Izvor: RTS, 08.Okt.2011, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto gledati trku na Suzuki?
Jedan od ispravnih odgovora bi mogao da bude: zbog proslave Sebove druge, od ko zna koliko budućih titula. I taj razlog ne bi bio loš, možda samo malo dosadan. Ali on je samo jedan od mnogo razloga zbog kojih pravi ljubitelj Formule 1 nikad ne propušta trku na Hondinoj stazi.
Iako je podignuta još 1962. godine, Suzuka je Formulu 1 prvi put dočekala tek 1987. I kao u lošem filmu "došla je tiho i ušla u legendu" - prva trka i odmah odluka o tituli, iako te sezone Suzuka nije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bila poslednja trka u sezoni.
Doduše, odluka je pala na nepopularan način, nakon što se Mensel toliko slupao na treningu da nije ni mogao da nastupi na trci, te je Nelson Pike osvojio svoju treću i poslednju titulu, iako ni on nije završio trku zbog kvara.
Samo dve godine kasnije i Suzuka je zaista počela da ulazi u legendu. U sezoni u kojoj je Meklaren dominirao, trka u Japanu je bila pretposlednja u kalendaru i Sena je morao da pobedi da bi imao bilo kakvu šansu da na poslednjoj trci, u Australiji, preotme titulu timskom kolegi, Alenu Prostu.
Meni lično nikad simpatični Francuz je pre trke otvoreno izjavio da neće dozvoliti Seni da ga pretekne na trci, ali posle kvalifikacija koje je Brazilac lagano dobio, izgledalo je da neće ni biti u prilici da svoju pretnju ostvari.
Međutim, Airton je loše startovao, Prost je preuzeo vođstvo pre prve krivine i lagano održavao nekoliko sekundi prednosti do šest krugova pre kraja, kada se neizbežno dogodilo - na kočenju za šikanu pred startno-ciljni pravac,
Sena je krenuo u preticanje, a Prost ga je hladnokrvno "isekao" i oba vozača su završila van staze, ugašenih motora. I dok je Francuz mirno izašao iz svog automobila, Brazilac je insistirao da ga poguraju, upalio motor i vozeći između barijera na pomoćnom putu uspeo da se dokopa staze.
I pored odlaska na promenu prednjeg krila, Sena je tri kruga pre kraja trke uspeo da pretekne Naninija i pobedi, smanjivši Prostovu prednost u šampionatu na samo tri boda.
Ali, i pre ceremonije na podijumu, Sena je diskvalifikovan zbog toga što je (tokom incidenta sa Prostom) zaobišao šikanu?! Niko više ne sumnja da je na ovakvu odluku uticao direktno tadašnji predsednik FIA, ozloglašeni Žan Mari Balestr, Prostov sunarodnik. Ceo svet je stao na Airtonovu stranu i Prost je na kraju te sezone, uprkos osvojenoj tituli, morao da napusti Meklaren.
Ipak, priča se tu ne završava, jer naredne godine isti takmaci ponovo dolaze na Suzuku, ali ovog puta sa obrnutim ulogama.
Prost, tada u Ferariju, je morao da pobedi, i Sena je bio odlučan da mu to ne dozvoli. Sve je odlučeno već u prvom krugu. Prost je bolje startovao, ali Sena ga je brutalno izbacio sa staze, i to je bio kraj za obojicu, ali titula za Brazilca.
Mnogi su imali razumevanje za Airtonov postupak, kao ispravljanje nepravde iz prošle sezone, ali ipak je Brazilčev imidž mnogo pretrpeo zbog toga. Čak toliko, da su se mnogi kritičari osvestili tek posle tragičnog vikenda u Imoli 1994. godine, i priznali da smo u Brazilcu imali možda i najboljeg vozača svih vremena.
Suzuka je i u narednim godinama često bila mesto odluke, pa smo tako gledali Hakinena kako ovde osvaja titulu 1998. protiv Šumija, i 1999. protiv Irvajna, da bi sezonu kasnije Šumi nadmudrio svog najvećeg rivala i na Suzuki osvojio svoju prvu titulu za Ferari. Suzuka je odlučila i 2003. kada je Šumi nadmašio tada mlađanog Kimija, ali i 2006. kada je drugom titulom zaredom, Alonso u (prvu) penziju oterao neprikosnovenog Nemca.
Ipak, ako bih morao da se odlučim za omiljenu trku sa Suzuke, bez dvoumljenja bih izabrao jednu koja nije dala šampiona sveta, ali jeste dala šampiona srca. Te 2005. godine, titula je već otišla Alonsu, zbog sjajnih vožnji ali i neverovatnog broja spleta nesrećnih okolnosti za Kimija.
Delovalo je da ni u Japanu neće biti mnogo drugačije kada je iznenadna kiša tokom kvalifikacija "zakucala" Finca na 17. startnu poziciju. Ipak, u nedelju, po sunčanom vremenu i suvoj stazi, Kimi je odvezao trku zbog koje je u srcima mnogih on krunisan kao zasluženi šampion te godine.
U holivudskom raspletu "Ledeni" je pobedu obezbedio pretekavši Fizikelu u poslednjem krugu trke, uz fudbalsku atmosferu na tribinama. Umnogome zbog ove trke, na Suzuki i dalje iz sezone u sezonu možemo da vidimo Japance sa Finskom zastavom i Kimijevim imenom.
Ali vratimo se u sadašnjost. Siguran sam da će se ovog vikenda kladionice širom sveta naizdavati tiketa onima koji su spremni da za veliku kvotu idu protiv zdravog razuma i klade se protiv Sebove titule na Suzuki.
I mada je Sebu dovoljan samo jedan bod, ili čak ni toliko ukoliko Džens ne pobedi, tek ćemo videti da li će zaraditi kladionice ili kladioničari.
Ja neću ići toliko daleko i tvrditi da Fetel neće overiti titulu u nedelju, jer na kraju, to i nije bitno. Ako se ne desi u Japanu, desiće se u Koreji. Ili Indiji, Abu Dabiju ili Brazilu. Ono što je međutim mnogo bitnije je da na Suzuki trka ne mora da odlučuje o tituli da bi bila sjajna. Dovoljno je da se ponovi 2005. godina.
