Izvor: Blic, 17.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetlo u tami 'Magbeta'
Svetlo u tami 'Magbeta'
Velika je čast što je jedno od tri najstarija evropska pozorišta nekoliko dana posle premijere svoje najnovije predstave 'Magbet' došla u Beograd da nam prikaže svoju briljantnu predstavu. Reč je Kraljevskom dramskom pozorištu i predstavi sjajnog reditelja Stafana Valdemara Holma, koji je danas na čelu ovog slavnog teatra.
Neću pisati o predstavi u celini. Naši glumci katkada mogu sve ono što i stokholmski, ako ne računamo neponovljivu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Lene Endre, veliku glumice svoje zemlje. (Blago Jagošu Markoviću što će u Dramatenu s njom u naslovnoj ulozi režirati retko igranu Strindbergovu tragediju 'Kraljica Kristina'). Dekor rediteljeve životne i pozorišne saputnice Bente Like Miler je majestozan, njeni kostimi uklopljeni u dekor po principu slaganja boja ili kontrasta. Ali i kod nas u poslednje vreme naši dekori i kostim umeju da imaju sličnu estetičnost.
Ali ono što je kod nas još nedostižno, to je osvetljenje Torbena Lendorfa i raznovrsni i znakoviti izvori svetla reditelja i scenografkinje u ovom osavremenjenom 'Magbetu'.
Sve je počelo od jedne obične sijalice koja se po dizanju zavese klati nekih desetak sekundi, a onda se zavesa koja se tek podigla - spusti. Bio je to jasan znak da će se reditelj poigrati svetlosnim izvorima.
Zatim se pojavio red zloslutnih sijalica iz mrtvačnice, potom dva kandelabra koji se dižu nebu pod oblake, posle toga zastrašujuće ogromni abažur nad stolom gde se ličnosti drame 'truju od šale', male štelampe koje su voleli filistri neke od prošlih decenija i ponovo preteća i sablasna škiljava svetlost koja ne sluti na dobro, naročito kod Šekspira.
Da je pameti, naše najdarovitije dizajnere svetla trebalo bi poslati na kratak ili duži kurs u Dramaten. Uveren sam da bi ih oni rado primili iz poštovanja prema Narodnom pozorištem u Beogradu s kojim su se sprijateljili.
Hvala potencijalnim štrajkačima što su se uzdržali od obustave rada bar dok nisu odigrali svoje predstave naši dragi gosti sa Severa.
Mladoženje
Danas, u vreme sve ređih ozbiljnih i dugotrajnih veza, kada mediji neprekidno objavljuju neku vrstu komunikativnog imperativa kojim se preporučuje često, opušteno i lahorasto menjanje partnera, bez bilo kakvih briga u pogledu moralnosti ili osećanja krivice, kada brakovi sve kraće traju, a porodica se proglašava prevaziđenom formom, kada mlade, zdrave i dobro vaspitane devojke očajavaju zbog toga što ne mogu da nadu dečka, a njihovi vršnjaci sa rezignacijom konstatuju da je romantika na izdisaju, na pomolu je svojevsrstan kulturni paradoks, koji preti da u potpunosti unese zbrku u naše živote.
Od trenutka kada se Elton Džon oženio, pažljivo poljubivši svog mladoženju, vodeći računa da mu ne zakači brkove, i ozvaničio svoju dugogodišnju vezu građanskim brakom, na sceni je svojevrsna pomama homoseksualaca za legalizacijom njihovih veza. Isti zahtev je nedavno bio predmet rasprave i u američkom senatu, dok su homoseksualci Holandije zahtevali da se starosna granica raspoloživih i homo orjentisanih dečaka sa 16, pomeri na 14 godina, kako njihovi mentori pedofili ne bi bili krivično gonjeni!
U kulturi koja nedvosmisleno nalaže novu vrstu društvenog komuniciranja u kojoj je interes uzurpirao svaki prostor za ljubav, a ideologija 'singl' života postala omamljujuće sredstvo za sve one koji se nadaju da će opstati u surovoj igri društvene razmene, zainteresovanost homoseksualaca da dobiju simboličku legitimaciju 'bračnih drugova', kroz društvenu instituciju koja se već više od pola veka opoziva kao represivna, staromodna i zrela za 'otpis', predstavlja fenomen koji je inkopatibilan sa modernim društvenim trendovima.
Jer u ovom fenomenu borba homoseksualaca za društvenu integraciju, koja poseže za raspoloživim i tradicionalnim formama, kao i opšte proklamovano pravo na razliku, paradoksalno se ukidaju u potrebi da lice na one od kojih se razlikuju. Činjenica da instituciju braka simbolički renoviraju upravo homoseksualci možda je najbolji dokaz u prilog tezi o njegovoj prevaziđenosti.
