Izvor: RTS, 16.Dec.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled šampe (16.12.2008.)
Blic: Evro neće rasti iznad 90 dinara; Politika: Stari pasoši, nove komplikacije; Novosti: moguća i nova većina; Pres: Istorijska prevara
Beogradski dnevni listovi danas pišu o kursu dinara, starom pasošu, mogućoj novoj parlamentarnoj većini, istorijskoj bankarskoj prevari jedanog od najuglednijih brokera s Volstrita, ...
Evro neće rasti iznad 90 dinara
Dinar će u utorak ponovo ojačati, posle višednevnog slabljenja. Tako će srednji kurs >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evra iznositi 86,09 dinara. Kako kažu u Narodnoj banci Srbije, slabljenje domaće valute poslednjih nekoliko dana rezultat je realnih odnosa ponude i tražnje evra, dok najavljene mere NBS još nisu dale svoj pun efekat. Iz centralne banke ne očekuju da će dinar ubuduće slabiti u odnosu na evro.
Posle najava najnovijih mera kojima se bankama oslobađa oko 700 miliona evra zbog povećanja sa 20 na 40 odsto izdvajanja u dinarima devizne obavezne rezerve, usledilo je jačanje nacionalne valute. Poslednjih dana, međutim, dinar je slabio da bi danas evro vredeo manje 1,47 dinara u odnosu na ponedeljak. Pošto će za dva dana najavljenog oslobađanja deviza zaista i biti, pun efekat ove mere, kako ističu u centralnoj banci, osetiće se tokom čitavog narednog perioda izdvajanja obavezne rezerve.
Pozitivne efekte na stabilizaciju kursa dinara u poslednjoj dekadi decembra i u januaru imaće i povećan priliv deviza iz inostranstva na osnovu doznaka, kao i povraćaj dela štednje stavljene na stranu, zbog povećane potrošnje stanovništva tokom novogodišnjih i božićnih praznika - kažu za „Blic" u Narodnoj banci.
Ipak, građanima je teško da se naviknu na kursne turbulencije, pogotovu kada dinar počne da jača i onda ponovo krene značajano da slabi. To se poslednja dva meseca desilo nekoliko puta. Začarani krug, po svom džepu najviše osete oni građani koji panično kupuju pa menjaju devize.
Dinar će narednih meseci nastaviti trend slabljenja i dobro bi bilo da oslabi 10 do 15 procenata naredne godine, ocenili su autori „Kvartalnog monitora". Poželjno bi bilo, istaknuto je, da domaća valuta oslabi u tim okvirima naredne godine, kako bi se kurs dinara približio srednjoročno održivoj vrednosti i doprineo nesmetanom funkcionisanju privrede.
Glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora" Pavle Petrović je istakao da zbog svetske ekonomske krize od septembra dolazi do naglog zastoja priliva kapitala, što izaziva slabljenje dinara.
Petrović je objasnio da je u periodu snažnog priliva kapitala iz inostranstva, od 2004. do sredine 2008. godine, dinar realno ojačao za 30 odsto, a prema iskustvima drugih zemalja, po prestanku priliva kapitala taj rast se izgubi za godinu do godinu i po dana.
Stari pasoši, nove komplikacije
Dok se u Skupštini vaga da li će se na dnevni red staviti izmene zakona kojim se produžava vrednost starih pasoša zemlje i time sprečiti velike komplikacije na našim granicama - kao da se gubi iz vida da svaka promena ove vrste podrazumeva i preciznu i složenu diplomatsku proceduru obaveštavanja svih zemalja o promeni.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je, naime, još u maju, kada su izdata prva 204 takozvana „počasna" pasoša, poslalo informativnu notu kojom su vlade i nadležna ministarstva svih zemalja obavešteni o promeni zvanične putne isprave Srbije. Ponosni vlasnici nove putne isprave su, međutim, odmah upozoreni da ih ne koriste naredna dva do tri meseca, „dok se ne završi postupak obaveštavanja svih zemalja".
Drugi put, u julu, poslata je diplomatska nota sa „specimenom" (uzorkom) novog pasoša (izgled, boja, broj stranica i drugi detalji) svim zemljama u kojima Srbija ima diplomatska predstavništva, ali i onima gde je zastupljena na nerezidencijalnoj osnovi. Nota je sadržala zahtev da se o promenama obaveste sve granične službe i carine i navedeno je da će novi pasoš od početka sledeće godine - dakle od 1. januara 2009. - biti jedina važeća putna isprava Republike Srbije.
Stvari su se zakomplikovale kada je utvrđeno da je neko ko je za to bio nadležan pogrešno izračunao neophodno vreme da svi koji to žele stare pasoše zamene novima, iz čega je proistekla neophodnost da se postojećim plavim putnim ispravama važnost produži za još jednu godinu. To, međutim, nije blagovremeno verifikovano u Skupštini Srbije, iako je poznato da ta odluka ima samo jednu jedinu rečenicu.
