Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Status Kosmeta se rešava i posle 10. decembra
Destabilizacija Balkana u 2008. godini kao posledica jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije koje nije u skladu sa međunarodnim pravom i koje bi posle toga priznale treće strane bila bi poraz međunarodnog angažmana na Balkanu u poslednjih 15 godina, kao i kolektivni poraz demokratije u celom regionu, ocenjuje ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, objašnjavajući da je pritisak da se pokrajini da nezavisnost izuzetno jak, ali i da ima mnogo zemalja koje misle da kompromis >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije nemoguć. "Kad me predstavnici tih zemalja pitaju šta je potrebno da bi se došlo do kompromisa, ja im kažem: Dajte nam nedelju dana, dve nedelje ili mesec, ali da ne bude očigledno jasno i preko megafona razglašavano da će ako ne bude kompromisa Albanci dobiti ono što žele i mi ćemo postići kompromis". Ali, sada osim stava Sjedinjenih Američkih Država, imamo i jasne izjave Francuske, Italije, Velike Britanije u prilog brzoj nezavisnosti Kosova?
Taj momentum se stvara jako dugo. To se ne dešava u poslednjih nedelju dana, već u poslednjih nekoliko godina. U nedostatku očiglednih izgleda da se postigne kompromis, sve više zemalja počinje da "leže na rudu" i to je nešto čemu mi sem argumentima i principijelnom, pozitivnom i demokratskom argumentacijom ne možemo da se odupremo. Prosto, nemamo tu vrstu gabarita da bilo kojim drugim sredstvima zaustavimo takav momentum. Ono što može da ga zaustavi su samo pravila, odnosno međunarodno pravo koje te zemlje mogu da odluče da poštuju ili da ga ne poštuju. I opet mi ne možemo da utičemo na njihove odluke, sem principijelnom argumentacijom.
Koji je vaš osnovni argument protiv nezavisnosti kada razgovarate sa predstavnicima država koje se zalažu za takvo rešenje?
Pošto sam poslednjih meseci razgovarao sa najvišim predstavnicima desetina zemalja, iz različitih kultura, političkih sistema, argumentaciju sam uvek prilagođavao sagovorniku. Zavisi od toga koliko je on blizak ovoj situaciji. Na prošlonedeljnom ministarskom sastanku Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) rekao sam da se ne može jednoj zemlji reći da njeno mišljenje ne važi. To nije bilo mesto da se objašnjava istorijat sukoba, ni kako su izgledali pregovori, već da se kaže da je to stvar od fundamentalnog značaja za moju zemlju, za mir i stabilnost u celom regionu i za prostor OEBS-a, a u toj organizaciji se odluke donose konsenzusom. Prema tome, tražio sam da nastavimo razgovor dok se svi ne složimo, kao što nastavljamo razgovor dok se svi ne složimo i oko drugih pitanja.
Kada razgovarate s nekim predstavnikom zemlje članice "trojke", odnosno Kontakt grupe, onda ih zamolite da obrate pažnju na zapisnike iz Badena, Beča, Brisela, Londona i da vide da je na apsolutno svakom sastanku srpska strana imala novi predlog, širila ponudu, produbljivala je. A govor prištinske strane bio je isti od prve do poslednje runde. U Badenu je čak u jednom trenutku Agim Čeku rekao: "Pa, kad ćete vi već jednom da shvatite da mi nismo došli ovde da s vama pregovaramo o statusu?". Ja sam tražio da ta rečenica obavezno uđe u zapisnik, jer ona objašnjava zašto ovih 120 dana oko kojih smo se svi trudili nisu uspeli. Albance nije bilo moguće pomeriti i možemo da raspravljamo zašto je to tako. Mislim da je to tako zato što su oni sve vreme bili ohrabrivani da samo sačekaju 10. decembar i da će dobiti ono što hoće.
Šta će se desiti posle 10. decembra?
Posle 10. decembra dolazi 11. decembar. To je naša rukovodeća filozofija. Mi nemamo izbora, za nas se svet ne može završiti 10. decembra, za nas stvar ne može da bude gotova 10. decembra, govorim o statusu Kosova i Metohije. Za nas ta stvar ne može da bude gotova bilo šta da se desi, pod bilo kojim okolnostima, ikada. Mi se nećemo ni pre 10. ni posle tog datuma pomiriti niti prihvatiti bilo šta što nije u skladu sa našim ustavom, što nije u skladu sa međunarodnim pravom i što je de fakto nametnuto rešenje, rešenje s kojim se mi nismo složili.
