Izvor: MVP.rs, 18.Feb.2015, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čair, svedok istorije
Dvorana u Nišu će 11. put biti domaćin nacionalnog Kupa, a mi vam donosimo podsećanje na prethodnih 10 takmičenja održanih u ovom gradu.
Takmičenje u nacionalnom Kupu igra se od 1959. godine, kada je u Beogradu trofej osvojila KK Ljubljana. Kup nije igran 1961. godine, kao i u periodu od 1963. do 1968. Najuspešnija ekipa u ovom takmičenju, u staroj Jugoslaviji, bila je zagrebačka Cibona, koja je do 1991. osvojila čak osam trofeja. U periodu SR Jugoslavije najuspešniji >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << je bio Partizan, sa šest trofeja u 11 sezona. Od sezone 2002/03 takmičenje nosi ime Radivoja Koraća i u poslednjih 11 godina najuspešniji je bio Partizan sa pet trofeja, dok su FMP Železnik i Crvena zvezda osvojili po tri pehara. Od prošle godine pobednik nacionalnog Kupa dobija repliku originalnog trofeja Kupa Radivoja Koraća koji se od 1972. do 2002. dodeljivao pobedniku međunarodnog takmičenja. Time je realizovana ideja Košarkaškog saveza Srbije koju su podržali čelnici FIBA Evrope da "Žućkova levica" nastavi svoj život kroz srpski Kup.
NajuspešnijiNajuspešniji klub iz Srbije u domaćem Kup takmičenju je Partizan sa 13 trofeja. Sledi Crvena zvezda sa šest, FMP Železnik je osvojio četiri, OKK Beograd ima tri, a po jednom su Kup osvajali beogradski timovi Radnički i IMT.
Finalni turnir ovogodišnjeg Kupa Radivoja Koraća će se od 19. do 22. februara igrati u dvorani "Čair". Niš će tako 11. put biti domaćin finalne utakmice ili finalnog turnira nacionalnog Kupa, po čemu je apsolutni rekorder. Beograd je bio organizator pet, Novi Sad tri puta, a Kragujevac dva. Računajući SFRJ, SRJ i SCG, ovo će biti 50. takmičenje nacionalnog Kupa (13. od kada nosi ime Kup Radivoja Koraća).
Niš i muška košarka u zlatnim vremenima jugoslovenske, kasnije i srpske, košarke nisu imali mnogo dodirnih tačaka. Igra pod obručima nije uspela da se "zapati" u Nišu sve do pojave Ergonoma početkom 21. veka, a ove i prethodne dve godine preko OKK Konstantina doživljava svoje najuspešnije trenutke. Dugo je jedina veza Nišlija i vrhunske košarke bio nacionalni Kup, čiju su završnicu čelnici Saveza sa zadovoljstvom davali Nišlijama i nikada se nisu pokajali. Svih 10 dosadašnjih završnica Kupa ostale su u lepim sećanjima učesnika i ispisale su neke nezaboravne trenutke srpske košarke.
OD ELEKTRONSKE - TELEVIZOR (1975)
Sportska hala "Čair" u Nišu je izgrađena 1974. godine. Inicijalna kapisla da se ona napravi bila je ženska košarka koja u Nišu ima mnogo bogatiju istoriju od muške. Košarkašice Studenta, koje su 70-ih i 80-ih godina prošlog veka bile u vrhu jugoslovenske košarke, nisu u to vreme imale gde adekvatno da ugoste protivničke ekipe, pa je to bio "tas na vagi" koji je presudio da Niš dobije takav sportski objekat. "Niška lepotica" je odmah postala atraktivna za organizaciju velikih sportskih događaja i kao logičan sled događaja nametnulo se održavanje finala nacionalnog Kupa 1975. godine u njoj.
Sastav pobednikaGoran Rakočević, Grujičić, Ivan Sarjanović, Žarko Koprivica, Radivoje Živković, Vesko Pajović, Dragan Kapičić, Ljubodrag Simonović, Dragiša Vučinić, Dušan Spasojević, Dragoje Jovašević, Zoran Slavnić. Trener ekipe je bio Nemanja Đurić.
