Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobeda Putinove opcije
Državna duma Rusije ostaje višepartijska. Prebrojavanje glasova po zatvaranju biračkih mesta širom najveće države na svetu pokazalo je da obični ruski građani najviše veruju aktuelnom predsedniku Vladimiru Putinu, ali i da veruju u parlament kao najvišu instituciju u kojoj se prelamaju različiti pogledi na sadašnjost i budućnost zemlje. Relativno visok odziv birača od preko 63 procenta najbolja je potvrda ovakvog stava. Prema još uvek nezvaničnim izveštajima Centralne izborne komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (posle 98 odsto obrađenih izbornih protokola), unapred najavljivana pobeda Jedinstvene Rusije (JR), ispostavilo se, više je nego ubedljiva – osvojeno je 64,1 odsto glasova. Na velikom odstojanju prate je Komunistička partija Ruske Federacije Genadija Zjuganova sa 11,6 procenata, Liberalno-demokratska partija Rusije Vladimira Žirinovskog sa 8,2 i Pravedna Rusija (PR) Sergeja Mironova sa 7,8 odsto. Ponovimo, brojke su privremene, ali odnosi se sigurno neće menjati.
Važno je napomenuti i da se s pomenutim rezultatom JR skoro domogao magične brojke od dve trećine deputatskih mesta (Državna duma, inače, broji 450 deputata), čime bi stekla pravo da samostalno uređuje mnoga ustavna pitanja. Ovakva mogućnost, naravno, još uvek postoji, pošto tek predstoji raspodela glasova partija koje nisu prešle neophodni cenzus, a koje su (ukupno) osvojile poverenje skoro osam odsto birača. Neophodno je, dakle, sačekati zvanične rezultate a oni bi trebalo da uslede 7. ili 8. decembra, dok je prvo zasedanje novog saziva Državne dume predviđeno već za 2. januar 2008. godine.
Sudeći prema prvim reakcijama, tri partije koje su pored JR ušle u Državnu dumu (KPRF, LDPR i PR) nisu nezadovoljne postignutim. Doduše, one, pa i partije koje nisu prešle cenzus, najavljuju zahteve za ponovno prebrojavanje glasova na pojedinim biračkim mestima, ali se, generalno, slažu da značajnijih narušavanja izbornog postupka nije bilo. Čak ni u Čečeniji gde je JR osvojio više od 99 odsto glasova.
Glavna poruka nedeljnih ruskih izbora, koje su mnogi ocenili i kao svojevrstan referendum o dosadašnjem radu predsednika Vladimira Putina, svakako je potvrda politike koju on sprovodi. Upravo stoga su se predizborne analize uglavnom bavile pitanjima koliko će birača izaći i koliko ubedljiva će biti pobeda JR.
A ta pobeda, smatraju eksperti, neće uticati na promenu kursa kojim se zemlja trenutno kreće, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Činjenica da će u Državnoj dumi sedeti predstavnici četiri partije sigurno neće biti prepreka za sprovođenje sadašnjeg ekonomskog kursa, smatra Jevgenij Gavrilenkov, član investicione kompanije "Trojka-dijalog", a prenosi agencija RIA Novosti. Slično razmišlja i Igor Nikolajev iz konsultantske kompanije FBK koji je uveren da će ovakva duma efikasno sarađivati sa predsednikom države i sa vladom – i sadašnjim i budućim. "Nije stvar u tome što su pobedili isti oni koji su pobedili pre četiri godine, nego što su to učinili u novim okolnostima", tvrdi Nikolajev.
Nedeljno glasanje za peti saziv parlamenta RF pratili su i neki kurioziteti. Tako pojedini analitičari u prvi plan ističu činjenicu da je Jedinstvena Rusija u nedelju osvojila manje glasova nego Vladimir Putin na prošlim predsedničkim izborima. Ako se prihvati da je izjašnjavanje za Državnu dumu zaista bilo i referendum za Putina onda, smatraju pomenuti, ispada da njegova popularnost pada.
Ipak, bizarniji je podatak da je ulaskom LDPR-a u parlament bivši pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti Andrej Lugovoj, osumnjičen u Velikoj Britaniji za ubistvo svog kolege Aleksandara Litvinjenka, obezbedio imunitet koji ga za naredne četiri godine štiti od islednika sa ostrva. U Londonu to nisu propustili da registruju.
Slobodan Samardžija
-----------------------------------------------------------
Sumnje Evropljana i SAD
Brisel - Francuska, Nemačka i Švedska pridružile su se juče apelu SAD da ruske vlasti ispitaju navodne izborne nepravilnosti tokom parlamentarnih izbora u Rusiji. Ove evropske države izrazile su zabrinutost posle podnošenja izveštaja posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Saveta Evrope (SE) u kojima se ocenjuje da izbori nisu bili fer i da nisu ispunjeni brojni standardi demokratske procedure, prenose agencije. Posmatrači OEBS-a i Saveta Evrope ocenili su da izbori za državnu Dumu u Ruskoj Federaciji nisu bili fer i nisu ispunili mnoge od obaveza i standarda za demokratske izbore koje su postavili OEBS i Savet Evrope.
Beta
[objavljeno: ]
