Izvor: Press, 14.Sep.2010, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hapse vođe, a karteli sve jači
U Meksiku je uhapšen još jedan vođa narko-kartela Beltran Lejva, koji se nalazio na listi 10 najtraženijih kriminalaca. Ipak, uprkos brojnim hapšenjima, posao sa drogom i rasturanje po svetu i dalje cvetaju
Serhio Viljareal Baragan, jedan od ključnih ljudi meksičkog narko-kartela „Beltran Lejva", uhapšen je u Meksiku, dve nedelje nakon Edgara Valdeza Viljareala, njegovog rivala iz istog klana. Serhio Viljareal Baragan, zvani El Grande, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Edgar Valdez Viljareal, zvani La Barbi, su među 10 najtraženijih kriminalaca u Meksiku i bili su lideri u zaraćenim frakcijama narko-kartela „Beltran Lejva".
La Barbi se iza rešetaka našao 30. avgusta, dok je El Grande, kako su juče javili svetski mediji, uhapšen preksinoć u gradu Puebla u centralnom Meksiku bez ispaljenog metka, a akciju su izveli 30 marinaca, pet vozila i jedan helikopter.
- El Grande je lišen slobode sa dvojicom saradnika, bez pružanja otpora - rekao je portparol ministarstva unutrašnjih poslova Alehandro Poire.
Prema njegovim rečima, vlada Meksika je hapšenjem zadala nov, snažan udarac kriminalu, s obzirom na visok rang i opasnost Viljareala Bargana, a „Beltran Lejva", jedna od najjačih kriminalnih organizacija u zemlji, veoma je oslabljena.
Meksičke vlasti nudile su 2,3 miliona dolara za informaciju koja bi dovela do hapšenja El Grandea.
Ipak, uprkos hapšenju narko-bosova, karteli u Meksiku koji rasturaju drogu pre svega u SAD, a potom i po čitavom svetu, i dalje su jači od vlasti.
Milijarde dolara
Četiri decenije rata protiv droge i krijumčara iz Meksika, u šta je američka administracija od Ričarda Niksona do danas uložila najmanje trilion dolara, nisu urodile plodom, jer je droge u SAD sve više i sve su brojniji i suroviji narko-karteli na meksičkoj teritoriji.
U Meksiku je praktično „svakodnevni ritual" da se javnosti saopštava kako je policija uhapsila trgovce drogom ili druge kriminalce koji se bave ucenama, premlaćivanjem, ubijanjem i raznim zločinima, pa se oni prošetaju pred TV kamerama, a kada se novinari raziđu - raziđu se i policajci i uhapšeni, pa se „igranka nastavlja".
Američka agencija AP navela je obilje dokumentovanih primera da su nekad „uhapšeni" zapravo na slobodi, kritikujući policiju i pravosudne organe u Meksiku, kao i administraciju predsednika Felipea Kalderona.
Meksička vlada je od decembra 2006. do septembra 2009. uhapsila 226.667 osoba osumnjičenih da su se bavili drogom, manje od četvrtine tog broja su podvrgnuti istrazi, jedva 15 odsto se suočilo sa podignutim optužnicama, a Državno tužilaštvo Meksika ne želi da kaže koliko je zaista proglašeno krivim.
Više od 25.000 ljudi je ubijeno u obračunima narko-kartela za dominaciju na tržištu drogom, a većina slučajeva nije rešena.
Samo u gradiću Sijudad Huaresu, koji važi sa dilersko stecište i raskršće u Meksiku, lane je ubijeno više od 2.600 ljudi, otvorena su svega 93 slučaja ubistva i proglašeno krivim samo njih 19, od kojih svega pet za prvostepeno ubistvo. Za poslove s drogom niko nije ni prozvan, a kamoli da je odgovarao.
Kriminalci na slobodi
Bilo je i slučajeva da su najokorelije ubice hapšene i oslobađane „u nedostatku dokaza". Osvald Munjos Gonzales, poznatiji kao El Gonzo, priznao je ubistvo 40 ljudi, proveo osam meseci u pritvoru i pušten je na slobodu bez podizanja tužbe.
Huan Pablo Kastiljo ubio je 23 ljudi i zbog toga u pritvoru proveo jedva godinu dana, da bi odmah po izlasku ubio još trojicu i - nestao.
Lopez Hektor Armando Alkibar Vong, poznatiji kao El Koreano, koji je ubio 15 ljudi, nestao je negde u procesu izručenja federalnoj policiji.
Meksički predsednik Kalderon je decembra 2006. prvi put angažovao vojsku u svom zavičaju Mičoakan u borbi protiv narko-kartela, od kojih je sada najjači La Familija. Raspoređeno je više hiljada vojnika. Od tada je uhapšeno više od 3.300 krijumčara droge, ali je više od pola brzo oslobođeno bez dokaza.
Kalderon je 2008. potpisao ustavni amandman koji su odobrile sve 32 meksičke savezne države i prema kome su, prvi put dosad, „osumnjičeni krivi dok se ne dokaže da su nevini". Novina je i to da policija mora da završi istražne radnje i prikupi dokaze pre samog hapšenja, da sudijska veća odlučuju da li su dokazi pravosnažni za sudski postupak, a da suđenja moraju biti javna i presude izrečene. Istovremeno je u toku reforma pravosudnog sistema koja treba da bude završena do 2016. uz podršku SAD.