Finalisti su bili Crvena zvezda i Jugoplastika, a koliko je Niš u tom periodu bio željan igre pod obručima najbolje govori podatak da je treningu crveno-belih prisustvovalo više od 1.000 gledalaca. Beogradski tim je tih godina osvajao trofeje, u Niš su stigli nakon najboljeg internacionalnog rezultata. Osvojili su evropski Kup pobednika kupova. Uz veliku podršku publike, Crvena zvezda je zabeležila pobedu u finalu. Jugoplastika je savladana rezultatom 81:79. Utakmicu je obeležio duel vrhunskih igrača, Zorana Moke Slavnića sa jedne i Rate Tvrdića sa druge strane. Uspešniji je bio Moka koji je i izabran za najboljeg igrača finala, a kao nagradu je dobio televizor niškog privrednog giganta "Elektronske industrije". Slavnić je u finalu bio najefikasniji sa 25 poena. Pehar je iz ruku generalnog sekretara KSJ Radomira Šapera primio kapiten crveno-belih Ljubodrag Duci Simonović.
"Televizore smo dobili kapiten Simonović i ja. Zezao sam Ducija kako je moj u boji, a njegov crno-beli. Inače, na onom koji sam ja dobio samo je kutija bila u boji. Tih godina vladala je prava košarkaška euforija u Jugoslaviji, Niš se nije razlikovao. Mnogo ljudi nas je pratilo i bodrilo na utakmicama, ali i pre i posle njih. Divna sećanja me vežu za taj period. Jugoplastika je bila jaka, ali smo se na kraju mi radovali", evocirao je uspomene za "MVP portal" Slavnić.
Ta generacija crveno-belih je po mišljenju većine najjača u Zvezdinoj istoriji. U sedam godina Crvena zvezda je osvojila pet trofeja (dve titule prvaka države, dva nacionalna kupa i međunarodni Kup pobednika kupova), a opšti utisak je da je mogla i morala mnogo više. Zanimljiv komentar o tome na svoj način dao je i Slavnić:
"Da smo imali nekoga da uđe u svlačionicu i podeli nam šamare osvojili bismo i više trofeja".
KIĆA REŠETAO ZA TRI TROFEJA (1979)
Četiri godine kasnije Niš je dobio priliku da drugi put ugosti finaliste nacionalnog Kupa. U hali "Čair" na programu je ponovo bio srpsko-hrvatski duel, ali su protivnici bili Partizan i Zadar. Sjajna generacija beogradskih crno-belih na čelu sa tada mladim stručnjakom Dušanom Ivkovićem pobedila je protivnika iz Zadra rezultatom 93:86.
Sastav pobednikaDragan Todorić, Dragan Kićanović, Predrag Bojić, Dušan Kerkez, Boban Petrović, Milan Medić, Milenko Babić, Miodrag Marić, Jadran Vujačić, Boris Beravs, Arsenije Pešić, Milenko Savović. Trener ekipe je bio Dušan Ivković.
Te 1979. Partizan je u Niš stigao nakon što je već osvojio titulu prvaka države i tada evropsko takmičenje Kup Radivoja Koraća. U finalu nacionalnog Kupa se očekivao duel protiv Bosne, koja je nešto ranije te godine osvojila Kup šampiona, ali su Sarajlije izgubile polufinale pred svojim navijačima od Zadra pa je Niš ostao uskraćen za svojevrsni evropski "superkup" te sezone. U jednu od najuspešnijih sezona u svojoj istoriji crno-beli nisu ušli kao favoriti, a završili su je trijumfalno. Jedan od najboljih svetskih igrača tog perioda, Dražen Dalipagić, nalazio se na odsluženju vojnog roka, ali je Dušan Ivković uspeo da nadomesti njegov izostanak i zabeleži fantastične rezultate.
Publika u hali "Čair" je bila veoma naklonjena Partizanu, koji je uspeo da savlada izuzetno jakog protivnika. Mrežicu Zadrana je napunio Dragan Kićanović. Postigao je 36 poena i zasluženo bio proglašen za najboljeg igrača finala. Crno-beli su te godine postali prvi tim sa ovih prostora koji je u jednoj sezoni osvojio tri trofeja. Kapitenu crno-belih Borisu Beravsu pehar je predao generalni sekretar KSJ Radomir Šaper.