U Ministarstvu spoljnih poslova kažu da će, čim Skupština bude usvojila ovu neophodnu izmenu, naša diplomatsko-konzularna predstavništva informaciju o tome proslediti po hitnom postupku.
Od stranih zemalja se očekuje da isto tako hitno obaveste sve carinske i granične službe kako naši građani ne bi imali neprijatnosti.
Međutim, pojedini vlasnici novih crvenih pasoša imali su probleme upravo zbog brzine tog prosleđivanja informacija o promenama do „najudaljenijih ispostava", što nije u nadležnosti Srbije.
Sredinom oktobra u vestima je tako bio slučaj državljanke Srbije koja je imala problem da u Ujedinjene Arapske Emirate uđe sa novim srpskim pasošem i važećom vizom u starom, jugoslovenskom. Njoj su, navodno, po sletanju u Dubai oduzeta oba pasoša, jer su u njima „navedena imena različitih zemalja".
Tada je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić objasnio da „problem nisu naše službe, jer su sve zemlje (191) adekvatno obaveštene o novim pasošima Srbije, ali da neke verovatno nisu na vreme obavestile svoje policijske i carinske ispostave".
Kako nezvanično saznajemo, građani koji pre Nove godine otputuju u inostranstvo sa plavim pasošem moći će da se vrate u zemlju u januaru čak i ako Skupština ne bude do kraja godine produžila važenje starog pasoša. U Ministarstvu unutrašnjih poslova se navodno razmatra moguće rešenje i za ovaj problem - baš u sezoni praznika i putovanja.
Moguća i nova većina
Ako dođe do poremećaja u vladajućoj koaliciji, prvi korak bio bi pokušaj pravljenja druge parlamentarne većine. Novi izbori bili bi najgore rešenje. Ivica Dačić, ministar policije i zamenik premijera, veruje u opstanak vlade, ali razgovor otvaramo baš pitanjem koje mesecima lebdi u vazduhu: znači li ovo njegovo diskretno prizivanje rekonstrukcije Vlade da bi Tomislav Nikolić mogao da bude "zlatna zamena" za Dinkića?
- Ukoliko bude potrebe da Vlada opstane zbog državnih i nacionalnih interesa, siguran sam da će neke od stranaka za to imati razumevanja. Pošto je Toma Nikolić, za razliku od vremena jedinstvene SRS, sada u otvorenijem odnosu prema DS, onda je moguće na toj strani očekivati određene političke dogovore. Ali, bez obzira na to, mislim da je za takav potez suviše rano i ne očekujem takvu mogućnost pre nekih novih izbora.
Dačić ne vidi razloga da protivljenju SPS-a manjinskoj podršci Tomislava Nikolića ukoliko DS ne bi imala ništa protiv. "Nismo mi bili ti koji su govorili da nećemo sa njima dok su bili u SRS. Niti smo govorili da nećemo sa Tadićem. Dakle, ako oni vide da sada mogu zajedno, zašto bismo mi bili protiv. Ali, to je lošija mogućnost nego opstanak sadašnje vlade."
Ivica Dačić se nada da je prvo preglasavanje na sednici Vlade u ovom sastavu i poslednji slučaj da je došlo do različitog glasanja, uz uverenje da je Vlada stabilna. "Neophodna je bolja politička koordinacija kako bi Vlada delovala jedinstveno. Ne verujem da će Dinkić da sruši Vladu, iako se u mnogim potezima G 17 plus vide njegovi politički stavovi, koji ponekad nisu usaglašeni sa stavovima partnera."
Govoreći o energetskom sporazumu sa Rusijom, Dačić kaže da Rusi "tvrde da i ne pomišljaju da ne izgrade gasovod". "Sve ide ka tome da se umreže sva tri projekta. Postoje najave da će "Gasprom" dati garancije za sva tri ugovora, a da krovni sporazum bude dogovor našeg i ruskog predsednika. Ako, i posle toga, neko kaže da ne verujemo ni u to, ne znam šta u ovom trenutku možemo da dobijemo. Bolje je da odmah kažemo da ne želimo nikakve odnose sa Rusijom. Jer, ne verujem da bi bilo ko mogao da kaže Amerikancima da ne veruje na reč Obami."
"Napuštanje sporazuma u ovom trenutku moglo bi da ima negativne spoljnopolitičke posledice. To nije običan komercijalni sporazum. Treba ostati pri onome šta smo potpisali i ne smemo da dozvolimo da se država bruka. Ali, u ovom trenutku ne želim da razmišljam o takvom scenariju i očekujem da će se sve završiti dogovorom."
