Izvor: Glas javnosti, 24.Dec.2009, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se mora nije teško
Iako srpski sportisti uglavnom voze „ljute mašine“ i imaju tešku nogu na gasu, novi zakon o saobraćaju uticao je i na njih da promene navike.
Košarkaš Crvene zvezde Vuk Radivojević poznat je kao ljubitelj brzih automobila, ali kaže da je sada „spustio loptu“. Vuk, doduše, priznaje da je na to najviše uticala činjenica da je postao otac. Jedan od najboljih igrača crveno-belih trenutno vozi novi model BMNJ 318.
- Nisam kao ranije. Smirio sam se dosta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ali na to je uticalo i to što sam dobio dete, tako da više ne divljam. Sad se nadovezao ovaj zakon tako da moramo da ga poštujemo, pošto je pravi haos - kaže Radivojević.
Gocić ne luduje
Vaterpolista Partizana Živko Gocić kupio je automobil i s njim dobio svu potrebnu opremu. Skoro svu.
- Nedavno sam kupio „opel insigniju“ i uz nju dobio opremu koja je neophodna, samo sam onaj prsluk kupio pre neki dan na ulici. Slažem se s kaznama za prebrzu vožnju, za preticanje preko duple linije, a mislim da su preoštre kazne za vožnju bez svetala po danu ili vezivanje pojasa - kaže Gocić i ističe da nikada nije „ludovao“ za volanom.
On je dodao da se igrajući u španskoj ACB naplaćao kazni dok nije shvatio da su na autoputevima instalirane policijske kamere.
- Tamo uopšte nema policajaca na drumu. Postavljene su kamere tako da uopšte ne znate kada ste snimljeni. U početku uopšte nisam znao za to, a sad sam čuo da će i ovde biti tako.
Na pitanje da li se veže sigurnosnim pojasevima i da li je kupio fluoroscentni prsluk i hitnu pomoć, odgovara:
- Naučio sam da se vežem još u Španiji, a uz kola sam dobio sve što je potrebno, pa ne brinem zbog toga.
Fudbaler Crvene zvezde Slavko Perović ne voli „ludovanje po putu“, ali kaže da će mu biti jako teško da u toku vožnje ne telefonira.
- Imam svu potrebnu opremu u mom „pežou 206“, tata mi je to uzeo još pre stupanja zakona na snagu. Nisam ljubitelj brze vožnje, niti volim da stisnem gas do daske. Poštujem znakove i pravila i obavezno stajem na pešačkom prelazu. Ipak, ne znam kako ću da se odviknem telefoniranja u toku vožnje, mislim da ću plaćati kaznu - rekao je smejući se Slavko Perović, dok njegov kolega Pavle Ninkov poručuje:
- U gepeku moje „tojote auris“ su prva pomoć, set sijalica, trougao, kuka, sve što treba, a u kaseti fluoroscentni prsluk. Visokih kazni se ne plašim, jer poštujem zakon.
Kako neko moze da kaze da je kazna za nevezivanje pojasa visoka?! Pa za takav prekrsaj bi trebalo da se oduzima vozacka dozvola na bar nedelju dana! Svako je duzan da vrednuje svoj zivot jer ga nije nasao na ulici. A ako ne postuje svoj zivot kako ce onda neciji tudji? Kad li ce Srbi da shvate da pojas nije nikakva smetnja u voznji neko preka potreba i da nece biti nista manji frajeri ako ih neko vidi vezane. Ista stvar je sa telefonom. Kako smo vozili tolike godine bez telefona? Cemu tolika potreba za pricom dok se vozimo? Eh.. opet srpska bolest, treba se pohvaliti sagovorniku da se strucno parkiras dok pricas s njim. I tako u beskrajon.