KADA DRUGOLIGAŠI DELE LEKCIJE (1987)
Niš je prvi put 1987. godine bio domaćin finalnog turnira Kupa. Po novom formatu grad domaćin je imao priliku da ugosti četiri ekipe koje bi do trofeja morale da ostvare pobede u polufinalu i finalu. U polufinalima su se sastali Partizan i IMT odnosno Jugoplastika i Olimpija. Apsolutni favoriti bili su beogradski crno-beli i splitski žuti, dve najperspektivnije evropske ekipe u tom trenutku, koje su već od te sezone krenule sa žetvom trofeja na domaćoj i međunarodnoj sceni. Protivnici su im bili drugoligaši, IMT prvak Istočne, a Olimpija Zapadne grupe Druge lige.
Sastav pobednikaZoran Krečković, Ljubisav Luković, Milan Mlađan, R Nikolić, Milenko Babić, Dragan Živanović, Nikola Jokanović, Arsenije Pešić, Srećko Jarić, Radivoje Milosavljević. Trener ekipe je bio Dragan Šakota.
Polufinalni dueli nisu doneli jednu već dve senzacije. IMT je savladao ekipu Partizana rezultatom 86:80, dok je Olimpija u tesnoj završnici bila bolja od Jugoplastike sa 83:81. Sportska javnost u Srbiji bila je zatečena, a u finalu je IMT došao do trofeja pobedom nad Ljubljančanima rezultatom 76:73 i postao prvi drugoligaš u istoriji sa trofejom nacionalnog Kupa. Niška publika tada je dobro upoznala Milana Mlađana, koji je Partizanu u polufinalu ubacio 34 poena, a i u finalu je bio najefikasniji u pobedničkom timu sa 25 koševa. Proglašen je za najboljeg igrača Kupa, a 28 godina kasnije za "MVP portal" prisetio se utisaka iz tog perioda.
"To je jedan od najvećih uspeha u mojoj karijeri na koji sam izuzetno ponosan. Rado ga se setim sa prijateljima i bivšim saigračima. Jer, kada izađete na teren, a na drugoj strani vidite fantastičnu petorku: Đorđević, Obradović, Divac, Paspalj i Grbović mnogima su počinjala da klecaju kolena. Ipak, bili smo jedna iskusna i prekaljena ekipa. Odlični bekovi Krečković, Jarić i Muta Nikolić, ispod koša veliki borci Pešić, Luković i Babić, na spoljnoj poziciji Bojić... Poštovali smo sve, ali se nikoga nismo plašili. Izvanredni strateg Dragan Šakota nas je mnogo dobro pripremio fizički i psihički. Mi smo dugo igrali zajedno, bili veliki prijatelji, kumovi i tu je bila naša snaga. Imao sam sreću da sam se našao u dobroj ekipi koja je dosta igrala za mene i omogućila mi da budem najbolji strelac", istakao je Mlađan.
"Kup je tada bio izvanredan sportski događaj, velika priredba sa hiljadama mladih na tribinama koji su sledili svoje sportske idole i imali šta da nauče. Između igrača je bio ogroman rivalitet, ali još veće poštovanje. Prisutni su bili navijači iz cele zemlje i pevali su ispred hotela čitavu noć. Inače, igralo se bez policije, sa desetak redara. Dobio sam velike komplimente sa svih strana. Ostalo mi je u sećanju da sam prilikom uručivanja medalja upoznao i simpatično popričao sa dve velike ličnosti, legendom srpske i svetske košarke dr Nebojšom Popovićem, tada predsednikom KSJ i gospodinom Ivanom Stambolićem, tada predsednikom Srbije. Bili su navijači drugih klubova".
Nišlije su u polufinalu više bodrile Partizan od IMT-a, ali su u finalu bili uz tim sa Novog Beograda.
"Šta da kažem, to je bilo neverovatno iznenađenje jer su Partizan i Jugoplastika imali desetak reprezentativaca i ispisali su deo istorije jugoslovenske košarke. Sve prve stranice su bile posvećene IMT-u. Mada, jedna utakmica kao finale je vrlo osetljiva, mnogi faktori su u igri. U polufinalu većina je navijala za Partizan, izuzev 1.500 prisutnih radnika fabrike IMT. U nedeljnom finalu svi su bili uz nas. Grad Niš, kao i niška publika u "Čairu" zasluzuju sve pohvale, ambijent je bio fantastičan. Bili su pravi su domaćini", podsetio se tih sjajnih trenutaka iz svoje bogate karijere legendarni jugoslovenski košarkaš. Mlađan danas živi u švajcarskom Luganu, gde i radi za košarkašku federaciju tog grada, zadužen je za razvoj i napredak svih mladih selekcija italijanskog dela Švajcarske.
