Izvor: Politika, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mamci za Parižane
Gradonačelnik Delano planira da preokrene pad broja žitelja u centru Grada svetlosti – inače jedne od najmanjih i najgušće naseljenih prestonica u Evropi
Najlepši grad na svetu, a broj žitelja u centru (nešto preko dva miliona na 105 kvadratnih kilometara) čini ga jednom od najmanjih i najgušće naseljenih prestonica u Evropi, jer sami Parižani beže iz njega (po procenat godišnje) mada je – ili upravo i zbog toga – prva turistička destinacija na globusu. Paradoks >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji njegov gradonačelnik Bertran Delano (56), usvojenim dugoročnim planom, želi da preokrene.
Pripremljeni spektar mamaca za privlačenje pre svega mladih, obrazovanih, dinamičnih ljudi, ali i preseljenje mnogih od imigrantskog porekla iz buntovno marginalizovanih predgrađa u subvencionirane stanove (3.500 godišnje) usred elitnih arondismana francuske prestonice.
Kontroverzni prvi levičar na čelu Grada svetlosti još od Pariske komune 1871. kao da u genima ima ponešto i od njenog duha. Svojevremeni pokušaj ubistva usred Gradske većnice atentator je opravdavao ličnom mržnjom prema gej političarima: sam Delano je prvi pripadnik francuske političke elite koji se tako javno deklarisao, u jednoj TV emisiji, još 1997.
Na veliko iznenađenje mnogih, Parižani su ga krajem 2001. izglasali kao prvog čelnika socijalistu. Da bi mu prva čestitka stigla od "crvenog Kena" Livingstona, kolege iz Londona. Dvojac srodnog mentalnog sklopa, često u sukobu sa svojim političkim liderima na obe strane Lamanša, uveliko popularniji i od Blera i od Širaka pri zalasku karijere.
Danas uveliko crveno-belo-bluz raspoloženja – aluzija na nacionalnu trobojku – poput dobrog dela nacije, Parižani su tada proslavljali njegovu pobedu šampanjcem na ulicama, uveliko zamoreni četvrt veka dugom vladavinom degolista.
Širak je kao najdugovečniji gradonačelnik (18 godina) ostavio za sobom, kažu, čistiju, elegantniju, bogatiju i više "buržoa", ali manje uzbudljivu prestonicu – ako je to moguće. No, serija korupcionaških skandala samo je pridodala potrebu za alternativom.
Delano nije obećavao grandiozne planove, koje političari tako vole, a Parižani ne baš toliko, valjda i zato što ih već dovoljno imaju, od najstamenije crkve Notr Dam (iz 12. veka), do novijeg Pompiduovog sofisticiranog Bobura, Miteranove futurističke staklene piramide ispred Luvra, ili tek otvorenog Širakovog legata u liku Muzeja plemenskih umetnosti iz Azije, Afrike, Okeanije i obe Amerike, otvorenog kraj Ajfelove kule u prisustvu Kofija Anana.
Senator iz Pariza, rođen u Tunisu, sa diplomama prava i ekonomije, sklon je, međutim, "malim stvarima" koje čine život. Već je ograničio arogantnu hegemoniju vozača u centru na račun biciklističkih staza, staza za rolere, basove, taksije, skutere i kružnu tramvajsku prugu ispred periferije. Uz pomoć već stogodišnjeg metroa (koliko je star i onaj njujorški) i novih parkova i stanova na račun parkinga – i pariski vazduh je lakši. Sam je dao primer: vozi električni auto.
"Grad slobode, kulture i dinamizma" sa gradonačelnikom asketskog izgleda, sklonog ironiji i tankim cigarilosima, ima i "parisku plažu" tokom nekoliko letnjih sedmica duž obala Sene (Delanovu ideju kopirali su i u Briselu, Bruklinu...), kao i već čuvenu "belu noć" uz ulične parti i muzeje i galerije otvorene do zore. Odnedavno i 240 javnih toaleta je besplatno...
Uz podršku Parižana, kojima je masovno slao upitnike, kao i zelenih koalicionih partnera u gradskoj vladi, centar Pariza ni dalje neće dobijati zgrade više od 37 metara – širiće se horizontalno, a ne vertikalno za šta su se zalagali komunisti (verovatno uz sećanja na oblakodere u bivšem Istočnom Berlinu, recimo, "koji su rešavali probleme masa").
– Pariz se mora takmičiti za privlačenje biznisa, talenata svih vrsta, za mladost samo ako ne zanemari svoju glavni adut – kvalitet života, objasniće Delanoa. Što potvrđuje i 25 miliona posetilaca godišnje.
Ne skriva, međutim, bes prema brutalnosti policije u smirivanju jesenjih nemira u predgrađima, kritikujući za to ponajviše ministra unutrašnjih poslova Nikolu Sarkozija od političkih ambicija za Širakovog naslednika. On sam ih, kaže, nema, ali velike šanse da se useli u Jelisejsku palatu iduće godine prvi put ima jedna žena, Segolen Roajal – danas najpopularnija političarka među Francuzima. Njemu je posebno drago što su iz iste političke partije.
Parižani podržavaju svog gradonačelnika socijalistu, da li će i Francuzi prvu predsednicu? Delano je, kao uvek, optimista.
Nada Dragović
[objavljeno: 03.07.2006.]
