u, prikupljeno je oko 150.000 evra pomoći.
Vlada Srbije je 10. novembra ocenila da se nisu stekli uslovi da pozove Srbe sa Kosova i Metohije da izađu na vanredne parlamentarne izbore u Pokrajini. Vlada smatra da je neophodno dijalogom Beograda i Prištine „što pre naći rešenje prihvatljivo za obe strane, koje će dovesti do istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda, obezbediti trajan mir, kao i evropsku perspektivu celog regiona".
Penzionisani vladika Raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) raščinjen je 19. novembra, na redovnom jesenjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora. Sabor je odluku o oduzimanju svešteničkog čina vladici Artemiju doneo pošto je on, sa grupom svojih sledbenika, odbeglih monaha i monahinja, uzurpirao dva manastira - Donji potok i Devine vode na severu Kosova.
Posle mnogo protivrečnih izjava o tome da li će uručenju Nobelove nagrade za mir, kineskom disidentu Liu Sjaobou, prisustvovati predstavnici države Srbije, u Oslou je 10. decembra otputovao zaštitnik prava građana Saša Janković.
Na Kosovu i Metohiji 12. decembra održani su vanredni parlamentarni izbori koje su raspisale privremene institucije u Prištini. Učestvovalo je 29 stranaka i građanskih inicijativa, među kojima osam srpskih i jedna crnogorska.
Dan kasnije, Centralna izborna komisija saopštila je da je Demokratska partija Kosova Hašima Tačija osvojila 33,5 odsto glasova, Demokratski savez Kosova 23,6 posto, a slede pokret Samoopredeljenje sa 12,2 odsto i Alijansa za budućnost Kosova sa 10,8 posto. Od srpskih partija najviše glasova dobila je Samostalna liberalna stranka - 12.525, a Jedinstvena srpska lista 5.010.
Mediji su 14. decembra objavili detalje iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, koji je pripadnike OVK optužio da su 1999. godine organizovali otmice ljudi kojima su kasnije u Albaniji uzimani organi za prodaju. Međunarodne snage na Kosovu Marti je optužio da nisu učinile ništa da razreše ovaj slučaj, iako su imale dokaze.
Dva dana kasnije, 16. decembra, Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojio je izveštaj Dika Martija i predlog prateće rezolucije.
Marti je optužio aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija da je bio glavni vođa grupe koja se bavila trgovinom organima.
Skupština Demokratske stranke je, 18. decembra, po treći put izabrala Borisa Tadića za svog predsednika. Za potpredsednike su izabrani Jelena Trivan, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Dragan Đilas i Dušan Petrović. Šef diplomatije Vuk Jeremić nije dobio potreban broj glasova.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Rasim Ljajić, najavio je 22. decembra da će Srbija podneti zahtev za pokretanje istrage protiv svih koji su sprečavali istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.
Požar koji je 27. decembra izbio u pogonu Fabrike vojne opreme "Sloboda" u Čačku izazvao je seriju detonacija, koje su neprekidno trajale gotovo 24 časa. Srećom, radnici su uspeli da na vreme napuste pogon, pa je samo jedna žena lakše povređena. Nastala šteta procenjuje se na oko deset miliona evra.
Prvi rezultati istrage ukazuju na to da je uzrok požara ljudski faktor, a radnici tvrde da im je pažnja popustila zbog premora izazvanog prekovremenim radom. Rukovodstvo fabrike odbacuje takve tvrdnje. Istraga je još u toku.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu, Seizmološki Zavod Srbije
.jpg)
