Izvor: B92, 11.Dec.2017, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
WoT: Priče iz Kubinke " nemački laki tenkovi
Nemački „panzeri“ će na početku Drugog svetskog rata postati sinonim za vojne uspeke celokupnog Trećeg Rajha a slike komandira na tenkovima kako ulaze u okupirane gradove će zahvaljujući nemačkoj propagandi biti urezane u sećanja miliona ljudi. Međutim malo je poznato da tehnološki gledano nemački tenkovi ne da nisu bili toliko superiorni u odnosu na savezničke, već su čak u većini slučajeva bili dosta lošiji, međutim upravo će im način na koji su korišćeni doneti sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << te uspehe na početku rata.
Nemačkoj je nakon primirija iz Versaja bilo zabranjeno da ima tenkove pa je razvoj prvih nemačkih modela je počeo sa vozilom Leichttraktor – laki traktor. Iako je to suštinski po svim karakteristikama bio tenk Nemci su proizveli samo 4 komada ovog vozila i nikada se nisu koristila u borbi već samo za obuke tenkovskih posada. Zanimljivo je da je ovo vozilo testirano između 1930. i 1933. godine blizu Kazanja u SSSR-u na osnovu tajnog dogovora između Nemačke i Sovjetskog saveza.
Panzerkampfwagen I
Nemci kreću u ozbiljan razvoj svojih tenkova i daju in naziv Panzerkampfwagen – u bukvalnom prevodu oklopno borbeno vozilo. U nemačkoj će skraćeni naziv biti PzKpfw, ali će u ostatku sveta postati mnogo poznatiji po drugoj skraćenici – Panzer. Tako 1934. godine u produkciju ulazi Panzer I, vozilo teško samo 5.4 tona, prednjeg oklopa debiljine 13mm, naoružano sa samo dva mitraljeza kalibra 7.92 mm. Osnovna namena ovog vozila je bila uvođenje tenkova u rangove nemačke vojske i osposobljavanje kadrova za njihovu upotrebu, međutim kako se rat ubrzano približavao a novi tenkovi još nisu bili na raspolaganju na početku rata će ovo praktično biti udarna pesnica Wermahta.
Prva borbena iskustva je doživeo već u okviru Kondor Legije u Španskom građanskom ratu, ali kao što smo već pisali u prethodnom tekstu, nije se baš dobro pokazao u sukobima sa sovjetskim T-26 tenkovima koji su ipak imali top u svom naoružanju. Upravo to navodi Guderiana da razmišlja o dve odvojene vrste tenka – Panzer III koji bi imao top koji bi mogao dobro da probije oklop protivničkih tenkova i Panzer IV koji bi imao haubicu koja bi bila efikasna protiv bunkera i drugih utvrđeni položaja. Međutim ti modeli nisu bili još ni približno spremni a Nemcima je hitno bio potreban tenk sa iole moćnijim topom i kao prelazno rešenje se nalazi Panzer II.
Panzer I je proizveden u ukupno preko 2.000 komada a njegova šasija je kasnije korišćena za lovce na tenkove tipa PanzerJager I i Marder gde je samo stavljan mnogo veći top umesto kupole. Korišćen je na svim ratištima na početku rata u Evropi, u Severnoj Africi i u napadu na SSSR. Zabeleženo je da je u napadu na Jugoslaviju 1941. godine korišćeno bar šest panzer divizija koje su i dalje uglavnom koristile Panzer I tenkove.
Panzerkampfwagen II
Najbitnija unapređenja u odnosu na prethodnu generaciju su bila naoružanje i oklop. Za naoružanje je izabran protiv-avionski automatski top od 20mm koji je mogao da puca armor-piercing (pancirnu) municiju. Mogao je da puca čak 280 granata u minuti, one bi se ubacivale u šaržerima od po 10, a ukupno je nosio 180 granata. Ipak pokazaće se da ovaj top nije ni približno dovoljan da probije većinu savezničkih tenkova tako da ostaje efikasan samo protiv „mekših“ meta. Sa druge strane njegov oklop je u originalnoj verziji sa prednje strane bio samo 15mm dok je kasnije povećan na 30 ili čak 35mm ali je to i dalje značilo da može da ga probije praktično bilo koji protiv-tenkovski top tog vremena sa bilo koje udaljenosti. Zaštita je bila dovoljna samo od malokalibarskog oružija.
Osmišljen kao vozilo koje treba da „popuni rupu“ dok ne stignu Panzer III i IV tenkovi koje je Guderian zamislio, Panzer II će imati veliku ulogu na početku rata i biće najbrojnije nemačko oklopno vozilo prilikom napada na Francusku. Učestvovaće i u svim narednim operacijama ali će bez obzira na kasnija unapređenja biti polako povlačeni iz upotrebe zbog slabog oklopa i naoružanja pa će se koristiti ili u trenažne svrhe ili na sporednim ratištima za borbu protiv partizanskih snaga.
Panzer 35(t) i Panzer 38(t)
Kada je 1939. godine Nemačka okupirala Čehoslovačku došli su u posed i njihove poprilično razvijene industrije tenkova. Stariji model sa oznakom LT 35 od Lehký tank vzor 35 (laki tenk model 35) je već bio proizveden u 434 komada u tom trenutku, Nemci su uzeli veći broj za sebe a jedan deo podelili svojim saveznicima Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj. U oznaci Panzer 35(t) slovo t potiče od reči tschechisch, što na nemačkom znači češki. Zanimljivo je da je bio opremljen topom od 37mm, za razliku od Panzer I i II tenkova.
Drugi, napredniji, model Panzer 38(t) je tek ulazio u proizvodnju ali su Nemci zaključili da je dobro nastaviti već pripremljenu proizvodnju i ovo vozilo će uzeti učešća u napadu na Francusku, druge zemlje i kasnije SSSR. On je bio takođe naoružan sa topom od 37mm koji je mogao da sasvim adekvatno parira ostalim lakim tenkovima na bojištu. Zato se dobro pokazao u prvim godinama rata, ali već prilikom napada na SSSR i susretom sa T-34 srednjim tenkom se pokazalo da je potpuno zastareo i po pitanju naoružanja i po pitanju oklopa koji je bio do 30mm debljine na prednjem delu. Čak je i kasnije poznati nemački tenkovski as Oto Karius u prvom momentu bio komandir jednog ovakvog tenka na početku operacije Barbarosa i bio je poprilično oštar u kritici prema njemu u smislu slabosti oklopa kada je njegovo vozilo bilo pogođeno protv-tenkovskom granatom a on i ostali članovi posade jedva preživeli.
Interesantno je primetiti da, za razliku od drugih nemačkih lakih tenkova, Panzer 38(t) neće prestati sa proizvodnjom u nekom obliku sve do kraja rata. Naime fabriku u Češkoj je bilo teško prilagoditi da proizvodi veća vozila pa su odlučili da ona nastavi sa proizvodnjom jako pouzdanih šasija za vozila Marder i kasnije Hetzer.
Zarobljena francuska vozila
Nemci su jako dobro shvatali koliko im tenkova zapravo nedostaje za ambiciozne planove njihovog rukovodstva i vrlo često su na različite načine koristili bilo kakva oklopna vozila koja su uspeli da zarobe. Naravno najveći broj tih vozila potiče iz munjevite pobede nad Francuskom u proleće 1940. godine i većina njih će se ubrzo naći na Istočnom frontu u borbi protiv SSSR, a kasnije zahvaljujući tome i u tenkovskom muzeju u Kubinki.
Jedan tip zarobljenih vozila jeste i
