Izvor: B92, 09.Maj.2019, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je sreća?
“Možda 99 odsto mojih kolega drugačije razmišlja... Ja uživam u onome što se dešava danas. Sutra? Sutra će biti posledica onoga od danas“.
Tako je pre nekoliko meseci na pitanje da li planira da promeni poslodavca odgovorio Maurisio Poćetino.
“Kada sam potpisao ugovor, uradio sam to jer sam bio srećan. Srećni Poćetino ne razmišlja o tome da napusti Totenhem“, objasnio je Argentinac.
I da bude apsolutno jasno, sebe je ocenio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srećnim ne zbog “sreće u okolnostima“, već zbog osećaja sreće uzrokovane atmosferom u kojoj radi i uopšte mogućnosti da bude u takvoj poziciji.
U poziciji sreće zbog posla i svega što je u vezi sa njim.
Šta čini čoveka srećnim? Uspesi? Trofeji? Medalje? Priznanja? Pohvalnice? Zahvalnice? Odobravanje javnosti?
Čini se da je i u ovom slučaju Poćetino drugačiji od svojih kolega.
Može se slobodno reći i od većine pripadnika ljudske vrste koji žive u današnjem vremenu.
“Otvorimo debatu... Ne verujem da će klub imati velike koristi od osvajanja trofeja. To neće uzdići Totenhem kao klub. Trofeji podižu samo jednu stvar. Ego. Šta je bitno? Bitno je da budemo u najbolje četiri ekipe, da igramo Ligu šampiona“, naveo je Poćetino.
A Ligu šampiona ove sezone Totenhem igra tako da će moći i da je osvoji, iako verovatno ni to nije prioritet za argentinskog stručnjaka, čoveka koji veruje u postojanje “univerzalne energije“, ideju da ljude, stvari i mesta menja skrivena energija, bila ona pozitivna ili negativna.
“Sve je povezano. Ništa se ne dešava slučajno. Sve je posledica nečega. Ja verujem u tu energiju. Za mene, ona postoji“, rekao je Poćetino.
Energija je i ono što je Spurse dovelo do spektakularnog preokreta u revanš meču polufinala Lige šampiona protiv Ajaksa.
“Pitaju me zašto potenciram na presingu u igri svoje ekipe. To je stvar ličnosti, to je stvar onoga ko si ti. Na terenu to pokazuješ. Svoje pravo lice. Ako si u hrabar u svakodnevnom životu, ne možeš da se ponašaš drugačije na terenu. Ja ne znam za drugačije. Uvek, uvek treba biti hrabar“, naveo je Poćetino.
Energija i hrabrost... Ipak, to samo po sebi nije dovoljno za dostizanje osećaja sreće zbog uspešno obavljenog posla.
U Poćetinovom slučaju se može dodati komponenta onog tradicionalnog, onog koje je možda izumrlo u današnjem vremenu, onoga što ne može da se dogodi preko noći i što je stvar procesa, vere, poštovanja i vizije.
Krajem maja će se navršiti pet godina od njegovog dolaska u Totenhem, koji je pre toga za 12 godina promenio čak deset trenera i gomilu igrača, sa uglavnom mizernim uticajem na kompletnu sliku kluba.
Jedan od takvih je mogao da bude i Hari Kejn, koji je priliku da zaigra u prvom timu dobio deset dana po dolasku Poćetina, pošto je prethodnih pet godina proveo u šetnjama od Lejton Orijenta, preko Milvola i Noriča, do Lestera.
Da li bi momak iz Voltemstoua pet godina kasnije došao do mogućnosti da bude odlikovan ordenom i imenovan u viteški Red britanske imperije da ga se nije setio Poćetino i dao mu prednost u odnosu na 26 miliona funti plaćenog Roberta Soldada?
Odgovor na to pitanje nikada nećemo znati, ali se on može pretpostaviti, ako kao osnovu uzmemo Poćetinovu mantru da je “sutra posledica onoga što se dešava danas“.
U analizi životne i trenerske filozofije Poćetina mnogi komentatori ističu njegove zasluge za unapređenje engleskog fudbala, zbog forsiranja mladih igrača koji su vremenom postajali reprezentativci i nosioci igre nacionalne selekcije “Gordog Albiona“.
“Osećam da je moja dužnost da razvijam engleske talente. To je način na koji mogu da se zahvalim ovoj zemlji koja mi je otvorila vrata čak i kada nisam znao jezik koji se u njoj koristi. To je način da se zahvalim Premijer ligi i ljudima koji su mi verovali“, rekao je Poćetino.
Na kraju, da li treba uopšte pominjati da je poslednji put zavirio u klupsku kasu 31. januara 2018. godine?
Da li treba reći da je tada za 25,5 miliona funti kupio igrača koji je, prema tržišnoj vrednosti u tom trenutku vredeo svega 300.000 funti više?
Da li treba reći da je klub iz koga je stigao u Totenhem tog igrača platio 11 miliona funti više u momentu transfera pet godina ranije?
Da li treba reći da je taj igrač Lukas Moura i da je on postigao het-trik kojim je Totenhem ušao u prvo finale Lige šampiona u istoriji kluba?
Da li treba reći da je Moura prethodno nosio dres Pari Sen Žermena koji ga se odrekao kako bi sebi omogućio da potroši 200 miliona funti na transfer Lukasovog vršnjaka i zemljaka Nejmara, sa ciljem da osvoji Ligu šampiona?
Možda treba reći sve to, ali je verovatno jedostavnije sve rečeno spakovati u jedno ime i prezime – Maurisio Poćetino.
I sve je jasno.
Spasoje Veselinović
.jpg)
