Izvor: Politika, 06.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo radničkih plata za crvenu „škodu”
Prijedorčanin Vukašin Batoz već četiri decenije vozi automobil koji ganije izdao iako se ne proizvodi već dvadeset godina
Prijedor – Crvena „škoda” Vukašina Batoza iz Prijedora je prava atrakcija na ulicama grada na Sani. Kupljena je 1968.godine i imala je na sebi oznaku 1000 MB. U šali, Batoz kaže da su ga ubeđivali da to znači „hiljadu malih briga” što on, odgovorno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << demantuje.
„Auto je koštao mnogo mojih radničkih plata tako da sam je otplaćivao deset godina.Kasnije se ispostavilo da je bila vredna mnogih odricanja koja je, zbog kupovine novih kola, pretrpela moja porodica”, kazuje Batoz i podseća da je, uprkos teškim vremenima bio dovoljno hrabar da kao radnik u prijedorskoj Fabrici celuloze i papira „Celpak” odluči da kupi automobil koji ga, evo, služi već četrdeset godina.
Pre četiri godine Vukašin je čvrsto odlučio da pošalje pismo u Češku, u grad Mladu Boleslavu, gde je automobil proizveden, da mu pošalju neke delove.
– Poslao sam im fotografiju na kojoj je cela moja porodica, odnosno četiri generacije koje su se vozile u „škodi”. Odgovorili su mi da su, još pre dvadeset godina prestali da ih proizvode, sa osmehom priča i dodaje da su mu Česi preporučili da se obrati klubovima veterana.
Ovaj automobil Batoze nikada nije izdao. A putovali susvake godine na more, u Pulu ili Zadar i gde sve ne. Iako mu je kilometar-sat stao Batoz računa da je autom prešao oko 350.000 kilometara.
Pamti razne dogodovštine sa svojom „miljenicom”. Krajem devedesetih godina, na tehničkom pregledu, jedan mladić, mnogo mlađi od ove „škode”, priznao je da ovakav auto nije nikada video u životu.
Iako je odavno zašao u osmu deceniju života, ovaj živahni Prijedorčanin je i dalje za volanom svoje „škode”. U njoj je prevezao gotovo tonu cementa dok je gradio kuću. Istina, ona ne može da razvije veliku brzinu,ali to Vukašina i njegovu suprugu Biljanu, odavno penzionere, ne brine.
Iako je, pre osamnaest godina,kao visokokvalifikovani papirničar otišao u penziju, Batoz ne prestaje da radi. Prijedorskom „Celpaku” „doneo” je 52 inovacije koje su primenu našle u proizvodnji. Obišao je mnoge evropske zemlje radi usavršavanja u struci i zato ga danas, kazuje na kraju, boli saznanje što je fabrika u kojoj je proveo 40 godina i gde je radilo više od tri hiljade Prijedorčana postala ruševina i brdo starog gvožđa.
Kašo, kako ga iz milja zovu, penziji dodaje novac od malih pronalazaka. Još u ratu, pa i kasnije, popravljao je šporete na drva i smišljao načine kako da usavrši ovaj izvor energije. Jedan takav patent našao se u njegovoj kuhinji gde štedi struju.
I. Kotlić
[objavljeno: 07/12/2008]