ZAGREVANJE CRNO-BELIH ZA ISTANBUL (1992)
Aprila 1992. godine Niš je bio poslednji domaćin Kupa SFRJ. U polufinalu su se sastali Parizan i Rabotnički, odnosno Crvena zvezda i Bosna. Rat na prostorima bivše SFRJ je već bio u jeku, a četiri učesnika završnog turnira Kupa bili su beogradski rivali Partizan i Zvezda, Rabotnički iz Skoplja i Bosna iz Sarajeva, koja je u Niš doputovala vojnim avionom dva sata pre početka utakmice.
Sastav pobednikaAleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Nikola Lončar, Branko Sinđelić, Zoran Stevanović, Igor Perović, Dragiša Šarić, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad, Slaviša Koprivica, Vladimir Dragutinović, Ivo Nakić. Trener ekipe je bio Željko Obradović.
Potajnu nadu Nišlija da će u svom gradu prvi put gledati "večiti derbi" razbila je ekipa Bosne pobedom nad Crvenom zvezdom u polufinalu. Boban Janković je postigao 40 poena, dok je Nebojša Ilić dao 36, ali je i to bilo premalo da Crvena zvezda, koju je sa klupe predvodio Duško Vujošević, pobedi ekipu Bosne. Sarajlije su slavile sa 106:101. Na drugoj strani, Partizan je očekivano lako izašao na kraj sa skopskim Rabotničkim rezultatom 91:78. U borbi za trofej crno-beli nisu dozvolili iznenađenje. Savladali su sarajevske "studente" sa ubedljivih 105:79.
Legenda jugoslovenske košarke, tada trener Bosne, Mirza Delibašić je nakon poraza izjavio:
"Videli smo budućeg prvaka Evrope".
Samo nedelju dana kasnije, čuvenom trojkom Saše Đorđevića protih Huventuda, Partizan je stigao do titule evropskog prvaka u Istanbulu. Niška publika imala je čast i sreću da te sezone i uživo gleda najčuveniju generaciju crno-belih. Finale je obeležio Predrag Saša Danilović sa datih 26 poena klubu u kome je počeo da trenira košarku i koji je skoro dve sezone blokirao njegov dolazak u Partizan. Kuriozitet tog Kupa bio je i pehar, izrađen u paraćinskoj fabrici stakla nekoliko dana pre početka turnira. Tradicionalni prelazni pehar nisu poslali iz Splita. Jugoplastika je godinu dana ranije osvojila taj trofej, a nakon što su Hrvati istupili iz YUBA lige Splićani nisu želeli da odbace baš sve jugoslovensko.
Upravo za ovaj Kup u Nišu vezana je još jedna promena o kojoj svedoči i pisanje Aleksandra Ostojića u listu "Koš" od 15. aprila 1992. godine:
"Rukovodstvo Zvezde na svoj način (moguće pravno ispravan) pročitalo je ugovor o igranju u završnici Kupa, spakovalo kofere i igrače i zbrisalo autobusom za Beograd bez večere. Ništa nije pomagalo. Organizatori su preklinjali, kumili i molili da ostanu i igraju pred publikom koja obožava košarku i navija za Zvezdu, pripomogli su im čak i ljudi iz Rabotničkog. Ništa nije vredelo."
PRVI TROFEJ PANTERA (1997)
Partizan je bio apsolutni favorit za osvajanje Kupa u niškoj hali "Čair" i 1997. godine. Pored crno-belih, na završni turnir su se plasirali FMP iz Železnika, šabačka Zorka i Beobanka. U polufinalu je Partizan, koji je sa klupe predvodio Miroslav Nikolić, savladao Beobanku sa 76:73, a FMP ekipu Zorke rezultatom 88:76.
Sastav pobednikaDejan Vukosavljević, Veselin Petrović, Petar Aleksić, Ninoslav Marjanović, Vladimir Vuksanović, Nikola Jestratijević, Goran Bošković, Goran Adžić, Mlađan Šilobad, Nikola Bulatović, Nikola Jovanović, Luka Pavićević. Trener ekipe je bio Momir Milatović.
