Izvor: Politika, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podvig Lajke
Prvi živi stvor sa Zemlje u kosmosu bio je pas – lansiran pre 50 godina (3. novembra 1957). Popularna Lajka, iz legla istoimene pasmine severnog lovačkog psa – odabrana je da utre put pokušaju izbacivanja u kosmos čoveka. Njen život prinet je na žrtvenik vasione jedva mesec dana pošto je iz Sovjetskog Saveza već lansiran "Sputnjik", prvi Zemljin satelit načinjen rukom čoveka.
"Bip, biip. Bip", oglašavao se satelit. Reklamirao je sovjetski tehnički i tehnološki uspeh. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Hladni rat je bio u zamahu. Svet je bio pod dubokim utiskom, a neko i uznemiren. Sovjeti su dakle raspolagali raketom, moćnom da njihovu atomsku bombu ponese i (eventualno) dobaci do SAD.
Sovjetski vođa Hruščov bio je ponesen uspehom. Oktobra te godine pozvao je k sebi genija sovjetske raketne balistike Karoljova i zahtevao – još! Može li "nešto" još impresivnije, povodom godišnjice revolucije, pitao je. Ali, "nešto što ne bi pištalo, već da po mogućstvu kevće ili mjauče"!?
Hruščovljevo "nešto" već je bilo u pripravnosti. Zahvaljujući Karoljovu, nekadašnjem učeniku konstruktora Tupoljeva, program za kosmos bio je odmakao. Razvoj balističkih projektila, počet novembra 1947. ispitivanjem "sovjetske" "fau-2", obezbedio je deset godina kasnije mogućnost izgradnje snažnih raketa nosača. "Sputnjik 2", u koji je smeštena Lajka, težio je na primer pola tone, a već treći iz serije, izbačen bez posade 15. maja 1958. – čak 1.300 kilograma.
Uz razvoj raketnog, Sovjeti su već 1950. zasnovali i medicinsko-biološki kosmički program, pa su se na poligonu pojavili i četvoronožni "pitomci", kada su Lajkini prethodnici dopremljeni u Kapustni Jar.
Prvi koji su ikad vinuti uvis bili su Cigan i Dezik, izbačeni na sto kilometara visine i, posle petnaest minuta leta u termokabini, spušteni padobranom.
Pripreme pasa postale su kasnije deo programa kosmonauta. Životinje su podvrgavane dejstvu vibratora, izdržavale su obrte unutar centrifuge i podvrgavane su pritisku, zatvorene unutar termobarokomore.
Posle razgovora s Hruščovom, Karoljev se više nije odvajao od Homjakova, konstruktora zaduženog za "biološki satelit". Krajem oktobra, tročlana "pseća ekspedicija" kandidata dopremljena je specijalnim avionom na kosmički poligon – Albina, Lajka i Muha.
Odluku o izabranom psu trebalo je da donese državna komisija, formirana specijalno i sa zadatkom da o tome izvesti Kozlova, člana Politbiroa i desnu ruku Hruščova. Komisija je odabrala Lajku. Zbog njene staložene naravi i dokaza o izdržljivosti.
Prvog novembra posle ponoći, specijalni kontejner sa "astronautom" podignut je na vrh rakete, uspravljene uz rampu za lansiranje. Utegnut remenjem i specijalnim jastucima, pas je bio u termičkoj kabini, kakva je već spremana za budućeg kosmonauta. Unutrašnjost broda opremljena je onim do čega se do tog časa bilo došlo, imala je, na primer, ventilacioni uređaj. Ali problem toplotne izolacije protiv pregrevanja još nije bio rešen.
Lajka je imala na raspolaganju automatsku hranilicu i zalihu obroka za čak dvadeset dana, no sve je to bilo izlišno. Lansiran u kosmos 48 sati posle ukrcavanja, pas je sedam dana kružio oko Zemlje i onda izdahnuo. Od prevelike toplote.
Uspešno lansiranje satelita s psećom posadom podgrejalo je želje Hruščova. Sovjetski vođa povećavao je pritisak na Karoljova da požuri i što pre ukrca i čoveka, ali konstruktore je mučio nerešeni problem toplotne izolacije. Tokom 1960. izbačeno je čak pet novih satelita, četiri s psima, ovog puta u parovima, Lisičkom i Čajkom, Belkom i Strelkom, Muškom i Pčelkom i najzad s Kometom i Šutkom.
Sudbina Gagarinove prethodnice bila je, međutim, najčešće tragična. Čajka i Lisička poginule su u eksploziji rakete. Muška i Pčelka skrenule su sa orbite i, da se ne bi spustile na tle Kine (tada u neprijateljstvu sa SSSR), razorene su zajedno s brodom, negde iznad Afrike... Srećno su se vratile jedino Belka i Strelka, zajedno s tucetom saputnika belih miševa.
Marta 1961. vraćena je uspešno na tle kapsula sa Zvezdočkom i "manekenom", imitacijom kosmonauta. Pritešnjen nestrpljivošću sovjetskog vođe, Karoljov je potom odlučio da pusti u vasionu i prvog sovjetskog kosmonauta, Gagarina (1961). Ali, samo krug!
[objavljeno: ]