Dačić je, u intervjuu za "Novosti rekao da nam je neophodna široka i dobro organizovana borba protiv kriminala. "Moramo da razgraničimo organizovani od drugih vidova kriminala. Ta bela knjiga neće biti publikovana, jer bi time pomogli kriminalcima. Reč je o sistematizovanim i proverenim saznanjima, a ne tračevima. Nikoga nećemo štedeti - na udaru će biti trgovci drogom, ljudima, finansijski kriminalci..."
Istorijska prevara
Tri velike evropske banke mogle bi da izgube ulog od 3,8 milijardi dolara koji su imale u američkom investicionom fondu Bernarda Medofa, koji je prošle nedelje uhapšen pod sumnjom da je investitore oštetio za 50 milijardi dolara koristeći piramidalnu štednju poznatu kao „Ponzi šema".
Najveće banke Španije i Francuske, Santander i Pariba, kao i švajcarska privatna banka Rajhmut saopštile su da su žrtve prevare Medofa, jednog od najuglednijih brokera na Volstritu i predsednika njujorške elektronske berze „Nasdak", koji je u četvrtak uhapšen u Njujorku. Očekuje se da bi uskoro mogla da uslede i saopštenja drugih banaka širom Evrope.
Španska banka Santander izložila je svoje klijente gubitku većem od 2,33 milijarde evra, dok bi Pariba mogla da se suoči s gubitkom od 350 miliona evra. Švajcarska privatna banka Rajhmut ima, pak, udeo od oko 385 miliona švajcarskih franaka u Medofovom investicionom fondu. Privatne banke i kompanije koje upravljaju imovinom, sa sedištem u Ženevi, mogle bi da izgube više od pet milijardi švajcarskih franaka.
Banke i španski regulator tržišta akcija CNMV tek procenjuju koliki bi uticaj prevara Medofa mogla da ima na španske investitore. Sem evropskih banaka, veliku štetu bi mogla da pretrpi i najveća japanska kompanija koja se bavi operacijama s hartijama od vrednosti „Nomura holding", koja je u investicioni fond Medofa uložila ukupno oko 306 miliona dolara. Tokom vikenda je gubitke već prijavila i druga po veličini britanska banka Rojal bank of Skotland, ali nije objavila tačnu cifru, kao i hedž fond „Ferfild Grinvič", koji je u investicioni fond Medofa uložio 7,5 milijardi dolara.
Gubitke su prijavili i grupacija američkih hedž fondova „Tremont", s investicijama većim od milijardu dolara, hedž fond „Maksam kepital menadžment" i švajcarska banka „Inion banker prive". Sem velikih banaka, gubitke od delatnosti Medofa pretrpeli su i institucionalni investitori i bogati privatni investitori, kao i humanitarne organizacije.
Finansijska prevara koju je izveo „starosedelac" s Volstrita mogla bi da bude najveća u istoriji. Medof je vodio konsultantski posao za koji se ispostavilo da je zapravo bio velika laž, odnosno „veliko ništa", i da novac koji su investitori mogli da zarade verovatno nikada nije ni postojao. U svoju „Ponzi šemu" uspeo je da uvuče velike međunarodne banke, fondove i bogate privatne investitore. Među oštećenima su tako Fred Vilpon, vlasnik njujorškog bejzbol tima Mets i bivši vlasnik ragbi ekipe Igls iz Filadefije, kao i stotine institucija iz celog sveta. Među najvećim gubitnicima su tri američka fonda, koji su od privatnih investitora skupljali novac i ulagali u Medofov posao za koji su verovali da će im osigurati bogatu penziju, ali ostali su bez stotina miliona dolara.
Medof je jedan od najuglednijih brokera s Volstrita, koji je zbog imidža čoveka koji zna da barata novcem i koji je mnogima pomogao da se obogate uspeo da privuče investitore da u njegov posao ulože i po nekoliko stotina miliona. Gde god se na Volstritu vrteo veliki novac, Medofovo ime uvek je isplivavalo kao glavno, zbog čega je dobio nadimak „proizvođač novca". Međutim, ono što je Medof predstavio kao posao veka nije bilo ništa drugo nego najobičnija „piramida ulaganja".
Medof je, naime, radio tako što je starim ulagačima isplaćivao novac, tako da je stalno privlačio nove investitore, čime je postao zavisan od novih ulagača, koje je konstantno morao da dovodi u svoj krug kako bi imao dovoljno sredstava. Međutim, kako je novac samo dolazio i nije bilo ulaganja da bi se nešto zaradilo, njegov posao je propao, kao i svi investitori za koje je pitanje hoće li ikada vratiti bar deo uloženog novca. Medofa, pak, čeka 20-godišnja zatvorska kazna.