Ekipa FMP-a je sistematskim radom nekoliko godina unazad postajala bitan faktor na košarkaškoj mapi nove države. Nedostajao je samo trofej kao kruna i potvrda dobrih odluka i uloženog truda. Do njega su došli nakon bolje igre i mnogo veće želje protiv Partizana u finalu, koga su savladali rezultatom 105:92. Crno-beli su još jednom na svojoj koži osetili "draž" Kup takmičenja, da favoriti ne pobeđuju uvek. Na parketu je najviše pokazao bek FMP-a Goran Bošković. Sa 34 poena u finalu je predvodio Pantere do prvog trofeja u istoriji i izabran je za najboljeg igrača Kupa.
"To je bila sjajna ekipa FMP-a. Sećam se da smo otišli u Niš sa najvećim ambicijama, iako je Partizan imao strašan tim. Mislim da je tu krenuo stravičan uspon ekipe iz Železnika. Odigrali smo spektakularno finale i zasluženo osvojili prvi trofej za klub", prisetio se u izjavi za "MVP portal" najbolji igrač turnira Goran Bošković, koji nije mogao da zaboravi ni atmosferu u dvorani "Čair":
"Sećam se da je hala bila puna sat i po pre meča i da se u svlačionici, još dok smo se spremali, osećala strašna buka sa tribina. I sada se naježim kada se toga setim", istakao je Bošković.
KADA ZABORAVIŠ SKAUTING U DVORANI (2003)
Nacionalni Kup je 2003. godine dobio ime koje i danas ponosno nosi - Kup Radivoja Koraća. A, Niš je bio prvi domaćin Kupa Srbije i Crne Gore. Gledaoci su premijerno posmatrali novi sistem takmičenja, sa osam ekipa na završnom turniru. Učesnici su bili Crvena zvezda, Rudar Pljevlja, Budućnost Podgorica, Hemofarm, FMP, Lovćen, Partizan, i prvi put u košarkaškoj istoriji jedan niški tim, Ergonom sa Srećkom Sekulovićem kao trnerom.
Sastav pobednikaBojan Popović, Veselin Petrović, Ivan Zoroski, Redži Frimen, Ninoslav Marjanović, Saša Bratić, Vanja Plisnić, Bojan Popović, Goran Nikolić, Džejms Brajson, Ognjen Aškrabić, Miroslav Marković. Trener ekipe je bio Vlade Đurović.
Kup je odigran za vreme vanrednog stanja, mesec dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Mere obezbeđenja su bile veće nego obično i sve je prošlo bez ijednog incidenta. Drugi put publika u dvorani "Čair" aplauzom i sa medaljama oko vrata ispratila je igrače FMP-a, koje je sa klupe predvodio trener Vlade Đurović. Igrači iz Železnika su u finalu savladali vršački Hemofarm rezultatom 88:67, prvi put za najboljeg igrača turnira je izabran stranac, Redžinald Redži Frimen.
Miroslav Marković je 2003. godine u dresu FMP-a osvojio svoj jedini trofej nacionalnog Kupa. Njegovo ime povezano je sa gradom domaćinom na više načina. Dok je bio igrač FMP-a njegov rođeni brat Dragoslav Marković branio je boje Ergonoma. Po završetku igračke karijere Miroslava je put ponovo doveo u Niš, gde je postao pomoćnik trenera Marka Cvetkovića u ekipi Konstantina i učestvovao u stvaranju ekipe koja je napravila najveći klupski uspeh niške košarke. Cvetković često pominje svog bivšeg pomoćnika u lepom svetlu, kao veoma zaslužnog za dobre stvari napravljene u niškom timu. Marković se za "MVP portal" vratio mislima u tu 2003. godinu i izneo svoje najupečatljivije utiske sa tog turnira.
"Neki momenti sa tog finalnog turnira su nezaboravni. Na kraju, učestvovao sam u tri finala, a to je jedini trofej koji sam osvojio u karijeri. Put do trofeja je bio interesantan, a možda ključni momenat se dogodio u polufinalu protiv Crvene zvezde. Na malo više od minut do kraja utakmice bilo je dva poena razlike za Zvezdu i Zlatko Bolić je maltene već postigao koš i razlika bi bila četiri, ali je neko od košarkaša crveno-belih prilikom "overe" pogotka povukao obruč, a to nije promaklo sudiji Ljuci koji je poništio koš. U sledećem napadu je Redži Frimen postigao trojku, poveli smo i na kraju slavili."
Izuzetno bitan detalj se desio pred finalnu utakmicu koju je FMP igrao protiv Hemofarma.
