Izvor: Blic, 09.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neuništiva „Tojota Hajlaks“
Srbija je „hajlaks" upoznala iz epizoda popularne Bi-Bi-Sijeve emisije „Top gear" u kojoj su Džeremi Klarkson, Stiv Hemond i Džejms Mej pokušavali da na sve načine pobede „Tojotin" pik-ap. Model iz 1988. godine, sa pređenih 308.000 kilometara, spuštan je niz stepenice, paljen, potapan u okean i na kraju postavljen na krov 73 metra visoke zgrade, koja je srušena eksplozivom. Rezultati testa bili su neverovatni, čak i za samouverene Japance. „Tojota hajlaks" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je neuništiva!?
Takođe, gorenavedeni Džejms Mej uspeo je da ojačani „hajlaks" dovede do centra Severnog pola i pobedi Stiva Hemonda, koji je koristio pse i sanke. Pik-ap je zbog svoje izdržljivosti i pouzdanosti bio popularan i među vojskama i milicijama trećeg sveta, a čak je i jedan afrički sukob nazvan „Tojota rat". Naime, vojska Čada je na Libijce jurišala u „hajlaksima".
Zaboravite šerifa Meklauda
U Beogradu, na Balkanu, daleko od Čada i Severnog pola, na testu „Blica" našao se redizajnirani dvokabinski (dabl-keb) „hajlaks 3.0 D-4D" sedme generacije, predstavljene 2005. godine. Svesni da Evropljani sve više prihvataju pik-apove, u „Tojoti" su pribegli starom, oprobanom triku - fejsliftingu. „Hajlaks" je spolja ulepšan i uglancan, dok je unutrašnjost dobila na toploti upotrebom kvalitetnijih materijala. Pik-ap, odnosno SUV prema modernoj terminologiji, postao je porodični automobil s tim što otac više ne mora da se oblači kao šerif Meklaud.
„Jugić" i po dužine
Savet pre ulaska u „hajlaks" je da ga obiđete dva-tri puta, čisto da vam se oči naviknu na 5,2 metara dužine. Da vam bude lakše, u pitanju je „jugić" i po. Takođe, širina od 1,83 metra, plus spoljni retrovizori nije zahvalna za vožnju ulicom Strahinića Bana u špicu. Bilo kako bilo, privikavanje ne traje dugo, jer sedite visoko u odnosu na put i imate odličan pregled. Agresivnost i snagu „hajlaksa" otkriva smeo dizajn prednjeg dela, kojim dominiraju trapezoidna rešetka hladnjaka s metalnom lajsnom na vrhu i novi, veliki branik postavljen niže. Mišićave linije se preko kabine protežu sve do tovarnog dela, čija zapremina i nosivost zavise od verzije za koju se odlučite - singl, ekstra ili dabl keb.
A, gde je radio?
Kabina je urađena tako da se putnici osećaju kao da su u limuzini, a ne u radnom vozilu, što u principu pik-ap i jeste. Sportska sedišta su komforna, novi kožom presvučeni volan sa četiri paoka odlično leži u ruci, dok je instrument tabla unapređena s jasnim pokazivačima. „Hajlaks dabl keb" sa jačim 3.0 dizel agregatom kao deo standardne opreme raspolaže i automatskim klima uređajem, jednostavnim za korišćenje. Kako i dolikuje porodičnom automobili, brojne su i pregrade za odlaganje sitnica, mobilnih telefona, limenki... Praktična zadnja sedišta u trenutku mogu da se preklope kako bi se, po potrebi, dobilo više prostora za stvari. Vrata se široko otvaraju, a ulazak u visoki „hajlaks" olakšavaju bočni pragovi. Jedina velika primedba je nedostatak audio-uređaja, koji se ugrađuje tek od najvišeg paketa opreme „executive". U muzikom opčinjenom 21. veku nezamislivo je da se u automobilu plaćenom 35.400 evra osećate kao u gluvoj sobi. Da ne pominjem kako na volanu postoje komande za radio uređaj!? Otvoreni prtljažni prostor nije idealan za Novogodišnju kupovinu na minus 10 stepeni Celzijusa, tako da se kao dodatna oprema nude mekani i čvrsti pokrovi. Mekani je urađen o poliestera, otporan je na niske temperature, ali ne i na lopove. Mnogo bolji, ali i skuplji, izbor je tvrdi pokrov koji se može zaključati.
Muke s parkiranjem
Vožnja „hajlaksa" u prvih nekoliko dana može da bude naporna jer zahteva dozu povišene koncentracije. Prečice koje ste prelazili „jarisom" ili „korsom" za vas i „hajlaks" više ne postoje. „Tojotinom" pik-apu u gradu je potreban prostor (radijus okretanja je 6,5 metara). Zato pažljivo birajte ulice ili pronađite novu rutu od kuće do posla. O kretanju unazad i ne razmišljajte, bez obzira na pomoć senzora. Takođe, (propisno) parkiranje u Beogradu je nemoguća misija. Spreda na obeleženom parking mestu kako-tako, paralelno ili u rikverc - jako teško. Naravno, stvari će s vremenom doći na svoje mesto. „Hajlaks" se na asfaltu, zahvaljujući novom vešanju, ponaša sigurno i stabilno. Delimično je neutralisano i bočno naginjanje, inače karakteristično za SUV-ove i pik-apove. Vožnja je prijatnija i za nijansu tiša nego kod prethodnog modela. Neprijatnost u vožnji izaziva zanošenje zadnjeg dela koji „leži" kako treba tek kada ga maksimalno opteretite. „Hajlaks" u off-road vožnji pokazuje svoje pravo lice, kada do izražaja dolaze pogon na sve točkove i snažni trolitarski dizel agregat sa 171 KS. S pogonom 4x4 za „hajlaks" nema zime, ali pre nego što siđete sa puta proverite kakve gume imate. Testirani model je bio opremljen 5-stepenim automatskim menjačem (5-stepeni ručni je deo standardne opreme), koji koristi „veštačku inteligenciju" prilikom promena brzina. Prevedeno, menjač se prilagođava stilu vožnje i uslovima na putu, a u „Tojoti" tvrde da može da predvidi reakciju vozača.
Cena osnovnog modela je 20.300 evra
Početna cena „hajlaksa" je 20.300 evra za jednokabinski model sa 2,5-litarskim dizel motorom (120 KS), pogonom samo na zadnje točkove i prvim nivoom opreme „country". Testirani model sa opremom „city" (drugi nivo) kao standard ima: aluminijumske felne od 15 inča, pneumatike 255/70 R15, ABS, vazdušne jastuke za vozača i suvozača, bočne vazdušne jastuke i zavese, bočne stepenice, automatski klima uređaj, svetla za maglu, volan i ručicu menjača presvučene kožom, tempomat, pranje prednjih svetala, blokadu zadnjeg diferencijala, reduktor" Cena je 35.400 evra.
