Izvor: Politika, 11.Dec.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodoljivi šarm nevinosti
„’Volvo’ kamioni”, prema romanu Erlenda Lua, režija Maja Maletković, Atelje 212, scena „Petar Kralj” i „Čehov je Tolstoju rekao zbogom”, prema dramskom tekstu Mira Gavrana, režija Irfan Mensur, Bitef teatar
Nastalu prema istoimenom romanu savremenog norveškog pisca Erlenda Lua, predstavu „’Volvo’ kamioni” će publika voleti zbog odmerenog, u apsurd pomerenog humora. Zbog humora koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društveno utemeljen, ali i zbog nepretencioznosti i dosledne glumačke igre (dramatizacija Sara Radojković, Katarina Janković, Maja Maletković). Glavni lik Dopler napušta svakodnevni život u Oslu, obavijen monotonijom i sivilom potrošačkog društva, i beži sa sinom u izolovane šume Švedske sa željom da pronađe izgubljeni smisao življenja. Radnja otvara širok prostor istraživanja stanja svesti današnjeg evropskog čoveka u mašini kapitalizma. Takođe, događaji koji se pletu izazovno otvaraju pitanja sličnosti i razlika između Norveške i Švedske, kao i temu klasnih razlika, mogućnosti promene položaja potlačenih. Ona se posebno razvija kroz odnos između Antona fon Boringa i Maj Brit, koje Dopler upoznaje u toj šumovitoj zabiti.
Doplera skladno igra Vladislav Mihailović, fino ističući njegovu neobičnost, odsutnost i zagubljenost jednog čudaka dotučenog rutinom svakodnevnog životnog ropstva. Mladen Andrejević je Boringa predstavio sa više grotesknih crta, kao strogog, ali dobrodušnog čudaka, izviđača samotnjaka, prodorno buljavog pogleda. Gorica Popović je uverljivo oblikovala lik usamljene čudakinje Maj, buntovne prema brojnim nepravdama savremenog društva, i voljne za akciju koja bi obezbedila društvene promene. Poseban, skoro neodoljiv šarm nevinosti na scenu je doneo dečak glumac Miloš Klanšček, u liku Doplerovog sina Gregusa. Naročita vrsta manirizma i iščašenog humora koje su na scenu pustili režija i gluma, pripadaju razgranatoj teatarskoj tradiciji apsurda, dok u pogledu sličnosti sa filmskim jezikom snažno podsećaju na izraz reditelja Vesa Andersona, njegovu naivnu komičnu pomerenost i posebnu nežnost prema likovima osobenjacima.
Za razliku od predstave „’Volvo’ kamioni”, iskrivljenog komičkog odraza savremenog društva, ostvarenje „Čehov je Tolstoju rekao zbogom”, koje je, takođe, izgradilo četiri lika, univerzalni je ogled o temama iz stvaralačkog i porodičnog života, bez konkretnijeg dodira sa našim vremenom. Nastala prema drami savremenog hrvatskog pisca Mira Gavrana, predstava „Čehov je Tolstoju rekao zbogom” reditelja Irfana Mensuramelodramski je išaran prikaz epizode iz života dva velika ruska pisca i njihovih žena. Tu se istresaju i pretresaju pitanja nastajanja i uticaja književnosti, kao i sujete, bračnih i prijateljskih odnosa, izdaje, preljube, poverenja.
Glumci Predrag Ejdus i Ivan Đorđević su suvereno, psihološki utemeljeno, povremeno začinjeno ironijom, prikazali krupne razlike u karakterima Tolstoja i Čehova, koji su se početkom leta 1890. godine našli na Tolstojevom imanju. Ejdusov Tolstoj je otrovan, pregrub, nadmen, drzak, dok je Đorđevićev Čehov skroman, ponizan, blag i brižan. U saglasju sa karakterima su i njihovi brakovi – Tolstoj je u napetom, sukobljenom odnosu sa suprugom Sofijom (Jasmina Večanski), dok je Čehov u skladnoj zajednici sa svojom Olgom (Hana Selimović), oblivenoj međusobnim poverenjem i razumevanjem.
U igri preovlađuje ton staromodne osećajnosti, što je podvučeno i izborom valcerske muzike Dmitrija Šostakoviča i svedenim, ukusnim kostimima. Iako se ne razmeće maštovitošću scenskog jezika, niti savremenošću, „Čehov je Tolstoju rekao zbogom” je korektna predstava koja ima šta da ponudi gledaocu, ponajviše zbog uigranosti Ejdusa i Đorđevića. Ipak, treba reći i to da je njeno mesto više na repertoaru nekog drugog pozorišta, imajući u vidu da smo navikli da program Bitef teatra grli nasleđe avangarde i izazovnijih scenskih poetika.
Ana Tasić
objavljeno: 12.12.2014.
.jpg)