"Neko iz našeg stručnog štaba je prilikom treninga pred finale, koji smo imali nakon ekipe Hemofarma, pronašao svesku sa podacima koji su nam sigurno olakšali put do pobede u finalu", prisetio se Marković velikog propusta Vrščana.
POČETAK PARTIZANOVE KUP DOMINACIJE (2008)
Niš je i 2008. godine ugostio osam učesnika Kupa Radivoja Koraća. Crvena Zvezda, Borac, Hemofarm, Zdravlje, FMP, Vojvodina, Partizan i Svislajon su se borili za "Žućkovu levicu".
Četvrtfinale nije donelo velika uzbuđenja. Hemofarm je savladao ekipu Zdravlja sa 88:80, Crvena zvezda tim Borca sa 79:54, dok je u drugom delu kostura Partizan pobedio ekipu Svislajona rezultatom 83:68, a FMP novosadsku Vojvodinu sa 84:73. Osetna je bila razlika između timova koji igraju regionalnu i timova koji su se takmičili u domaćoj ligi. O tome je nakon poraza Borca od Crvene zvezde svoje mišljenje izneo i trener Čačana Milovan Stepandić, a ono što je izneo na konferenciji za štampu aktuelno je i danas.
Sastav pobednikaMilton Palasio, Milenko Tepić, Dušan Kecman, Dejan Borovnjak, Uroš Tripković, Novica Veličković, Nikola Peković, Čedomir Vitkovac, Marko Đurković, Petar Božić, Strahinja Milošević, Slavko Vraneš. Trener ekipe je bio Duško Vujošević.
Partizan je u polufinalu konačno uspeo da savlada ekipu FMP-a u Nišu, slavili su sa 85:73. U drugoj utakmici Hemofarm nije dozvolio "večiti derbi" u finalu, slavili su protiv Zvezde sa 76:68. U borbi za trofej crno-beli su bili bolji od Vrščana, savladali su ih sa 73:64. Za najboljeg igrača turnira proglašen je Milenko Tepić, koji je u finalnom duelu postigao sedam poena, ali je u polufinalu protiv FMP-a zabeležio 27, što je i presudilo da se njemu dodeli to priznanje. Partizan je postao prvi osvajač nacionalnog Kupa Srbije, a prekinuo je niz od pet godina u kojima nije osvajao Kup takmičenje. Prethodni trofej je osvojio 2002. godine u Podgorici.
PRVI VEČITI DERBI U NIŠU (2009)
Impresije iz 2008. godine bile su dovoljno jak razlog da se i 2009. Kup Radivoja Koraća odigra u Nišu. Učesnici su bili Partizan, Vojvodina, Hemofarm, Borac, FMP, Lajonsi, Crvena zvezda i Metalac.
Sastav pobednikaMilenko Tepić, Strahinja Milošević, Aleksandar Rašić, Uroš Tripković, Novica Veličković, Stefon Lasme, Vukašin Aleksić, Čedomir Vitkovac, Petar Božić, Žarko Rakočević, Jan Veseli, Slavko Vraneš. Trener ekipe bio je Duško Vujošević.
Branilac trofeja, Partizan, je lako u četvrtfinalu savladao Vojvodinu sa 87:57, dok se Hemofarm namučio protiv Borca, ali ipak slavio sa 80:75. U drugom delu kostura FMP je pobedio Lajonse rezultatom 81:68, a Crvena zvezda ekipu Metalca sa 83:66.
Partizan je bio veoma siguran i u reprizi prethodnog finala savladali su Hemofarm sa 83:67. U drugom polufinalu, nakon velike borbe, Crvena zvezda je bila bolja od FMP-a 85:80. "Večiti derbi" se u osmoj organizaciji Kupa prvi put održao u Nišu, gradu u kome oba beogradska rivala imaju veliki broj pristalica. Prepun "Čair" bio je svedok duela timova koje su sa klupe predvodila dvojica trenera koja su obeležila prethodnu deceniju srpske klupske i reprezentativne košarke, Duška Vujoševića sa Partizanove stane i Svetislava Pešića trenera Zvezde.
