Izvor: Politika, 05.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Packe Putinu i Medvedevu
Pobeda, poraz ili nešto treće? To je dilema koja dan posle ruskih parlamentarnih izbora muči svakog pripadnika vladajuće partije Jedinstvena Rusija.
Posle 96 odsto prebrojanih glasačkih listića nedeljnih izbora za novu Dumu brojevi kazuju sledeće: u Donjem domu parlamenta ostaju isti igrači: Jedinstvena Rusija (JR) sa 49,54 odsto osvojenih glasova, što će joj obezbediti 238 mandata, slede komunisti (KPRF) sa 19,16 odsto (92), Pravedna Rusija (PR) Sergeja Mironova 13,22 (64) i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Liberalno-demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog 11,66 (56).
Isti igrači, ali štošta je drugačije. Dosadašnja suverena premoć JR se istopila. Taj proces nije trajao kratko, ali kao da je sve vreme bio u senci predizbornih aktivnosti njenih lidera: šefa države Dmitrija Medvedeva i aktuelnog premijera Vladimira Putina. Ruski analitičari već neko vreme opominju da se imidž JR sveo samo na ta dva imena. Ako se takva ocena primeni na iskazano raspoloženje birača – vladajuća partija je osvojila oko 15 odsto manje glasova nego na izborima 2007 – ispada da je i rejting vladajućeg dvojca dobrano narušen.
To sa sobom nosi posledice koje nisu zanemarljive.
Novi premijer – a to mesto je već rezervisano za Medvedeva – imaće mnogo suženiji manevarski prostor od prethodnika Putina. To znači da će obezbeđivanje većinske podrške u parlamentu morati da traži u saradnji sa opozicijom. Ovo će biti posebno delikatno u slučaju ustavnih promena koje iziskuju dvotrećinsku većinu, a koje je vladajući dvojac već najavio.
Takođe, ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da Medvedev nije političar Putinovog kalibra, što će i opoziciji, definitivno, olakšati posao.
Sa druge strane, Putin, koji je nedavno otvoreno najavio povratak na čelo države, suočiće se sa činjenicom da na tom putu ne može da se osloni samo na podršku sopstvene partije. Njegova pobeda na izborima u martu naredne godine ne dovodi se u pitanje iz prostog razloga što u Rusiji ne postoji političar koji bi mogao, u tom smislu, da mu se suprotstavi.
Ali, izborni rezultat JR će neminovno i Putina naterati da predizbornu retoriku usmeri na širu publiku, što svakako podrazumeva određene korekcije, pa možda i odustajanje od pojedinih ideja.
Šire gledano, sve pomenuto bi moglo da znači i uvod u predsedničku vladavinu „čvršćom rukom”: ukoliko parlament ne bude u stanju da svoj posao radi aktivno i ažurno, nema sumnje da će se reč šefa države tumačiti kao – presudna.
A to je već druga vrsta politike.
Slobodan Samardžija
----------------------------------------------
Zapad kritikuje Putinov „kult ličnosti“
Londonski „Tajms” spekuliše da bi predsednik Dmitrij Medvedev mogao da bude proglašen krivcem za poraz stranke Vladimira Putina: „Možda će Medvedev morati da plati račun, ali to neće povratiti izgubljeno poverenje kod miliona birača.”
Komentarišući predstojeći razvoj, dnevnik ističe: „Putinovi stavovi, poput onih o pitanju Kosova i o kontroli atomskog programa Irana i dalje će podsticati nestabilnost u međunarodnim odnosima.“
Kontinentalni evropski listovi ograničili su se na jednostavniju, banalniju kritiku.
Norveški „Aftenposten” konstatuje da se ovog meseca navršava 20 godina od raspada SSSR-a, a da su ruski izbori jasno pokazali da se od tada ništa bitnije nije promenilo.
„Ipak, minuli vikend nije protekao onako kako je to Putin želeo. Pokazalo se da ni najveća koncentracija moći ne traje večno.“
„Berner cajtung”, blizak švajcarskoj vladi, lakonski je izvestio: „U najvećoj zemlji sveta, 110 miliona birača moglo je da glasa za 450 poslanika Državne dume. Među njima nije se obreo nijedan protivnik režima. Kritički nastrojeni rivali su isključeni iz izborne trke.“
Londonski „Gardijan” predviđa više scenarija, ali tek posle predstojećih predsedničkih izbora: „Moguće je da će Putin podržati premijera Viktora Supkova u kandidaturi za predsednika države, a da će Supkov samo dva ili tri meseca posle dobijenih izbora podneti ostavku iz zdravstvenih razloga i ustupiti mesto Putinu. Druga mogućnost je data u slučaju napada zapadne alijanse na Iran. Putin bi mogao da raspiše krizni referendum i vrati se u predsedničku fotelju.”
Londonski dnevnik zaključuje: „Izvesno će još podosta vremena proći dok ne ustanovimo kuda Rusija korača – u postputinsku eru ili u epohu vladavine novog kulta (Putinove) ličnosti.“
Švajcarski „Noje cirher cajtung” dao je možda najzanimljiviju procenu zakulisnih događanja uoči izbora i za vreme njih: „Nema sumnje da bi Putin i njegovi sledbenici odneli pobedu, ma pod kojim uslovima izbori bili održani. Štaviše, pobeda bi bila ubedljivija, da je Putinov aparat smogao snage da nadjača iskonske reflekse autokratije koji tište duše svih politički orijentisanih Rusa – bez obzira na ideološke razlike.“
M. K.
objavljeno: 06.12.2011.
