Izvor: Politika, 09.Apr.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Proporcionalno uzvraćanje” Pjongjangu
SAD prve objavile kako će reagovati ako provokacije Pjongjanga ne budu samo verbalne
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Sve što poslednjih nedelja dolazi iz Severne Koreje spada u kategoriju „već viđenog” i dalje je osnovna linija u nastupima američkih zvaničnika. Takođe, glavni cilj jeste i dalje „kontrola krize”, na način da se spreči njena eskalacija u istinski rat.
S tim u vezi, iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtona je upućena još jedna nezvanična poruka koju, pozivajući se na neimenovane funkcionere, obelodanjuje „Njujork tajms”. Reč je o otkrivanju „ratnog plana” po kome će se na svaku oružanu provokaciju sa Severa odgovoriti „proporcionalno”: na svaki severnokorejski napad biće uzvraćeno sličnim oružjem i srazmernom snagom.
To praktično znači da ako, naprimer, neko južnokorejsko ostrvo sa vojnim instalacijama bude gađano artiljerijskom vatrom, što se događalo u prošlosti, po ovom planu bi usledilo brzo uzvraćanje sličnog intenziteta.
Drugi primer koji se navodi jeste mogućnost da Pjongjang lansira neku novu raketu. Pentagon bi u tom slučaju za nekoliko sekundi izračunao njenu putanju i preduzeo sve da je obori ako bi njen cilj bila Južna Koreja, Japan ili neka američka teritorija na Pacifiku (Guam).
Ali ako bi ta raketa bila samo proba koja završava negde na otvorenom moru (kao u ranijim slučajevima), to bi se samo ispratilo.
Iako u Kongresu postoje pritisci da se severnokorejske rakete unište na njihovim lansirnim rampama, što je najlakše, takva mogućnost se u Beloj kući odbacuje, osim ako ne bude dokaza da su one opremljene nuklearnim bojevim glavama, što sada nisu.
Američke procene su da će za tako nešto Severnoj Koreji biti potrebno dve do tri godine.„Proporcionalno uzvraćanje” je međutim jednostavno u teoriji, ali teško sprovodljivo u praksi. „Njujork tajms” citira Geri Sejmora, donedavnog savetnika predsednika Obame za nuklearna pitanja, a danas direktora jednog centra za međunarodne probleme na Harvardu, koji kaže da su „svi svesni da nema velikog prostora za grešku”.
Glavni rizik je moguća „preterana reakcija” Južne Koreje, čija je predsednica Park Geun Hje, prema postojećem sporazumu sa SAD, glavnokomandujuća na Korejskom poluostrvu u uslovima normalnog primirja (između dve Koreje nikad nije potpisan mirovni sporazum), dok u slučaju izbijanja rata to automatski postaje general Džejms Tarmen, zapovednik američkih snaga u Južnoj Koreji.
Predsednica Park je pod velikim unutrašnjim pritiskom da odlučno reaguje, s obzirom na loše iskustvo iz prošlosti, kada su dve vojne provokacije sa severa – potapanje jednog južnokorejskog ratnog broda u martu 2010 i artiljerijsko bombardovanje jednog slabo naseljenog ostrva – ostale bez adekvatnog odgovora.
Novi elemenat aktuelne krize iz perspektive SAD je i nešto oštrije nego dosad reagovanje glavnog saveznika severnokorejskog režima, Kine.
Ovde je znatan publicitet dobila izjava kineskog predsednika Sji Đinpinga, koji je u nedelju rekao da „nikome ne bi trebalo da bude dozvoljeno da da region, ili čak ceo svet gurne u haos zbog sebičnih dobitaka”. Si pri tom nije pomenuo nijednu zemlju po imenu, ali je adresa bila očigledna.
Ono što Kini povodom ove krize ne odgovara, a što SAD nameravaju da iskoriste kao argument pritiska na Peking da urazumi svog štićenika, jeste to što je Pentagonu kriza izgovor za jačanje pomorskih snaga i za vojnu ekspanziju u regionu. Uz obrazloženje da je reč o potezima podrške Južnoj Koreji, tamo su upućeni novi ratni brodovi i najavljeno proširenje raketne odbrane.
Iako se i dalje tvrdi da je i najnovija kriza podstaknuta iz istih razloga kao i sve prethodne: iz želje severnokorejskog rukovodstva da „prodajom straha” SAD i Južnu Koreju dovede za pregovarački sto i iznudi ekonomsku pomoć – sve je više nagoveštaja da bi ovog puta ulog mogao da bude veći.
Malo ko je prognozirao da će Severna Koreja zatvoriti međukorejsku industrijsku zonu na njenom delu pograničnog područja, jer bi time sebi nanela ekonomsku štetu, ali to se ipak dogodilo, a najnovija pretnja je da će ona biti permanentno zatvorena.
M. Mišić
objavljeno: 09.04.2013.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