Videćemo pre svega šta će pisati u izveštaju posredničke "trojke", a ja očekujem da će taj izveštaj sadržati verodostojnu analizu procesa koji je trajao 120 dana i da će se vrlo jasno videti da je Beograd bio angažovana strana, pozitivna strana koja je nudila razne opcije i koja je na kraju krajeva rekla da je spremna da razgovara o bilo kojoj tački bilo kog predloga koji smo stavili na sto. Albanska strana je bila potpuno nespremna za angažovanje u pregovorima. Bilo bi i moralno i politički poražavajuće da jedna takva vrsta ponašanja bude nagrađena podrškom.
Kakve će mere vaše ministarstvo preduzeti prema onim zemljama koje budu priznale eventualnu jednostrano proglašenu nezavisnost?
Vlada već dosta dugo razmatra mere, a ministarstvo spoljnih poslova će delovati u skladu sa kolektivnom odlukom vlade. Nije još uvek korisno da sa listom takvih odluka izlazimo u javnost, da otkrivamo te naše karte, te mere kojih ima jako puno. Ono što mogu da kažem je da će organi Republike Srbije učiniti apsolutno sve što je u njihovoj moći, sem upotrebe oružane sile, da se jedna nelegitimna odluka koja bi predstavljala flagrantno kršenje ustava Srbija, flagrantno kršenje rezolucije 1244 i svih pravila međunarodnog poretka, ne sprovede u delo, da se pokaže neuspešnom i da se revidira.
Hoće li ceo spektar mera biti upotrebljen odjednom ili će postojati stepenovanje u njihovoj primeni?
Naravno da postoje stepeni. Nemamo mi samo jednu kartu koju ćemo odmah baciti na sto. Suverena država u trenutnoj geostrateškoj konstelaciji, u trenutnom regionalnom i međunarodnom prostoru ima širok spektar mera koje može da iskoristi kada govorimo o političkom, diplomatskom dejstvu, o ekonomskim merama. Ima ih jako mnogo i one variraju od čisto formalnih do vrlo praktičnih mera. Mi ćemo ih sve upotrebiti sa dinamikom za koju ocenimo da je optimalna. Nećemo se libiti da primenimo bilo koju od njih na adekvatan način da bi se postigao maksimalan efekat. Zaštitićemo svoje nacionalne interese na tom prostoru i nacionalne interese uopšte, a jedan od važnih interesa je da zemlju ne uvedemo u izolaciju.
--------------------------------------------------------------------------
OEBS na mesec dana, EU samo kroz Savet bezbednosti
Jedna od prvih odluka koju treba doneti posle 10. decembra je ona o mandatu misije OEBS-a u pokrajini. Kakva će biti ta odluka?
Mi pre svega mislimo da svaka odluka o statusu ili načinu upravljanja pokrajinom mora biti doneta u skladu sa međunarodnim pravom i potvrđena u Savetu bezbednosti. U Madridu smo odoleli jako velikom pritisku da se obavežemo kao OEBS, znači da se i Srbija složi, da misija na Kosovu treba da dobije mandat za 2008, nezavisno od događanja u statusnom procesu. Mi smo rekli da to nije moguće, jer statusni proces i sve drugo što je u vezi sa Kosovom i Metohijom mora u svakom trenutku imati puni legitimitet. Naravno, želimo da OEBS ostane na Kosovu, iako nismo sasvim zadovoljni njegovim radom i mislimo da je moglo mnogo više da se uradi. Ali, mora ostati na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom. Ponudili smo zato da glasamo za budžet misije za 2008, ali nismo spremni da podržimo mandat na duže od mesec dana i da se onda na svakih mesec dana u Savetu OEBS-a ponovo potvrđuje mandat. Ako se desi da ne ostanemo u okviru međunarodnog prava, onda moramo naš stav o međunarodnom prisustvu da podvrgnemo reviziji u skladu sa novonastalim okolnostima.
To se odnosi i na misiju Evropske unije, koja se već ozbiljno priprema da preuzme poslove Unmika?
Što se tiče misije EU, to je druga stvar. Prisustvo OEBS-a je međunarodno-pravno definisano rezolucijom 1244, a prisustvo EU nije. Prema tome, ukoliko bi došlo do toga da EU preuzme ulogu Unmika, naše je mišljenje da do toga mora doći odlukom Saveta bezbednosti.
A ako generalni sekretar UN pozove Evropsku uniju da zameni Unmik?
Ja sam čuo da takva razmišljanja postoje. Stav Srbije je da to ne bi bilo u skladu sa međunarodnim pravom, jer samo Savet bezbednosti može donositi takve političke odluke. Ukoliko bi se desilo da generalni sekretar donese takvu odluku, to bi narušilo njegov kredibilitet i to ću Ban Ki Munu reći u četvrtak kad se budem video s njim u Njujorku.
[objavljeno: ]
