Izvor: Politika, 07.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje ili više Vašingtona
Posle kongresa republikanaca i demokrata, Amerikanci imaju jasniju sliku ideologija Romnija i Obame
Upravo završeni veliki kongresi, odnosno izborne konvencije dve američke partije, Republikanske i Demokratske, kao glavni politički događaji uoči izbora koji se održavaju 6. novembra, izoštrili su predstave o predsedničkim kandidatima, ali i o ideologijama: američkim biračima sada je jasnije šta zastupa Mit Romni, a šta Barak Obama.
Trodnevni politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vašari sa po više desetina hiljada učesnika, prošle nedelje u Tampi na Floridi, a ove u Šarlotu u Severnoj Karolini, iskorišćeni su za zbijanje partijskih redova uoči odlučujuće bitke. Do novembra će doduše biti još nekoliko direktnih okršaja samih generala: Obama i Romni će voditi nekoliko televizijskih debata, ali je utisak da Amerikanci već imaju prilično jasnu sliku šta oni nude.
Konvencija demokrata je, prema ocenama američke štampe, donela više entuzijazma i za nijansu inspirativnije govore nego republikanski skup. Posebno se u tom pogledu ističu besede Mišel Obame i bivšeg predsednika Bila Klintona, koji je svesrdno podržao Obamu, pokazujući time da je njihova netrpeljivost pokazana u nadmetanju Obame sa njegovom suprugom Hilari Klinton pre četiri godine stvar istorije.
U završnom govoru, održanom u četvrtak noću po lokalnom vremenu, pred oko 20.000 sledbenika, Obama je bio konkretniji od svog rivala. Njegova glavna poruka bila je da je uspešno započeo obnovu Amerike, kao i da je to posao koji u sledeće četiri godine mora da završi baš on.
Razočaranima među njegovim sledbenicima objasnio je da su problemi koje je nasledio od republikanskog prethodnika bili isuviše veliki da bi se rešili „za nekoliko godina”. Među konkretnim obećanjima bila su i ona da će stvoriti novih milion radnih mesta u industriji do 2016, a da će u idućoj dekadi nacionalni deficit smanjiti za 4 hiljade milijardi.
Njegov nastup je očekivano prizvao poređenja sa onim, takođe na prihvatanju nominacije, od pre 4 godine. Zaključak je da je u najnovijem govoru bilo manje vizionarstva, a više realizma. Priznao je i da je svestan svojih nedostataka, i podsetio da nije izabran da bi sledbenicima govorio ono što im se dopada nego da bi im „izneo istinu”.
Između čega će ustvari birati Amerikanci za dva meseca? U čemu se suštinski razlikuju republikanci od demokrata?
Središnja tačka ideologija dve partije je uloga države, odnosno federalne vlade, ili „Vašingtona”, kako se ona označava u američkom političkom rečniku. Ronald Regan je republikansko viđenje toga pre tri decenije sažeo u konstataciju da je „država problem”. Romni takođe smatra da što se njena ruka manje oseća, to je za naciju bolje. Po njegovom mišljenju, zadatak vlade je da podstiče preduzetništvo sa manjim porezima i sa minimum regulative. Sve, insistiraju američki konzervativci, treba da bude prepušteno privatnoj inicijativi, svaki pojedinac je odgovoran za svoj prosperitet, pa i za sve ostalo. Čak i zdravstvena zaštita, po ovom stanovištu, mora da bude u nadležnosti isključivo privatnog sektora.
„Mi ne mislimo da vlada može da reši sve naše probleme, ali ne smatramo da je vlada izvor svih naših problema”, obrazložio je u četvrtak stav demokrata Obama. Stanovište njegove partije je da država treba da bude servis koji pruža pomoć i podršku onima koji su hendikepirani svojim socijalnim statusom, kako bi svi imali podjednake šanse za uspeh. Što se socijalne zaštite tiče, odnos prema tome uverljivo je pokazan donošenjem novog zakona o zdravstvenom osiguranju koji je Ameriku u ovom pogledu bar donekle izjednačio sa drugim industrijskim demokratijama.
Dok je na skupu u Tampi gotovo jedina tema bila ekonomija, u Šarlotu je govoreno i o pravima žena, sindikatima, nejednakostima, gej brakovima, pa i studentskim kreditima. Sve to je inače detaljno razrađeno u platformama obe partije, mada su oba izborna štaba svesna da te dokumente neće pročitati nijedan glasač. Birači će se opredeljivati – a po nekim procenama već su se opredelili – prema ličnom uverenju, koja će im politika obezbediti veću sigurnost i bolji životni standard.
U tom pogledu, protiv Obame je činjenica da je stopa nezaposlenosti već 42 uzastopna meseca veća od 8 odsto, mada je Bil Klinton izneo brojke koje pokazuju da su demokrate bile mnogo produktivnije u stvaranju novih radnih mesta od republikanaca. Romni pak poručuje da je Obama imao šansu koju nije iskoristio i da upravo on, kao iskusan biznismen, treba da ga zameni i naciju izvede na pravi put.
Ankete među biračima pokazuju da dva kandidata u ovom momentu imaju statistički apsolutno podjednake izglede da u novembru pobede, što znači da će se u finišu kampanje voditi borba za svaki glas.
Milan Mišić
objavljeno: 08.09.2012
Pogledaj vesti o: Barak Obama