Evroligaško iskustvo crno-belih došlo je do izražaja u borbi za pehar. Partizan je rezultatom 80:65 stigao do novog trofeja u Nišu. Krilni centar "parnog valjka" Novica Veličković proglašen je za najboljeg igrača Kupa, a Partizan je sa tri sigurne pobede potvrdio svoju dominaciju koja je tih godina važila i za čitav region
TREĆI U NIZU, ZA NIŠ I CRNO-BELE (2010)
Niš je 2010. godine postao prvi grad koji tri puta u nizu organizuje završnicu nacionalnog Kupa. Veliku čast Nišlije su zaslužile odličnom organizacijom svih prethodnih godina, a učesnici Kupa Radivoja Koraća su gledaocima priredili izuzetno zanimljive utakmice, kao i najneizvesnija polufinala u istoriji.
Sastav pobednikaLorens Roberts, Stefan Sinovec, Aleksandar Rašić, Aleksandar Mitrović, Lester Mekejleb, Dušan Kecman, Strahinja Milošević, Petar Božić, Aleks Marić, Jan Veseli, Branislav Đekić, Slavko Vraneš. Trener ekipe bio je Duško Vujošević.
Partizan je u četvrtfinalu savladao Radnički Basket sa 75:57, dok je Hemofarm ponizio ekipu Metalca rezultatom 80:39. Radnički iz Kragujevca je bio bolji od OKK Beograda 80:65, a malu senzaciju je po običaju priredio FMP koji je savladao Crvenu zvezdu sa 79:76. Do borbe za "Žućkovu levicu" Partizan i FMP su došli kroz iglene uši. Partizan se iz bezizlazne situacije vratio protiv Hemofarma i savladao ga rezultatom 69:64, nakon što je na poluvremenu gubio 16 poena razlike (48:32). Nakon što su kući poslali Zvezdu, igrači FMP-a su ispratili i Kragujevčane, u veoma neizvesnoj utakmici savladali su ih sa 84:83.
U finalu je Partizan još jednom potvrdio dominaciju u domaćim takmičenjima savladavši ekipu iz Železnika rezultatom 72:62. Za najboljeg igrača Kupa proglašen je Aleks Marić, centar Partizana, a pehar Petru Božiću predao je Aleksandar Đorđević. Partizanu je Niš još jednom postao deo jedne od tri najuspešnije sezone u istoriji kluba. Te godine su crno-beli uz nacionalni Kup osvojili i prvenstvo Srbije, čuvenom trojkom Dušana Kecmana postali su i prvaci Jadranske lige, dok su se u Evroligi plasirali na Fajnal-for, u kome su poraženi u polufinalu od Olimpijakosa nakon produžetka.
DESETI PUT U NIŠU (2012)
Deseti, jubilarni, put je Niš bio domaćin Kupa Radivoja Koraća 2012. godine. Osam timova učesnika (Partizan, Mega Vizura, Radnički Kragujevac, Vojvodina Srbijagas, Crvena zvezda Diva, BKK Radnički, Hemofarm Štada i Radničk FMP) igralo je u renoviranoj hali "Čair".
Sastav pobednikaDušan Kecman, Miroslav Raduljica, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Nemanja Bešović, Raško Katić, Petar Božić, Marko Čakarević, Dominik Džejms, Milan Mačvan, Danilo Anđušić, Davis Bertans. Trener ekipe je bio Vlade Jovanović.
Partizan je ubedljivim pobedama nad Mega Vizurom (98:69) i kragujevačkim Radničkim (96:75) stigao do finala, a protivnik mu je ponovo bila Crvena zvezda, koja je takođe sigurnim pobedama prošla BKK Radnički (88:74) i Hemofarm (71:65). U finalu je, u veoma tvrdoj utakmici, još jednom slavio Partizan, koga je sa klupe ovoga puta predvodio Vlade Jovanović. Crno-beli su pobedili rezultatom 64:51. Danilo Anđušić je proglašen za najboljeg igrača turnira, izjava o uspomenama iz Niša koju je Anđušić dao "MVP portalu" nekoliko godina kasnije pokazuje da i mladi igrači vrlo dobro shvataju zašto je Kup "svetinja" i da ne postoje manje važni trofeji:
"Partizan je uspomena koja u meni budi posebna osećanja, uspomena koja ne bledi. Te sezone vratio sam se u prestonicu, obukao crno-beli dres i tako ispunio samo deo dečačkih snova. Čast mi je što sam bio deo svega toga i što sam uopšte osetio šta znači igrati za Partizan. Finalna utakmica Kupa Radivoja Koraća je bila ona prava za osvajanje trofeja. Za mene je to jedna od najboljih i najdražih utakmica protiv gradskog rivala. Navijači i jednog i drugog tima zajedno na tribinama prvi put posle nekoliko godina, uzavrela atmosfera kakvu je teško opisati...", prisetio se Anđušić.
