Izvor: Blic, 22.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svetu misle da sam vrlo bogat čovek
U svetu misle da sam vrlo bogat čovek
U Umetničkom paviljonu 'Cvijeta Zuzorić' biće održan Sedmi beogradski trijenale svetske arhitekture, od 27. juna do 27. avgusta 2003. godine, a otvoriće ga prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i prof. Dr Žaime Lerner iz Brazila. Arhitekta Ivica Mlađenović, koji je pretežni deo svoje profesionalne aktivnosti vezao za ovu izložbu, predstaviće pod motom trijenala 'S one strane svetlosti', sto reprezentativnih zgrada sa beogradskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trijenala (1985-2000) projekte naših mladih arhitekata koji žive i uspešno stvaraju u Americi: Branislava Hetcela, Dejana Tomaševića i Tomasa Đorđevića, kao i projekte Ivana Redija (juniora) iz Austrije, eko-grad u Brazilu, dela sedam arhitekata Makaua čija je arhitektura impresivna. Segment trijenala biće i ekskluzivna izložba Justusa Dahindena sa pet njegovih poslednjih projekata među kojima su i 'Milenijumski', rađen u Švajcarskoj pod pokroviteljstvom EU, i katedrala upravo sazidana u Bratislavi. Mlađenović je dobio i pravo predstavljanja atraktivnog projekta 'The Palm' u Dubaiu.
Inače, u periodu od 1986. do 1995. godine, beogradska trijenala su gostovala u 16 gradova sveta, odnosno u 12 zemalja.
'Skupština grada će, nadam se, usvojiti predlog Saveza arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda da beogradska trijenala svetske arhitekture imaju isti status kao BITEF, BEMUS i druge smotre, dakle da to bude manifestacija koja se ubuduće neće odvijati samo pod mojom brigom. Trijenala sam koliko toliko uspevao finansijski da pokrijem, ali lično ni dinara honorara nisam mogao da zaradim. U svetu misle da sam jako bogat čovek, jer raditi ovakve poslove – znači biti bogat kao Luzberg koji radi u Buenos Airesu. Da se razumemo, budžet sedmog trijenala bio bi neuporedivo niži od budžeta bilo koje spomenute domaće smotre, a mi smo jedina ovdašnja manifestacija koja ima pravi publicitet u svetu. Trijenala arhitekture najavljuje Svetska federacija arhitekata (UIA) u svom biltenu, redovno od 1985. godine, što je bio slučaj čak i u vreme isključenja Jugoslavije iz tog saveza' - kaže za 'Blic' Mlađenović. Upravo ste raspisali i jedan neobičan konkurs...
- Arhitekte, umetnici i studenti u prilici su da do kraja idućeg meseca učestvuju u javnom neanonimnom i nenagradnom nadmetanju za dvanaest arhitektonskih kreativnih projekata koji unapređuju život u Beogradu, a koje ćemo izložiti na Sedmom beogradskom trijenalu. Namera nam je da obdarene ljude isprovociramo da utiču na izgled beogradskih trgova, skverova, pjaceta, raznih centara, ali i vrha Avale, zoo-vrta, Terazijske terase...
Nedavno ste bili jedan od kandidata za nagradu za životno delo ULUPUDS-a, koju niste dobili.
- Nažalost, bilo je ljudi koji su sve učinili da ja to ne dobijem, a dešavalo se da tu nagradu dobiju i oni koji nisu napunili ni pedeset godina starosti. Neko kaže: 'puno je ljudi protiv tebe', a u stvari, malo ih je, ali, na nesreću, nalaze se upravo tamo gde bi mogli da mi odmognu; nisu dobro raspoređeni. Međutim, vi i dalje promovišete u inostranstvu rad naših stručnjaka, kao što i ovde činite sve da domaći arhitekti budu informisani o aktuelnostima u struci širom planete. Kolika je realna mogućnost da naši ljudi zaista i realizuju svoje projekte u svetu?
- Naši projekti mogu da uđu u masterplanove, ali da bi bili i realizovani neophodna je finansijska potpora institucija koje će stajati iza projektanata. Ja kao pojedinac sam tamo samo ekspert, ali da bi se nešto ostvarilo potrebno je da dođe i firma. Pitanje odbrane autorskih prava naših projekata je veoma teško i na tome treba raditi. Takođe, iza mnogih svetskih eko – projekata stoji država. Zašto država ne podrži i ovu delatnost kojom se ja bavim? A eto, ja i za trijenalne poslove ne mogu sebi da obezbedim ni dostojan prevoz nego koristim gradski saobraćaj, molim ljude u fotokopirnicama za cenu, prijatelje da fotografišu i slično. Arhitekta Peđa Ristić mi je jednom rekao: 'Valjda smo mi jedini ljudi u ovom gradu koje zovu za neke poslove, znajući da ćemo to uraditi besplatno. Kao satisfakcija tebi služe tvoja putovanja po svetu, a meni daju prasiće.' Da li ste se prilikom pripremanja prethodnog trijenala obraćali gradskim institucijama za pomoć?
- Naravno da jesam, i dobio sam fantastično lepa pisma u kojima kažu da je sve to što ja radim korisno, al’: 'vi ćete se snać’', para nema. A vi smatrate da ih ima?
- Siguran sam, nego oni znaju da će trijenala biti i kad ne daju ni dinara. Loše smo ih navikli... U kojoj fazi je realizacija Golf naselja sa projektima osam arhiteka iz različitih zemalja, čiji ste vi idejni tvorac?
- Projekti Tajgermana i Kurokave odbijeni su zbog krupnih tehničkih nedostataka. Što se tiče mog projekta, bilo je predviđeno da bude realizovan između kuća Milboka i Izraelca, medutim tu dođe go’sn Baja, čuveni biznismen, i napravi petospratnicu bez ikakvih dozvola, na kraju obezbedivši sve moguće saglasnosti. Na koga to mislite?
- Neću vam reći ime... U poslednje vreme često gostujete u Kini. O kakvim povodima je reč?
- Tamo sam boravio u više navrata, na poziv Kineske akademije nauka odnosno Instituta za ekološka istraživanja. Obišao sam mnoge kineske gradove, među kojima i Čuhai, naselje koje se za deset godina od ribarskog sela pretvorilo u milionski grad sa preko sto tornjeva i šestotračnim bulevarima koji ga premrežavaju. Kineze sam upoznao sa svojim projektima, tamo sam radio i neka idejna rešenja za 'de lux' hotele u Čuhaiju. Moj projekat - satelitsko naselje u blizini velikog grada takozvani Ivica Eco-City sa 368 stanova od kojih svaki ima svoj veliki privatni vrt, kao odgovor na nove izazove, veoma je dobro primljen u ovoj zemlji prilikom promocije. Ljubica Jelisavac
