Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tus naredio likvidaciju oficira JNA
Sukob generala ponovo planuo posle hapšenja Branimira Glavaša
Od našeg stalnog dopisnika
ZAGREB, 7. novembra – Bolji poznavaoci prilika u Hrvatskoj znaju da se u vreme njenog osamostaljenja i rata koji je to pratio malo toga dešavalo slučajno i spontano. Tako je i u vezi sa brojnim ratnim zločinima koje je hrvatska strana počinila, a ozbiljnije se istražuju tek sada, desetak godina posle završetka tog građanskog rata (koji se u Hrvatskoj i dalje službeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tretira isključivo kao "srpska agresija"). Potvrđuje to i najnovija afera u kojoj se ispostavilo da je bivši visoki oficir JNA, i do 1991. godine komandant Ratnog vazduhoplovstva JNA, general Anton Tus, koji je zatim prešao u Tuđmanovu vojsku, u septembru 1991. naredio tajne likvidacije oficira JNA.
Ovaj neugodan podatak po Hrvatsku vojsku, a još više po moralni lik i vojničku čast onoga koji tako odlučuje o životu svojih dojučerašnjih kolega po oružju, isplivao je pred domaću javnost u žaru međusobnog sukoba hrvatskih generala koje razdvaja "crvena nit" vojničkog porekla – da li su u HV došli iz JNA ili su izrasli kao dobrovoljci u borbenim akcijama protiv JNA i pobunjenih Srba. Taj sukob je sada ponovo izbio povodom hapšenja Branimira Glavaša, najodgovornije osobe u Osijeku u vreme masovnih likvidacija srpskih civila 1991. godine.
Patrioti i ekstremisti
Grupa penzionisanih ratnih generala, listom onih koje je u te visoke činove unapredila desničarska vlast po liniji privrženosti i podobnosti a ne vojnog znanja, pružila je nedavno podršku svom istomišljeniku Glavašu, osuđujući Sanaderovu vladu što je dozvolila njegov pravosudni progon. Na to je oštro reagovao penzionisani general Anton Tus, koji je u Dnevniku HTV-a te generale nazvao štetočinama, a neke označio i kao kriminalce.
Reagujući, general Marinko Krešić je podsetio Tusa na njegovu naredbu od 27. septembra 1991. godine, kojom se doslovno naređuje: "U pripremi plana, s odstojanja, tajno izvršiti likvidaciju krajnje ekstremnih ličnosti." Krešić pita Tusa: "Treba li vas možda podsećati šta je sve tokom 1991. govorio i zapovedao vaš istomišljenik general Martin Špegelj kada su u pitanju porodice oficira JNA", te napominje da "ko god da je poslušao i sproveo tu Tusovu naredbu završio bi na sudu kao ratni zločinac".
Tus nije mogao da negira činjenicu da je naredio likvidaciju oficira JNA, ali u današnjem "Večernjem listu" objašnjava kako tu "nije reč o ratnom zločinu", već da je "to bila borbena vojna odluka", pa napominje: "Krešić i Rojs namerno ne objašnjavaju kontekst – u toku je bila akcija osvajanja kasarni u Bjelovaru i Koprivnici i procenio sam da su tamo ekstremni oficiri JNA, koji planiraju uništiti Bjelovar i pobiti civile. Naredio sam, u tački 5. naredbe, da se ekstremisti tajno, s udaljenosti, likvidiraju, kako bismo sprečili razaranje, te da naši vojnici ne prilaze Barutani, no u tački 6. objašnjavam zapovednicima da, ako je moguće, prisile ekstremiste na predaju."
Međutim, dodaje Tus, "ekstremisti su izveli tenkove na ulice, počeli uništavati kuće, a oficir JNA je digao sebe, svoje vojnike, deo Barutane i desetak hrvatskih vojnika u vazduh".
Zločin u Bjelovaru
Tus sada pati od "amnezije", jer je poznato da tenkovi nisu izašli na ulice Bjelovara, nego se nekoliko mlađih oficira branilo iz opkoljene kasarne dok su imali municije i dok nisu pobijeni. A tvrdnja da su oficiri jedine tada legalne vojske u Hrvatskoj ekstremisti zato što brane napadnutu kasarnu – posebna je priča. Činjenica je da je upravo u Bjelovaru počinjen jedan od najtežih ratnih zločina u Hrvatskoj nad pripadnicima JNA, koji se upravo istražuje, jer su posle predaje kasarne metkom u glavu ubijena trojica najviših oficira, a još se ne zna tačan broj likvidiranih vojnika i civila.
U polemiku se uključio i bivši visoki obaveštajni oficir JNA koji je takođe 1991. prešao Tuđmanu i bio član Glavnog štaba HV-a, a sada je admiral u penziji, Davor Domazet Lošo, koji ima svoju "teoriju zavere" o ovom po HV vrlo neugodnom događaju: "U Hagu se vode pregovori, obaveštajci JNA pokreću plan kako bi dokazali da Tuđman nema komandu nad hrvatskim snagama te da je reč o razularenoj rulji. Tus uleće u zamku, pa po preporuci jednog brigadira HV-a, koji je bio agent KOS-a, naređuje – mimo Tuđmana – osvajanje objekata u Bjelovaru i ostalih kasarni. Smatram da je Tus nesvesno naseo. Činjenica je da je Tus tada odigrao ružnu ulogu, a posle je i sam tvrdio da je samovoljno krenuo u tu akciju", kaže Domazet.
U ovu zbrku umešao se i bivši general JNA Martin Špegelj, naravno na strani Tusa. On optužuje generale Marinka Krešića i Ljubu Ćesića Rojsa da su, ni manje ni više nego, "na liniji četničke propagande prema Hrvatskoj", pa napominje: "Ta je propaganda početkom devedesetih tvrdila da su neprijatelji Jugoslavije svi oni koji su se priključili novoj hrvatskoj vlasti te da ih treba skinuti i kompromitovati po svaku cenu. Beograd je želeo da kompromituje oficire koji su iz JNA prešli na hrvatsku stranu kako bi se preko njih kompromitovala Hrvatska." Tako, po Špegelju, ispada da su Tuđman i njegova vojska bili na braniku Jugoslavije – samo to tada valjda nismo shvatili.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 08.11.2006.]