Navijači "večitih rivala" u podjednakom broju zajedno na tribinama su u poslednjoj deceniji postali prava retkost u Srbiji, a takva slika se u srpskoj košarci u poslednje vreme mogla videti samo u Nišu. Anđušić se prisetio i trenutka kada je proglašen najboljim igračem turnira:
"Svaki derbi, kao i uvek, neizvestan, posebna priča. Fenomenalna atmosfera koja te nosi, ogromna želja i veliki motiv čitavog tima su mi dali dodatno samopouzdanje i samouverenost. Volim takve utakmice. Tada se jednostavno sve složilo. Želeo sam da iskoristim svaki minut pružene šanse na terenu. Trudio sam se i dao svoj maksimum radeći ono što najbolje znam, da pomognem ekipi da dođe do pobede. Sećam se kao juče te trojke kada je bilo "gusto", lopta ulazi u koš i čuje se huk sa južne tribine. Ja kao u transu! I sada dok pričam i prisećam se toga naježim se! Bila je to pobeda kolektiva i jedno ogromno iskustvo za mene. A, ono što je usledilo bila je velika nagrada, velika čast i motiv za rad sa još više elana. Kada sam čuo svoje ime kao najboljeg igrača Kupa u trenutku sam bio zbunjen, istovremeno presrećan. Činilo se da sanjam, gotovo da nisam bio svestan šta me snašlo. Bio sam ponosan na tim! Emocije su se pomešale! Dok se prisećam svega toga uhvati me jeza i pojavljuju se slike kao da je juče bilo. Neverovatan osećaj! Moj prvi i možda najdraži trofej!", zaključio je mladi bek.
NEKA BORBE POČNU (2015)
Na završnom turniru koji se igra ove godine nastupiće Crvena zvezda Telekom, Partizan NIS, Mega Leks, Metalac Farmakom, FMP, Konstantin, Vojvodina Srbijagas i Vršac Swisslion. Kup je na programu od 19. do 22. februara, u finalu sigurno neće biti "večitog derbija" jer ih je žreb, za razliku od prethodnih godina, stavio na istu stranu "kostura". Domaćin Kupa, ekipa Konstantina, premijerno učestvuje u završnici ovog takmičenja i ispisuje neke nove, lepše stranice niške košarke. Trofej brani ekipa sa Malog Kalemegdana, koja je u finalu 2014. godine savladala Mega Vizuru u dvorani "Pionir" sa 81:80.
Četvrtfinale Metalac Farmakom - Vršac Swisslion (19. februar, 17č) Partizan NIS - Vojvodina Srbijagas (19. februar, 21č) Mega Leks - FMP (20. februar, 17č) Crvena zvezda Telekom - Konstantin (20. februar, 21č)
Upros tome što je Kup prilika da se na jednom mestu okupe svi zaslužni ljudi u srpskoj košarci i neke nove nade, kojima su oni idoli, treneri bivši i sadašnji, oni od kojih zavisi kako će košarka izgledati sutra, pomalo neuobičajeno su mečevi nižih liga zakazani za predstojeći vikend, o čemu smo već pisali.
Na prethodnih deset završnica Kupa kroz Niš su prošli igrači koji su obeležili ne samo jugoslovensku i srpsku, već i svetsku košarku. Trofejni reprezentativci, NBA asovi, nosioci najjačih evropskih timova, igrači kod kojih se lopta nalazila u rukama u završnicama najbitnijih mečeva... Kada ih danas pitate da izdvoje najdraže trenutke u karijeri, bez izuzetka navode i sećanja na Kup. Ostaje nam da se se nadamo dobroj košarci u naredna četiri dana i nekim novim herojima, timskim i pojedinačnim, kako bi se eho uspeha nacionalnog tipa na Svetskom kupu u Španiji produžio i košarkaški virus "zarazio" što više ljudi širom zemlje, a "kraljicu igara" vratio na mesto koje joj je u Srbiji uvek pripadalo.
(foto: MVP; RKSIS; KK Crvena zvezda; KK Partizan; cdt.ch, Goran Boskovic FB profil)
