Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari uzbuđeniji od birača
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 23. novembra - Građani Hrvatske u nedelju, 25. novembra, odlučiće na parlamentarnim izborima kome će dati poverenje da u naredne četiri godine vodi državni brod. Iako je svoje kandidate za 140 mesta u Hrvatskom saboru predložilo 55 stranaka i 46 koalicija, ovogodišnji izbori prolaze u prilično mirnoj atmosferi barem što se građana tiče, a najveća uzbuđenja su među samim političarima koji se ne štede u međusobnim obračunima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ocrnjivanjima. Zašto je tako - domaći politički analitičari sa neskrivenim olakšanjem objašnjavaju skoro jedinstvenom procenom da ko god dođe na vlast to neće bitnije promeniti politiku Hrvatske prema svetu, Evropi i svom okruženju, a neće izazvati ni neke dublje potrese u samoj zemlji.
Izbornoj komisiji predata je ukupno 251 kandidaciona lista, što znači da na jedno mesto u novom sazivu Sabora konkurišu najmanje 22 kandidata. To je nešto manje nego na prethodnim izborima, kada se za svako saborsko mesto borilo po 30 kandidata. Od tog ukupnog broja, predato je 235 stranačkih i 16 nezavisnih lista, a u posebnoj izbornoj jedinici gde se bira osam zastupnika nacionalnih manjina (od kojih tri srpska) predložen je ukupno 71 kandidat.
Izbori su organizovani tako što je cela zemlja podeljena na 10 izbornih jedinica u kojima se bira po 14 zastupnika. Tome treba još dodati 11. izbornu jedinicu namenjenu hrvatskoj dijaspori (najbrojnija je u BiH, gde svi Hrvati imaju dvojno, znači i hrvatsko državljanstvo), kao i 12. izbornu jedinicu u kojoj se biraju predstavnici nacionalnih manjina. Manjinama ni ovaj put nije priznato pravo tzv. pozitivne diskriminacije, odnosno da mogu glasati i na opštim izborima za stranačke liste i na izborima za manjinske predstavnike, već se na biračkom mestu moraju izjasniti samo za jednu mogućnost - za beli ili roze (manjinski) listić.
Karakteristika ovogodišnjih izbora je i u tome što iako učestvuje veliki broj stranaka glavna bitka se ipak vodi između dve najjače - vladajućeg HDZ-a i SDP-a koji je bio na vlasti u mandatu pre ovog HDZ-ovog. Svi ostali se bore za znatno manji "kolač" koji preostaje iza ove dve najjače političke opcije, tako da se izbori u Hrvatskoj sve više pretvaraju u bipolarni politički obračun kojem će konačni izgled dati obavezna koalicija sa slabijim partnerima, jer su obe vodeće stranke daleko od toga da same preuzmu vlast. Zato će po svemu sudeći veće uzbuđenje nastupiti tek posle objavljivanja izbornih rezultata, kada se budu formirale postizborne koalicije, nego što je to sada prilikom izlaska na izbore.
Sada je, naravno, glavno pitanje koja će od dve stranke dobiti relativnu većinu, pa su oči javnosti uperene više u rezultate istraživanja javnog mnjenja nego u ono što suprotstavljeni političari govore. Upravo objavljeni rezultati prvi put posle dužeg vremena izvesnu prednost daju HDZ-u, i to sa 34,4 odsto prema 30,1 odsto za SDP, do kojih je došla slovenačka agencija Medijana Fides čije istraživanje je naručio zagrebački "Globus". Protekla dva meseca blagu prednost je stalno imao SDP ispred HDZ-a, pa se sada u javnosti pitaju da li je na ovakav trenutni ishod uticala zaista sveprisutna HDZ-ova predizborna kampanja, u koju je uloženo znatno više novca nego u slučaju direktnog konkurenta. Odakle toliki novac navodno će se znati tek posle izbora.
U svoju kampanju HDZ je uspeo da privuče i veliki broj istaknutih sportista - čak je i Dino Rađa javno primljen u HDZ, iako je godinama lično podržavao Tuđmana i dolazio na njegove pozive, a teniser Ivanišević svakodnevno servira u HDZ-ovom TV spotu i poziva da se glasa za Sanadera.
Poseban skandal je izbio kada se uprava "Dinama" (čiju blagajnu znatnim delom puni Zagreb čiji je gradonačelnik Bandić iz SDP-a) stavila na stranu i u službu HDZ-ove propagande, što je izazvalo neke njegove verne navijače da ga se javno odriču. Ali, u izborima je izgleda kao i u nekim drugim aktivnostima sve dozvoljeno, pa će i međusobna ljutnja trajati do objavljivanja konačnih izbornih rezultata.
-----------------------------------------------------------
Prednost SDP-u
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 23. novembra - Sudeći i prema najnovijim i poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja uoči nedeljnih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, blagu prednost od oko jedan odsto i dalje ima SDP ispred trenutno vladajućeg HDZ-a. Veliko istraživanje agencije Puls pokazuje da dva dana pred izbore SDP ima podršku 33,4 odsto, a HDZ 32,5 odsto birača. Sledi koalicija HSS-HSLS-PGS sa 6,6 odsto, HNS sa 5,9 odsto stranka penzionera ima 4,8 odsto, a "pravaši" tek 3,8 odsto podrške birača.
Očito je da se hrvatska izborna baza podelila, i to podjednako između dve najjače stranke, što znači da su konačni rezultati izbora sasvim neizvesni i neće predstavljati iznenađenje da pobedi bilo koja od njih dve. Buduća hrvatska vlada biće izvesno koaliciona i glavno je pitanja ko će koga u nju da privuče da bi postigao natpolovičnu većinu u Hrvatskom saboru za dobijanje mandata za njeno sastavljanje.
Jedna od posebnih zanimljivosti ovih izbora je sudbina Branimira Glavaša, koji se nalazi u zagrebačkom zatvoru i upravo mu se sudi zbog ratnih zločina počinjenih nad srpskim civilima u Osijeku tokom 1991. i 1992. godine. Sva dosadašnja predizborna ispitivanja raspoloženja javnosti pokazuju da će u slavonskoj izbornoj jedinici Glavaševa stranka HDSSB osvojiti barem jedno zastupničko mesto, a kako je nosilac izborne liste - vrlo je verovatno da će ponovo u parlament biti izabran i Branimir Glavaš. Zato su se u domaćoj štampi već pojavila nagađanja da li bi u takvoj situaciji Glavaš trebalo da bude pušten iz pritvora zbog eventualnog novog poslaničkog imuniteta ili će parlament odmah odlučivati da mu taj imunitet ponovo skine.
Radoje Arsenić
-----------------------------------------------------------
Protest Hrvatske zbog pisanja "Vašington tajmsa"
Zagreb - Ambasada Hrvatske u Sjedinjenim Američkim Državama juče je "oštro reagovala" na tekst objavljen u "Vašington tajmsu", u kome se kritikuje hrvatski premijer Ivo Sanader, ocenjujući da se radi o "neutemeljenom ličnom napadu" na premijera.
List je 18. novembra objavio tekst u kome piše da istočnoevropske zemlje i dalje progoni komunistička navika obmanjivanja i dvosmislenog govora, a kao primer navodi se Hrvatska, za koju se tvrdi da je vodi "najnepopravljiviji i najdrskiji lažov istočne Evrope, Ivo Sanader", prenosi Radio Slobodna Evropa.
Fonet
[objavljeno: ]
