Izvor: Politika, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viktorijanski raj
Najveći grad viktorijanskog doba danas ima najviše parkova i muzeja u Evropi
GLAZGOV, septembra – Glazgov, najveći grad Škotske i njegova drevna prestonica, čiju mu je titulu glavnog grada preoteo rivalski Edinburg, godinama već drži jedan neobičan svetski rekord: to je grad sa 70 parkova. Gledano po broju stanovnika, a za Glazgov se kaže da ima oko 630.000 žitelja, to je apsolutni rekorder u Evropi. U Glazgovu je bar ovih prvih septembarskih dana kiša padala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakoga dana za doručak, ručak i večeru, a ni za užinu nije prestajala.
Glazgov je danas grad koji živi od bankarstva, osiguranja i dalje jake industrije čelika i, naravno, turizma. Dane svoje velike slave duguje vremenu kada je bio glavni uvoznik duvana iz Amerike. Duvan se odavde u 17. veku izvozio u sve zemlje Evrope, a Glazgov je cvetao.
Irci su držali riblje pijace, a jeftina radna snaga bila je potrebna za industriju pamuka i čelika, a kasnije i za rudarstvo. Glazgov je bio i najvažnije svetsko brodogradilište. U grad se slivalo mnoštvo doseljenika iz Irske i "hajlendera", gorštaka i brđana, jeftina radna snaga koja je izgradila čuvene, prve prekookeanske brodove "Luzitaniju", "Akvitaniju", "Kvin Meri", "Kvin Elizabet 2", ali i kraljevsku jahtu "Britanija".
U znak sećanja na to doba, turistima žitelji Glazgova neće propustiti da pokažu grandiozne kranove, kao podsetnike na to vreme. Ogromnim kranovima na brodove su utovarivane velike parne mašine koje su pokretale brodove. Duž reke Klajd nekada je ležalo više od 80 ovih kranova, danas ih je ostalo – tri. Naravno, Glazgov je vrlo brzo postao grad prvih škotskih i engleskih milionera. Odavde je viktorijanska Engleska kretala u osvajanje sveta – od Egipta, Indije do Hongkonga. Mnogi su se vratili u rodni grad i doneli fascinantne zbirke egipatskih dragocenosti, slika impresionista, skulptura Bude i kineskih careva, ali i prepariranih žirafa, tigrova, lavova...
Zato je danas Glazgov i grad sa najvećim brojem impozantnih muzeja. Proglašen je evropskom prestonicom kulture 1990. godine. Ovde postoji čak 130 galerija i velikih muzeja raznovrsnih sadržaja – od muzeja transporta sa maketama svih izgrađenih brodova, Nacionalna umetnička galerija...
U Hanterijan muzeju se, između ostalog, u ogromnoj vitrini čuva majušni deo meteorita, koji je pao ko zna koje godine na obalu reke Klajd, kao i sve što podseća na doba kada su ovim prostorom vladali Rimljani. Tu je i Sent Mungo muzej religijskog života i umetnosti, u kojem su detaljno prikazane pojedinosti svih vera i religija sveta. Prosto je neverovatno od čega su se sve dosetili da naprave muzej i iskoriste ogroman prostor u edvardijanskim dvorcima. U ovom času, turizam je zapravo jedna od osnovnih privrednih grana na koje Glazgov računa i tu se ne štedi ni na novcu ni na idejama.
Glazgov ima i fantastično organizovan javni prevoz. Dve glavne linije gradskog metroa vode vas na sever ili jug, mada karte nisu jeftine, pa valja razmisliti da li da turista štedi noge ili pare u novčaniku. Glasamo za prvo, jer uprkos brojnim mapama i kartama, obaveznim rekvizitima svakog posetioca, u Glazgovu se čovek vrlo lako izgubi. Kad pokušate da se držite stare srpske poslovice "kartu čitaj, domaćina pitaj" džaba vam i dobro znanje engleskog jezika. Čak 66 odsto stanovnika Škotske govori gelik. Nije mali broj, s obzirom na to što samo između Glazgova i Edinburga živi 10 odsto stanovništva cele Velike Britanije. Gelik i te kako utiče na njihov izgovor engleskog – samoglasnici su tako izmenjeni i izduženi da vi, odnosno "lasi" ili "ladi" kako će vam, topeći se od ljubaznosti, tepati odmila, teško da imate šanse da se isprve sporazumete sa domaćinima.
Danas Glazgov putniku namerniku nimalo ne izgleda kao grad bogatih ljudi. Istina, u centralnim ulicama, sve blista od firmiranih radnji, ali subotom i nedeljom neki običan svet se tiska u prodavnicama tipa sve za 95 dinara, odnosno sve za funtu i kupuje nedeljni bakaluk. U ovim prodavnicama, naime, ima i hrane, pa se za samo 127 dinara pazari sok od pet litara, sveske za đake, keks, konzerve ribe, kafa, peciva, sredstva za higijenu...
U Glazgovu žive i velike zajednice Pakistanaca, Kineza, Indijaca, Iranaca, ali i istočnoevropskih nacija, na primer Rusa, koji u prodavnici u blizini Argajl ulice mogu da kupe blinji, domaći, pečeni hleb, ali i pivo "dva medveda", tek da ubiju nostalgiju, kako se prodavnica inače i zove.
Početak septembra obeležen je rasprodajama, na kojima vlada potrošačka pomama. Sasvim obrnuto, u malim antikvarnicama ušuškanim u starim trospratnim zgradama nema gužvi. U njima se mogu naći nepojmljivo neobične stvari – uramljene slike komičara Stenlija i Olija, ploče Bitlsa, broševi sa keltskim detaljima, komplet za golf sa torbom i štapovima za 130 funti, raspareni porcelanski tanjirići i čašice sa detaljima Mekintošovih motiva... Čarls Reni Mekintoš jedan je od najvećih svetskih dizajnera, osnivač Art nuvo pokreta, poznat daleko izvan granica rodnog Glazgova, čiji je neprikosnoveni "zaštitni znak".
Kako mrak već od prvih jesenjih dana pada rano, na prozorima stanova i kuća najčešće nema zavesa, a brzi pogled kroz prozor (da, znamo, nije baš pristojno) otkriva uređenje "doma slatkog doma" kao u familiji Troter, iz čuvene serije "Mućke". Glazgov, međutim, ima i prelepe delove, predgrađa (Deniston) tipski građenih kuća od crvenih i žutih fasadnih cigli koje zaokružuju divne zelene površine.
Do pedesetih, ovim gradom su preovladavali takozvani "rum end kičen" singl stanovi samo sa sobom i kuhinjom, bez toaleta, ali je vlada uložila napor i napravila visoke desetospratnice koje su vizuelno promenile izgled najtipičnijeg svetskog edvardijanskog grada, ali su i poboljšale uslove života. Zanimljivo je da su američki gradovi Filadelfija i Čikago kopirali gradski sistem užeg centralnog jezgra Glazgova.
Olivera Popović
[objavljeno: 18.09.2006.]
