Izvor: Kurir, 05.Dec.2010, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĐOVAK NOKOVIĆ
Taj tenis. Svaki dan neki Vimbldoni, Australijan openi, grend slemovi... I kakva je to igra bez kontakta s protivnikom, sve onako kurvinski na daljinu, ne možeš ni da fauliraš ko čovek, pih... No, o ukusima ne vredi raspravljati, nego, poslednjih dana više ljudi je primetilo kako je čudno koliko mediji čuvaju našeg najboljeg tenisera, kako to da ga niko nikad ne isproziva ili se bar benigno, onako drugarski, pošegači na njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << račun kao on kad imitira one pevaljke. Je li on to sveta krava srpskog sporta?
Zbog svega ovoga odlučim da napravim anketu na ulici s pitanjem šta narod misli o Noletu. I naravno, najviše je bilo krajnje pozitivnih odgovora. Jedino što mu mnogi zameraju je to što se često čuva i ne igra svim srcem koliko bi mogao. A bilo je i nekih zanimljivijih odgovora. Tako je nekoliko ispitanika izjavilo da im je Nole toliko antipatičan da dobijaju neku vrstu osipa već na pomen njegovog imena.
Jedan poznati beogradski gitarista i pasionirani biciklista mi je ispričao kako se prošle godine skršio i polomio ključnu kost. Naime, vozio je biciklističkom stazom na Dunavu pored „25. maja“ i odjednom je, bez ikakvog ranijeg obaveštenja, naleteo na ogradu gradilišta Noletove teniske imperije. Onda se setim da sam i sam ovih dana probušio tri puta gumu baš na tom mestu, gde je puno eksera i svakakvog krša.
Neki Kragujevčani su se žalili kako su jedva uspeli da ga spreče da gradi u centralnom gradskom parku, a neki klinci skejteri su mi ispričali kako su muku mučili s njim kad su krenuli u akciju izgradnje skejt parka. Ima nekih paranoičnijih koji idu tako daleko da smatraju da se mora biti krajnje oprezan s porodicom Đoković, jer bi, mic po mic, moglo da se desi da steknu monopol nad svim i svačim i da počnu da se bahate po Srbiji. Isti, navodno, osnivaju Udruženje žrtava Novaka Đokovića, koje bi vodili neki oštećeni sportski komentator koga su otpustili jer su se Noletovi rođaci žalili da su nezadovoljni njegovim komentarisanjem i Nole Seksoman, kome je teniser preoteo brend.
Juče mi zvoni telefon. Anonimni muškarac kaže da je saznao da pišem o Novaku. Kaže kako mu je ovaj upropastio život. Naime, stalno se svađa sa ženom jer ga ona proganja da mora da se ugleda na Noleta, koga obožava, i tera ga da počne da trenira tenis kako bi i on bio tako vitak, graciozan i vickast. A on jedva sastavlja kraj s krajem, odakle mu još pare za tako skup sport. Malo je igrao sa komšijskom decom ispred zgrade, ali je samo doživeo da mu se komšiluk podsmeva, a neka džangrizava penzionerka ga je polila štrokavom vodom. I taman kad je počeo da mi priča kako ga Nole podseća na Stefana Milenkovića (koga mu je majka stalno nabijala na nos kao poželjni uzor u detinjstvu), žena mu otima slušalicu i, pre nego što prekine vezu, kaže mi kako je sve izmislio i kako je skroz poludeo od ljubomore prema našem najdivnijem teniseru.
Tokom istraživanja naleteo sam i na jednog momka koji je najpre bio poprilično agresivan („majmune, odakle tebi pravo da dovodiš u pitanje našeg Srbina“), da bi se ubrzo raznežio i u lirskom naletu prosto izrecitovao kroz suze: „Ovaj momak junačkog srca, romantične duše, pozitivnog humora, patriota sa njegovom Srbijom na usnama puno mi je drag. Njegove mečeve pratim, strepim i radujem se na puno načina, uvek uz njega i za njegov uspeh... Tvoje su ruke čaša hladne vode kad se u pustinji izgube osobe mile, Nooole...“
