Izvor: Politika, 29.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protojerej protiv Lenjina
Jedna izreka kaže: „Prošlost Rusije mogla bi se pokazati potpuno nepredvidivom”.
Navedena tvrdnja u potpunosti se uklapa u inicijativu protojereja Dmitrija Smirnova koji je ovih dana zatražio od nadležnih ruskih institucija da provere koliko u delima Vladimira Iljiča Lenjina ima elemenata – ekstremizma.
Kako navodi protojerej, koji ne krije da nije veliki poštovalac dela vođe Velike oktobarske revolucije, vreme je da se razotkrije pravi lik Lenjina i razbiju „zablude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o njegovoj ulozi u istoriji Rusije” koje, tvrdi, i danas unose podele među žitelje Rusije.
Lenjin je 1917. predvodio revoluciju kojom je prvi put u svetu uspostavljena „radničko-seljačka država”. Bila je to prva marksističko-komunistička revolucija i predstavljala je nastavak februarskih događaja iz iste godine, koji su za rezultat imali abdikaciju carske porodice Romanovih.
Postrevolucionarni period, osim promene vlasti na svim nivoima, obeležen je i svojevrsnim obračunom sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Na hiljade sveštenika je pobijeno ili oterano u radne logore, a mnoga crkvena zdanja su srušena do temelja ili im je promenjena namena.
Tek po raspadu Sovjetskog Saveza 1991. i dolaskom na vlast Borisa Jeljcina Crkva se u punoj meri vratila u javni život Rusije.
Reakcija zvaničnih predstavnika Ruske akademije nauka povodom zahteva protojereja Smirnova zasad je – umerena: „Lenjina danas malo ko čita, tako da izvlačenje ekstremističkih elemenata iz konteksta njegovog ukupnog dela ne bi imalo posebnog smisla”.
Da li je protojerej odabrao baš pravi trenutak da se obračunava sa vođom Oktobra. Jer, kako izgleda, Crkva u Rusiji ponovo se našla na udaru, s tim što ovoga puta napadi ne stižu od strane „totalitarne postrevolucionarne vlasti”, već sa strane, „slobodno mislećih”.
Tako su na Zapadu i u delu ruske opozicione javnosti okarakterisane članice devojačke pank grupe „Pusi rajot”, učesnice predizborne antiputinske akcije izvedene 21. februara u Hramu Hrista spasitelja u Moskvi.
Zašto je za akciju slanja jedne oštre političke poruke izabran baš verski objekat trebalo bi da odgovore same članice pomenute grupe. Ali, prema nekim tumačenjima, navedeni događaj nije toliko bio izazov Putinu ili Crkvi, koliko tradicionalnim ruskim vrednostima.
Reč je „o izazovu opštem saglasju koje je polako počelo da se formira u ruskom društvu”. „Huškaju nas jedne protiv drugih, udarajući na najosetljivije mesto”, izjavio je jedan crkveni uglednik.
Bliskost RPC sa postsovjetskom (Jeljcinovom i Putinovom) vlašću u Rusiji mnogima bode oči. Ne bez razloga. Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril u svom delovanju kao da je preuzeo autoritativne manire karakteristične za državnu vlast. Kako svojom pojavom i preskupim satom na ruci, tako i odnosom prema sveopštoj javnosti. Patrijarh više deluje kao jaka politička figura nego kao „skromni sluga božiji”.
Poglavar RPC svakako želi da se Crkvi vrati status kakav je imala u carsko doba, a koji joj je oduzeo Lenjin sa svojim boljševicima.
Kako navodi španski list „El mundo“, „Pusi rajot” su iskoristile pravo da kritikuju i izražavaju svoje stavove, što im garantuje demokratija. Ali, te garancije ne stoje kada je reč o napadu na Crkvu.
U Rusiji, kao i u delu zapadnih zemalja, religija ima posebnu moć koju joj daje država”.
Sa druge strane, Hram Hrista spasitelja u Moskvi po mnogima je simbol jeljcinovsko-putinske RPC i, kao takav, logično se našao na udaru pankerki.
Polovinom maja 2007. visoki arhijereji Ruske pravoslavne crkve u inostranstvu doneli su odluku o obnavljanju veza sa Moskovskom patrijaršijom. Kako je tada preneo „Volstrit džornal”, hiljade ljudi tiskalo se u Hramu Hrista spasitelja i ispred njega ne bi li bili svedoci ovog istorijskog događaja koji je ocenjen kao „znak da je Rusija prevazišla sopstvenu tragičnu prošlost”.
„Njujork tajms” je ovaj skup čak nazvao „simboličkim okončanjem građanskog rata u Rusiji”.
Sumnjivci su međutim vrteli glavom tvrdeći da je reč o nastojanju Putina da proširi kanale sopstvenog uticaja van granica ruske države.
I tako, dok protojerej Smirnov pokušava da promeni rusku prošlost, a „Pusi rajot” sadašnjost, čini se da i on i one svoje strele odapinju na mete koje, u ovom trenutku, teško da mogu da dosegnu.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 30.08.2012.
