Izvor: B92, 29.Mar.2018, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Frankenštajn na točkovima
U Arizoni je jedan Uberov Volvo XC90 opremljen sistemom autonomne vožnje usmrtio jednu ženu.
Da li bi trebalo da se veselimo budućnosti u kojoj će automobili ići „sami“ – a zapravo će ih kontrolisati neko drugi.
Još jedan udes sa autonomnim vozilom… Senzori automobila nisu prepoznali pešakinju koja je gurala bicikl pored puta…
Pri tome je u pitanju drugi od pet nivoa takozvane autonomne vožnje: onaj na kojem se već nalaze automobili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više klase – nivo na kojem vozač u pravilnim vremenskim razmacima mora da nadgleda instrumente.
Mada bismo ubrzo – ako je verovati velikim koncernima – mogli stići i do petog nivoa: onog na kojem u kabini više nema volana, niti vozača – samo putnici…
Samovozeći, autonomni, pametni, automobili-roboti, već prema tome ko ih i iz koje perspektive posmatra, pravi su vesnici budućnosti kakva se građanima nameće kao prirodan nastavak sadašnjosti. A pošto je sadašnjost budućnost koja je već počela, veliki automobilski koncerni i centri za takozvanu veštačku inteligenciju se ponašaju kao da su njihovi roboti na (uglavnom) četiri točka zreli za saobraćaj i tržište i da se najveće prepreke za njihovo korišćenje nalaze – u glavama građana koji su donedavno mogli da nazovu sebe vozačima.
Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel u junu prošle godine rekla da „ćemo za dvadeset godina smeti sami da vozimo automobile samo sa posebnom dozvolom“ (...) „jer smo mi najveća opasnost“.
Tako je gotovo nezapaženo prošla vest koja prosečnom nemačkom vozaču može da zagorča život više i od samog Vladimira Putina, dežurnog vinovnika svega što koči napredak Zapada, piše novinar Dojče velea u svom komentaru. U Nemačkoj, gde se slogan iz sredine sedamdesetih „Slobodna vožnja za slobodne građane“ uglavnom povezuje sa činjenicom da nema generalnog ograničenja brzine na auto-putevima, veliki broj ljudi, pedalu gasa smatra jednom od poslednjih poluga koju može da pritiska samostalno i po sopstvenom nahođenju.
Onaj ko nju (zajedno sa volanom) hoće da im oduzme, mora dobro da povede računa o tome šta će im ponuditi zauzvrat.
Ta ponuda je trenutno mršava. Najmoderniji sistemi autonomne vožnje ugrađeni u vozila serijske proizvodnje moraju da budu pod stalnim nadzorom – vozača. Na primer, za vreme vožnje auto-putem u autonomnommodusu, vozač mora da dodirne volan u tačno određenim vremenskim intervalima – inače se automobil zaustavlja.
Nadzor se odnosi i na druge elemente vožnje, na primer, samostalno parkiranje ili držanje automobila na pravcu usred kolovozne trake. Najnovije istraživanje naučnika iz Kemptena je pokazalo da to nadziranje stvara mnogo veći stres nego obična vožnja automobila.
No, i to je možda stvar navike.
Kao najveći problem izgleda to što autonomni automobili još uvek nemaju – i ko zna da li će ikada imati – sposobnost kognicije. Reagovanje pomoću senzora je jedna stvar, a formiranje slike kompletne saobraćajne situacije, procena i donošenje odluke sa reakcijom, dakle, razmišljanje – nešto sasvim drugo.
Dok ga ne budu imali, samovozeći automobili će morati da budu pod nadzorom. Da se ne bi pretvorili u Frankenštajne na točkovima.
A kada ga steknu, njihovo jastvo svakako neće biti tako samostalno kao što izgleda. Njime će raspolagati veliki koncerni, koji će u svoje mozgove na četiri točka ugrađivati načine ponašanja i reagovanja. Pod kontrolom države.
"Mogućnost da se jednom, za vreme vožnje sa radnog mesta ka toplom domu, sva vrata mog automobila odjednom zaključaju, i da on odjednom krene u nepoznatom pravcu, dok mu očajnički naređujem da se zaustavi, ali on odgovara uvek istim: „Bojim se da to ne mogu da učinim, Dejv“ – to je košmar koji ne želim da doživim", piše novinar. .
"Neka me slobodno svi smatraju paranoičnim. Videćemo šta će se desiti kada, koliko sutra, prvi autonomni automobil bude morao da sam odlučuje između jedine dve mogućnosti: da sa svojim putnicima skrene u provaliju ili da nastavi ravno – u grupu pešaka. Hoće li odluku donositi na osnovu starosti putnika i pešaka? Na osnovu njihovog pola, roda, broja, imovinskog stanja, verovatnoće da se dobije ili izgubi sudski proces koji će uslediti, na osnovu procene ko je korisniji a ko opasniji za državu, ko je zdraviji i sa boljim šansama da preživi? Na osnovu svega toga zajedno?"
