Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova razaranja
Izrael ne žuri da okonča vojnu ofanizivu u Libanu koristeći priliku da što više oslabi militantni Hezbolah
Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 19. jula – Osmi dan zaredom razaranja se nastavljaju i bejrutsko nebo je opet prekriveno bombama. Samo u sredu ujutru izveštači javljaju o 40 mrtvih u Libanu, a govori se o pola miliona interno raseljenih lica. Istog dana u Jerusalimu, na sednici izraelske vlade, izdato je saopštenje u kome se kaže da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "borbe protiv Hezbolaha nastavljaju", što se može protumačiti da će na prekid vatre morati da se sačeka, iako diplomate intenzivno rade svoj posao.
U vladinom saopštenju se ističe da je cilj operacije da se vrate dva izraelska vojnika, oteta 12. jula, zaustave raketni napadi na izraelske gradove i eliminiše opasnost od Hezbolaha.
Uprkos međunarodnim naporima da se nađe rešenje za krizu i osigura prekid ratnih operacija, čini se da Izrael ne žuri da obustavi ofanzivu u Libanu, koristeći ovaj trenutak da oslabi militantni Hezbolah i uništi njegove arsenale oružja. Tel Aviv tvrdi da Hezbolah naoružava njegov "sponzor", Iran.
– Vreme je za diplomatiju – izjavila je izraelska ministarka spoljnih poslova Cipi Livni nakon sastanka sa delegacijom Ujedinjenih nacija koja je došla da posreduje. Ranije su ovakve izjave značile da je Jerusalim dobio ozbiljan signal, te da se na izraelsku armiju vrši pritisak za prekid neprijateljstava. Ovog puta je drugačije, smatraju analitičari.
– Diplomatski proces nema za cilj da umanji mogućnost za vojne operacije – pojasnila je Livni.
Uprkos velikom broju civilnih žrtava – najnovije procene govore o 237 u Libanu i 25 u Izraelu, bez obzira na razaranja infrastrukture i intenzivne vojne operacije – ovaj put kao da postoji srazmerno veliko razumevanje dela međunarodne zajednice za ponašanje izraelske armije.
Izraelski analitičari imaju najmanje dva objašnjenja za to. Prvo, jer se Izrael povukao iz Libana 2000. godine na međunarodno priznatu granicu. Drugo, možda još važnije, jeste da međunarodna zajednica militantnu libansku organizaciju Hezbolah vidi kao deo najšireg "džihada", koji ostatku sveta zadaje glavobolje.
Generalni sekretar UN Kofi Anan traži, međutim, prekid neprijateljstava, kako bi se diplomatima pružila mogućnost da završe njihov deo posla.
S druge strane, američki predsednik Džordž Buš optužio je Siriju da pokušava da iskoristi krizu na Bliskom istoku da bi povratila svoj uticaj u Libanu.
Sirijske trupe napustile su Liban prošle godine nakon ubistva bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja i masovnih antisirijskih protesta u Libanu.
– Čini mi se da Sirija pokušava da se vrati u Liban. Postoji sumnja da nestabilnost koju su izazvali napadi Hezbolaha (na Izrael) mogu da podstaknu neke u Libanu da zatraže povratak Sirije – izjavio je juče američki predsednik u Vašingtonu.
Buš je naglasio da Izrael ima prava da se brani, ali i opomenuo jevrejsku državu da "ne ugrozi" vladu libanskog premijera Fuada Siniore.
Izrael od vlade u Bejrutu zahteva da razoruža Hezbolah, kako je predviđeno Rezolucijom UN 1559, iz 2004. godine, i da libanska vojska preuzme kontrolu nad celom teritorijom te nevelike zemlje. Poznavaoci prilika, međutim, smatraju da libanska vlada nije dovoljno jaka da u ovoj multikonfesionalnoj zajednici sprovede takvu odluku, jer Hezbolah uživa podršku najbrojnije pojedinačne grupe, a to su šiitski muslimani. U Libanu živi blizu 53 odsto muslimana, oko 42 odsto hrišćana, i oko četiri do pet odsto Druza.
Izraelski premijer Ehud Olmert je u razgovoru sa diplomatima u Jerusalimu posebno istakao ulogu Irana u najnovijim ratnim zbivanjima. On je optužio Teheran da je "teledirigovao" Hezbolahovu otmicu dvojice izraelskih vojnika zbog koje je, prema izraelskim tumačenjima, otpočela opsežna akcija u Libanu.
– To je trebalo da koincidira sa samitom G-8 u Rusiji, kako bi se pažnja svetske javnosti skrenula sa iranskog nuklearnog programa – podvukao je Olmert.
U međuvremenu egzodus iz Libana se nastavlja. Na stotine Libanaca i stranaca pokušava da po svaku cenu napusti zemlju i pobegne iz ratnog pakla. Procenjuje se da trenutno u Libanu ima oko 160.000 osoba sa stranim pasošima.
Mnoge zemlje poslale su ratne brodove za evakuaciju svojih građana, a veliki broj ljudi je kopnom prešao u susednu Siriju. Uspaničeni ljudi izbegavaju već uveliko razorene autoputeve, koriste manje drumove, provlače se kroz voćnjake i dovijaju se da bi izbegli kišu šrapnela, jer su čitave porodice poginule u kombijima i automobilima, tražeći zaklon od ratnog užasa.
Lea Vasiljević
[objavljeno: 20.07.2006.]
