Izvor: Blic, 20.Nov.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor NATO i Rusije o raketnom štitu
Rusija i NATO će istražiti načine za saradnju u sferi raketne odbrane na samitu koji će označiti “novi početak” u njihovim odnosima, izjavio je juče Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO, uoči okupljanja lidera Alijanse u Lisabonu, u Portugalu, na dvodnevnom samitu koji je ocenjen kao možda najznačajniji u istoriji ovog vojnog saveza. “Mislim da smo svedoci novog početka u odnosima NATO i Rusije, a možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i novog početka u odnosima Rusije i Zapada”, kazao je Rasmusen.
Prema najavama iz Moskve, Dmitrij Medvedev, ruski predsednik, izneće na zasedanju Saveta Rusija-NATO ruske predloge za razvoj odnosa sa zapadnom vojnom alijansom, pa i inicijative o saradnji u oblasti protivraketne odbrane. Sergej Prihotko, pomoćnik Medvedeva, nije precizirao o kakvim je konkretno inicijativama reč, ali je ocenio da bi zajednička taktička protivraketna odbrana Rusije i NATO mogla biti formirana u srednjoročnoj perspektivi.
Rusija je u glavnom odustala od ranijih primedaba vezanih za štit nakon što je Barak Obama, predsednik SAD, objavio da napušta planove Bušove administracije o raspoređivanju raketa presretača i radara u "zadnjem dvorištu” Moskve, u Poljskoj i Češkoj. Sada se planira da glavni "hardver” bude raspoređen na američkim ratnim brodovima stacioniranim u Mediteranu, mada nije isključena mogućnost i objekata baziranih na kopnu. Sistem se razvija u periodu od deset godina. Štit će, ističu u NATO, biti jedan od ključnih elemenata njegovog novog "strateškog koncepta” koji će biti usvojen na samitu.
Medvedev, koji je prvi ruski predsednik koji će prisustvovati samitu Alijanse, priključiće se Obami i drugim liderima zemalja članica NATO na skupu na kojem će se od bivšeg neprijatelja iz doba hladnog rata zatražiti da pomogne u rešavanju niza problema, od rata u Avganistanu do nuklearne pretnje takozvanih otpadničkih država.
"Suočavamo se s novim problemima, s novim izazovima. Odluke koje donesemo u Lisabonu odrediće politiku NATO u naredenoj deceniji. Ovo je jedan od najznačajnijih samita u istoriji Alijanse”, naveo je Rasmusen.
NATO redovno preispituje svoju ulogu i to je poslednji put učinio 1999. "Svrha nove strateške koncepcije jeste da se Savez pripremi za suočavanje s novim bezbednosnim izazovima”, istakao je Rasmusen.
Spor oko nuklearnog arsenala u Evropi
Nemačka i Francuska ne mogu da se slože u vezi s tim dokle treba da ide nuklearno razoružavanje, što je bacilo senku na samit. Nemci, naročito ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, žele da se iz Evrope skloni preostalih 200 američkih nuklearnih bojevih glava. Francuzi, pak, ljubomorno čuvaju svoj nuklearni arsenal. Ali šefica nemačke vlade Angela Merkel, koja je u ovom pitanju mnogo manje oštra od svog šefa diplomatije, mogla bi da preskoči Vestervelea i dogovori se sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem.
Štab NATO se seli iz Monsa?
NATO razmišlja o preseljenju Vrhovnog štaba savezničkih snaga u Evropi (SHAPE) iz belgijskog grada Monsa ukazuje jedan zvanični dokument Alijanse koji danas prenosi belgijska štampa. Dokument NATO ukazuje da je Alijansa sprovela istraživanje o mogućnostima preseljenja i razmišlja se o nekoliko mogućih lokacija, među kojima je kao najverovatnija naveden nemački grad Rajndhalen.
Pogledaj vesti o: NATO skup
